U nedelju (19. januar) od 18 časova u KC Grad biće održana promocija ilustrovane knjige Epokalipsa srpskog umetnika Bojana Mitrovića. U dijalogu sa Albrehtom Direrom, jedinstvenim stilom, tekstom i crtežom, autor se bavi društvenim kolapsom koji bi mogao da prethodi našem izumiranju kao vrste
Bojan Mitrović je istoričar istočne Evrope koji se trenutno bavi održivim turizmom i ima strast za crtanjem. Kao umetnik imao je tri samostalne izložbe u poslednje tri godine i učestvovao je na Festivalu stripa i ilustracije Nova 2021. u Pančevu. Njegovi radovi su gotovo isključivo mastilo na papiru, ali se tematski mogu izdvojiti u dve glavne grupe.
Prvi, nazvani „Meco Gaudio“ (Pola radosti), je stalna kolekcija međusobno nepovezanih crteža koji su proizvod introspekcije. Nekoliko ovih crteža je već objavljeno, u katalogu Nova festivala i u knjizi poezije Vladana Miljkovića „Kraftverk u Audiju“, 2021.
Za drugu grupu, metod „razmišljanja kroz crtanje“ osmišljen za njegove introspektivne radove, primenjen je na spoljašnji svet, i rezultirao je zatvorenom, nešto strukturiranijom grupom crteža i tekstova, odnosno „Ekokalipsom“.
Kao istoričar, uglavnom se bavi nacionalizmima iz 19. veka i kulturnom istorijom jugoistočne Evropi, fokusirajući se na pad imperija i postimperijalnu tranziciju.
Dijalog sa Direrom
Ovo je njegovo prvo delo koje se graniči sa fikcijom, pokušavajući da objedini sve svoje strasti od pripovedanja i crtanja do pisanja i istorijske naracije.
Grafički esej/umetnička knjiga „Ekokalipsa“ se zapravo ne uklapa ni u jedan prethodni žanr. To je knjiga o društvenom kolapsu koji bi mogao prethoditi našem izumiranju kao vrste, ali stil je jednostavan, ironičan i, ponekad, namerno smešan. Zamišljen je kao dijalog sa nemačkim renesansnim slikarom Albrehtom Direrom (1471-1528), ali materijal je nefikcionalan, jer su pisani fragmenti izvučeni iz istorije, vesti ili ličnog iskustva autora. Osim na samom početku, tekst ne objašnjava crteže niti crteži ilustruju tekst, već se oboje vide kao ravnopravni delovi jedne iste priče.
Okosnicu fragmentaranoj naraciji daje Direrova „Ilustrovana apokalipsa” iz kasnog 15. veka. Svaki od njegovih 15 duboreza bio je inspiracija za jedan od novih crteža, iako Mitrovićevi crteži nisu uvek verni originalu. Petnaest citata iz Knjige Otkrivenja dodato je da ilustruju Direrove gravure, dok Mitrovićeve crteže prate spekularni tekstovi, kratke priče od jedne ili dve stranice koje ilustruju društvene probleme našeg odnosa prema budućnosti: ekološke i društvene negativne povratne sprege, ponovna pojava zaraznih bolesti, epidemija narcizma, skloništa Sudnjeg dana i problem vladajućih elita, problem ekonomskog rasta na pobesneloj planeti, problem samoodržanja po svaku cenu na nivou države i vlasti, ali i na individualnom nivou, problem neposlušnosti najamničkih vojski i problem ljudskog ponašanja u ekstremnim situacijama.
Bojan Mitrović rođen je u Beogradu, Srbija, a trenutno živi u Trstu, Italija.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
