„Ovo je jedna od najtužnijih godina u mom, i u životima mnogih od nas. Na žalost, okolnosti u kojima smo i dešavanja iz ove, imaće svoj rep i u dolazećim godinama”, rekao je u intervjuu za dnevni list „Danas” glumac Nikola Kojo
Svih ovih turobnih decenija jedan od najpopularnijih glumaca ostao je naš dobri duh, onaj retki, preostali građanski svetionik koji svedoči da Beograd nije izumrla metropola, da ovde još ima morala, hrabosti, dostojanstva i gospodstva.
U intervjuu za „Danas” glumac Nikola Kojo govori o godini koja je za nama i studentskoj pobuni, moralnoj obavezi svih građana da pomognu mladim ljudima da se izbore za bolju zemlju i bolji život.
„Ovo je jedna od najtužnijih godina u mom, i u životima mnogih od nas. Na žalost, okolnosti u kojima smo i dešavanja iz ove, imaće svoj rep i u dolazećim godinama”, rekao je Kojo.
Na pitanje novinarke „Danasa” da je mnoge tragične naprednjačke afere ovih godina pojela paučina, koliko je vlast sada zatečena što su se studentska pobuna, blokade fakulteta i akcija „Zastani Srbijo“ oteli kontroli i ne može da ih zaustavi?
Kojo odgovara: „Zatečena je. Zaigrali su se. Dugo su jahali na talasu diktature kojoj je pružan neznatan otpor. Osladilo im se. Uljuljkali se. Mislili su da će kidnapovanjem medija, pravosuđa, poluga vlasti, pravljenjem lažnih opozicionara i ostalih okupatorskih poteza zauvek vladati. To je opet danak kupovine diploma, neučenja istorije i narodnih poslovica („Ničija do zore“ i sl.), kao i nesagledavanja ubrzanja planetarnih događanja. Nisu grejali klupu, i sad im kvare planove ovi što jesu”.
„Ovi mladi ljudi ne mrze”
Po čemu se, recimo, studentska pobuna trenutno razlikuje od studentskih protesta neke naše generacije 1996/97? Kojo kaže da je to nesutrašivost, rešenost i istrajnost.
„Oni ne pamte ratove. Oni ne mrze. Njih ne možete da nahuškate da broje krvna zrnca. Više veruju u Deda Mraza nego da Hrvatske tajne službe ruše predsednika. Oni se druže i komuniciraju sa celim svetom. Oni su generacija otvorenog uma. I ono najgenijalnije i najtužnije: Oni samo traže da institucije rade svoj posao! Ništa više! To je nešto na šta diktator nema odgovor i, zato je to siguran put do uspeha. Mene je sramota divljenju ovom zahtevu, u sred XXI veka, u sred Evrope.”
Izvor: Danas
Memoari Merkelove kod Kontrast izdavaštva, „Rat“ i „Autokratija“ kod Clia, „Beograd noir“ u Službenom glasniku, Kadareov „General mrtve vojske“ – primeri su iz planova izdavača za ovu godinu koja će, znaju, biti teža nego prošla
Nakon godinu i četiri dana od završetka Konkursa za nacionalne penzije, Vlada Srbije je odobrila spisak umetnika kojima je priznala vrhunski doprinos u kulturi. Na tom spisku nisu Vida Ognjenović, Goran Marković, Dragan Velikić, a od ove godine i Gorica Popović
„Jezički kompas“ se čita kao štivo koje je napisano tako da ti dok ga čitaš sve bude jasno. Pa se zato posle toga dobro osećaš
Poslednjih dana decembra, većina pozorišta u prestonici nije imala utanačen plan za ovu godinu. Znali su samo naslove koje bi mogli da postave na scenu, ako im to uslovi dozvole
Na međunarodnom arhitektonskom konkursu za Muzej Nikole Tesle stiglo je 46 radova, žiri se odlučio za londonsko-beogradski tim čije su zgrade poznate Beograđanima
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
