Unutrašnja politika
Vanredni izbori: Slamka spasa ili propast za SNS?
Nije izvesno da će vlast Aleksandra Vučića ove godine bežati u vanredne izbore, a još manje da bi opozicija na to pristala. Ali, ako se to desi, kako bi moglo da izgleda?
Prošla godina je bila loša, ova neće biti bolja. Tako bi se moglo sažeti ono što čeka kosovske Srbe u večnom igrokazu Prištine i Beograda
Beskonačni dijalog Beograda i Prištine u Briselu nastavio se i u 2024. godini. Dok se sastaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, a neretko umesto predstavnici delegacija Beograda i Prištine, na Kosovu stanje nije bolje. Naprotiv.
Od 1. februara prošle godine ukinut je dinar na Kosovu i Metohiji. Zatvorene su srpske pošte na severu. Sproveden je popis stanovništva gde su građani na severu tvrdili da ih popisivači nisu ni posetili, ali i da jesu – deo njih ne bi učestvovao u popisu.
Pozitivno je što je uvedena vizna liberalizacija za nosioce srpskih pasoša sa Kosova koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije. Nakon skoro osam godina, manastiru Visoki Dečani vraćena je oduzeta zemlja.
Nevladine organizacije kosovskih Srba bile su na udaru prvaka iz Samoopredeljenja i medija iz Prištine.
Krajem avgusta Kosovska policija zauzela je na severu sve preostale srpske institucije. Time je Srbima život dodatno otežan, te ne mogu da izvade ili overe dokumenta, da se venčaju ili uzmu potvrde.
U avgustu su prestale da važe i srpske vozačke dozvole na Kosovu. Građani su mogli da ih zamene za kosovske ili bi platili novčane kazne u visini od 500 do 1.500 evra.
Održan je protest Srba sa severa Kosova koji se protive otvaranju glavnog mosta na Ibru. Snažna eksplozija na kanalu Ibar-Lepenac dogodila se nedavno.
Konačno, dva člana Samoopredeljenja u Centralnoj izbornoj komisiji Kosova izrazili su protivljenje potvrđivanju Srpske liste za predstojeće parlamentarne izbore u februaru 2025. godine. Pošto to nije bilo po zakonu, odluka je povučena, te će Srpska lista biti jedna od kandidata na izborima.
I moglo bi još da se nabraja.
Nova „normalnost“
Za sve ovo vreme o Srbima na Kosovu praktično niko nije brinuo. I ne samo u 2024. godini. Još novembra 2022. godine Srpska lista izašla je iz institucija. Kako je sve ovo stvorilo „novu realnost“ za građane?
„Često možete da čujete od ljudi sa severa da se naš normalan život pomera ka Raški. Sada ne mogu da pošaljem paket poštom već moram da odem fizički u kancelariju pošte na Jarinju sa srpske strane prelaza i da to učinim tamo ili da to učinim u Raški, eventualno da se nekako snađem. To je zakomplikovalo život građanima i posebno je uticalo na one iz ruralnih područja“, priča za „Vreme“ urednica i novinarka portala Alterntivna Ana Marija Ivković.
Građani iz ruralnih područja se dovijaju da dođu do novca. „Imate penzionere koji su primali novac na ruke – poštar im je donosio taj novac – sada oni svoje kartice ili daju drugome ili ovlašćuju nekoga da im podigne novac. Imate razrađen biznis, odnosno ljude koji uzimaju kartice drugih ljudi i podižu im novac u Raški“, objašnjava Ivković.
Druga strana ploče
Priština nastavlja specijalni rat prema građanima srpske nacionalnosti. „Javnosti je manje poznato da recimo taksisti na severu Kosova ne mogu da pružaju taksi usluge ukoliko su tablice ’strane države’, kako kažu iz Kosovske policije, odnosno vozilima sa BG tablicama“, ukazuje Ivković.
„To iz perspektive Prištine nije ništa loše jer oni govore o vladavini prava i poštovanju zakona, ali iz perspektive građana se vidi kao kao udar na same građane“, dodaje naša sagovornica.
Građanima koji na severu drže prodavnicu ili butik tražena je fiskalna kasa u kosovskom sistemu. „Razgovarala sam sa jednim privrednikom kome je upala policija pod objašnjenjem da poseduje nelegalnu robu. Kada se ispostavilo da to nije slučaj, oni su ga kaznili zbog nemanja fiskalne kase u kosovskom sistemu. Istovremeno na severu Kosova nemate nijednu firmu koja može da vam proda fiskalnu kasu u kosovskom sistemu“, priča Ivković.
Obični građani nevidljivi za obe strane
Kako sve ovo vide Srbi na Kosovu? Kao da za njih nema mesta, kaže Ivković. „I ne samo to, već tako da ih neko na silu, bez ikakve pomoći, gura u sistem koji oni ne doživljavaju kao prijateljski.“
„Moramo da podsetimo da smo mi do 2013. godine funkcionisali u srpskom sistemu na severu Kosova. Poenta je da se zapravo niko ne bavi običnim građanima“, ukazuje Ivković.
Dodaje da povrh svega postoje policajci koji šetaju naoružani automatskim puškama usred varoši na severu. Objašnjenje policije je da se dogodio napad na kanal. „Meni je zaista nelogično da vidim policiju na ulicama posle eksplozije kod Varaga, a nisam videla policiju na ulicama posle Banjske za koju se dokazalo da je deo lokale zajednice učestvovao u sukobu.“
Mišljenja je da Priština sili Srbe da se „integrišu“. „Onda, kao imaš Beograd koji čini sve da ućutka i ono malo ljudi koji su spremni da javno izađu i da kritikuju i jednu i drugu stranu.“
„Ovde lako možete da budete okrivljeni da ste beogradski špijun ili Kurtijev Srbin i onda je teško ljudima da javno govore o nekim stvarima jer se ne zna šta je gore od ova dva“, naglašava Ivković.
Predizborna atmosfera
I kakvu predizbronu atmosferu ovakvo stanje stvara? Naime, 9. februara biće održani kosovski parlamentarni izbori za koje se prijavilo 28 lista.
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative, nevladine organizacije iz Severne Mitrovice, za „Vreme“ kaže da na Kosovu vlada negativna atmosfera zato što postoji velika polarizacija u društvu. Kako albanskom, tako i srpskom.
„Kurtijeva Vlada je u velikoj meri populistička i nacionalistička što znači da vodi politike na osnovu poriva i onda podstrekuje međuetničke tenzije. Posebno ovde na severu“, navodi Andrić Rakić.
Sa druge strane Srpska lista se suočava, ukazuje naša sagovornica, sa opadanjem popularnosti. To se, doduše, ne mora odraziti na glasove jer Srpska lista garantuje neku vrstu povezanosti sa Beogradom odakle dolazi novac za skoro svakog ko živi na Kosovu.
Ali, frustracija Srpskom listom je velika. „Ne samo u poslednje dve godine. Oni se vide kao krivci za sve što se dogodilo i pre toga. Posebno imajući u vidu da Kurti sprovodi dobar deo kampanje na severu.“
„To se vidi sa zatvaranjima srpskih institucija što se naravno odražava na popularnost Srpske liste koja je potpuno nemoćna. Njih nema na terenu i ne šalju poruku da znaju šta će da rade ako ponovo osvoje vlast“, objašnjava Andrić Rakić.
Ucenjivanje
Kakve „simpatije“ Srpska lista može imati posle svega navedenog? Ana Marija Ivković objašnjava da su predstavnici Srpske liste i dalje na čelu srpskih institucija. A te institucije najmasovnije zapošljavaju Srbe i garantuju im kakvu-takvu egzistenciju.
„Zato verujem da će Srpska lista ipak doći do glasova i obezbediti većinu mandata u Skupštini Kosova jer imaju alate da pridobiju glasove. Iako se to ne govori javno, oni koji su zaposleni u srpskim institucijama imaju obavezu da glasaju za Srpsku listu“, naglašava Ivković.
I dodaje: „Za razliku od prethodnih godina, oni više ljudima ne prete već im govore da je ovo u interesu građana i Beograda i opstanka na Kosovu.“
Šta u 2025. godini?
Pošto su ovo parlamentarni izbori, Andrić Rakić navodi da se ne može očekivati mnogo promena u politici, te da neće doneti skoro nikakve promene svakodnevnom životu građana.
„Prosto nisu toliko važni izbori koliko su važni lokalni. Oni bi bili dosta značajniji“, kaže ona.
Sa druge strane, dodaje, Samoopredeljenje podstrekuje paniku najavom napada koji će se navodno desiti oko Nove godine. „Gledaju da osećaj ugroženosti tako da je baš negativna i depresivna kampanja koja nije zasnovana na budućnosti nego na pretnjama.“
Kada se sve sažme, Srbe na Kosovu čeka više istog. Priština koristi sever kao politički poligon, Beograd se seti samo kad se treba busati u prsa. Jedino je izvesno da Srbi na Kosovu trpe.
Nije izvesno da će vlast Aleksandra Vučića ove godine bežati u vanredne izbore, a još manje da bi opozicija na to pristala. Ali, ako se to desi, kako bi moglo da izgleda?
Premijer Srbije Miloš Vučević najavio je da će sastanak sa prosvetarima biti zakazan za 9. januar, a sindikatima je u međuvremenu stigao i zvaničan poziv
Studenti Univerziteta umetnosti organizuju blokadu Mostarske petlje 10. januara kako bi skrenuli pažnju na izostanak pravovremenih reakcija institucija. Okupljanje počinje u 13 časova ispred Palate pravde, uz poruku da pravda neće biti ostvarena bez odlučnih pritisaka na nadležne organe
Novopazarski studenti na Instagramu naveli da ih niko nije ucenjivao, ni pretio, „već da su, s obzirom da broj učesnika iz nedelje u nedelju opada, shvatili da više nemaju snage za proteste“
Nakon hladnog vremena i minusa, kreće naglo povećanje temperature i prolećno vreme
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve