Ministarstvo informisanja i telekomunikacija: Samohvalisanje „rekordnim uspesima“

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija organizovalo je u petak (27. decembra) godišnju pres konferenciju tokom koje su predstavljeni najznačajniji rezultati Ministarstva i sprovedene aktivnosti u 2024. godini, saopštilo je ovo Ministarstvo.

Navode da su po prvi put od uspostavljanja zakonske obaveze (2015) sve jedinice lokalne samouprave u potpunosti implementirale obavezu proisteklu iz Zakona o javnom informisanju i medijima u vezi sa sprovođenjem javnih konkursa za pružanje podrške produkciji medijskih sadržaja i edukaciji medijskih poslenika.

„U budžetu za narednu godinu, u odnosu na ovogodišnjih rekordnih 337 miliona RSD, izdvojeno je dodatnih 180 miliona RSD za potrebe sprovođenja javnih konkursa za pružanje podrške produkciji medijskih sadržaja i edukaciju medijskih poslenika koje svake godine raspisuje i sprovodi MIT.“

„Smanjen slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara“

U saopštenju navode da je u odnosu na prethodnu godinu značajno umanjen broj slučajeva ometanja rada ili ugrožavanja bezbednosti novinara.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara saopštila je ranije da su tokom godine najizloženije napadima bile redakcije N1 sa podnetih 13 krivičnih prijava, Nova S sa šest i Radar sa četiri.

„Od početka godine pa do 31. novembra, u svim javnim tužilaštvima u Srbiji formirano je ukupno 55 predmeta na štetu novinara. Tokom 2023. godine tužilaštvo je formiralo 76, a u 2022. i 2021. po 87 predmeta“, saopštila je Radna grupa.

Navodi se i da je od 44 novinara koji su bili žrtve napada tokom ove godine, 19 muškog (43,18 odsto) a 25 ženskog pola (56,82 odsto).

Ocenjeno je da je rast broja napada na novinare „naročito primetan“ tokom događaja poput građanskih protesta i drugih vrsta javnih okupljanja.

Špijuniranje novinara

Na sastanku radne grupe analiziran je izveštaj organizacije Amnesty International u kojem se navodi da je novinaru iz Dimitrovgrada Slaviši Milanovu tokom informativnog razgovora u policiji otključan mobilni telefon bez njegovog znanja i da mu je instaliran softver koji omogućava praćenje i pristup njegovim privatnim podacima.

„U vezi sa tim, pomenut je i slučaj Ljubomira Stefanovića, novinara portala SlavijaInfo, koga su, po njegovim rečima, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije priveli na informativni razgovor u vezi sa novinarskim radom. S obzirom na ozbiljnost navoda o neovlašćenom prisluškivanju, nadzoru i praćenju pojedinih novinara, Stalna radna grupa će pomno pratiti sve takve slučajeve i preduzeti dodatne mere kako bi se utvrdilo da li je došlo do izvršenja nekih krivičnih dela na štetu novinara i da li su poštovane zakonom propisane procedure“, stoji u saopštenju.

Sloboda medija u Srbiji

Polovinom godine objavljen je i izveštaj Reportera bez granica gde piše da je Srbija po medijskim slobodama iza Zambije, Čada i Tanzanije, a tek nešto malo bolja od Madagaskara, Kenije ili Izraela koji je tokom odmazde u Gazi pobio preko sto palestinskih novinara.

Srbija je pala za sedam mesta, pa je sa niskog 91. došla na još niže 98. mesto među 180 rangiranih zemalja.

Kako podseća Cenzolovka, Srbija je u gotovo neprestanom slobodnom padu na Svetskoj listi Reportera u poslednjih deset godina.

Zauzimala je 54. mesto 2014, posle čega je gotovo svake godine padala, da bi 2024. prvi put iz grupe zemalja označenih kao „problematične“ pala među one čije su medijske slobode okarakterisane kao „teške“.