Nakon pada Bašara el Asada Rusija pokušava da reši problem svojih vojnih baza u Siriji, od kojih je posebno važna pomorska baza u Tartusu
Da li će Rusija, nakon pobede islamističkih pobunjenika u Siriji i bekstva predsednika Bašara el Asada, da izgubi svoja dva vojna uporišta u toj zemlji?
Pitanje ostaje otvoreno, a odgovor još nije na vidiku. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je u ponedeljak (9. decembar) da je o tome „prerano“ govoriti, piše Dojče Vele (DW).
Ruski mediji izvestili su da su islamisti koji su preuzeli vlast u Siriji, predvođeni grupom Hajat Tahrir el Šam (HTS), Moskvi dali garancije za bezbednost vojnih baza. Potvrde iz drugih izvora nema. Rusija u Siriji upravlja dvema bazama – pomorskom bazom u Tartusu na Sredozemnom moru, koja je nasleđe Sovjetskog Saveza, i vojnom vazduhoplovnom lukom Hmejmim, uspostavljenom 2015. godine.
„Trenutno se mogu uočiti pokreti transportnih aviona u Hmejmimu, ali ne u obimu koji bi ukazivao na potpunu evakuaciju“, kaže Gustav Gresel, bivši stručnjak pri trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR). Ruski brodovi trenutno su u Sredozemnom moru „na manevrima“, ali ne daleko od Tartusa. „Smatram da Rusija iza kulisa pregovara o tome kako da zadrži baze u Siriji“, kaže Gresel za DW. „Da su ih napustili, već bi u toku bila evakuacija.“
Pomorska baza u Tartusu je važnija?
Austrijski vojni istoričar, pukovnik Markus Rajzner, smatra da je pomorska baza u Tartusu za Rusiju „strateški važnija“, jer omogućava „razmeštanje snaga u Sredozemlje“. Vazduhoplovna baza Hmejmim bila je potrebna Moskvi kako bi podržavala Asadov režim protiv pobunjenika. „Ali, te potrebe sada nema“, objašnjava Rajzner.
Britanski politikolog Mark Galeoti, autor knjige „Putinovi ratovi“, smatra da su obe baze „veoma važne za ruske aktivnosti u Sredozemlju i Africi“. „Zanimljivo je kako su brzo pokušali da postignu dogovor s HTS-om“, dodaje Galeoti. Još nedavno je ruski ministar vanjskih spoljnih poslova Sergej Lavrov tu grupu nazvao „teroristi“, ali prošlog vikenda Moskva je počela da ih naziva „pobunjenici“. Galeoti primećuje da je ton Moskve prema islamistima u Siriji postao „mnogo blaži“, čak i pre Asadovog pada.
Šta Moskva može da ponudi pobunjenicima?
„Rusija se verovatno nada dogovoru s HTS-om“, kaže Galeoti. Ali, šta Moskva može da ponudi? Pobunjenici, iako imaju podršku Turske, „ne žele da budu turski pijuni“ i potrebni su im saveznici i odnosi sa drugim zemljama, smatra on. Tu bi Rusija mogla da odigra važnu ulogu. „Rusi su prilično cinični i pragmatični, što HTS-u pruža priliku da diverzifikuje svoju zavisnost od Ankare“, dodaje britanski stručnjak. On takođe podseća da Rusija u Siriji nije prisutna samo vojno, već ima i bliske ekonomske veze.
Burču Ozčelik, ekspertkinja za Bliski istok pri britanskom institutu RUSI, ne veruje da će sirijski pobunjenici brzo da udovolje ruskim željama. „Pod velikim je znakom pitanja to da će HTS da požuri kako bi bio percipiran kao saveznik Vladimira Putina ili kako bi da zeleno svetlo za dugoročno rusko vojno prisustvo na sirijskoj obali Sredozemnog mora, posebno s obzirom na to da je Asad dobio azil na ruskoj teritoriji“, procenjuje Ozčelik. Ona predviđa duge pregovore u kojima će regionalni akteri, Rusija i Iran, „pokušati da prilagode svoje spoljne politike prema Siriji“.
Kuda će otići ruska vojska iz Sirije?
Ako ruska vojska ipak napusti Siriju, čak i postupno, kuda bi mogla da ode? „Nemaju dobre opcije“, smatra Mark Galeoti. Prema njegovu mišljenju, Sirija pod Asadom bila je veoma zavisna od Moskve, a slično mesto u regionu ne postoji.
Među mogućim opcijama najčešće se spominje Libija, gde Rusija održava kontakte s generalom Halifom Haftarom. Na njegovoj strani borili su se ruski plaćenici iz grupe Vagner. Zapadni mediji izvestili su o navodnoj nameri Rusije da u Libiji uspostavi pomorsku bazu, a to bi moglo da bude u Tobruku, nagađa Markus Rajzner.
Mark Galeoti veruje da se ta opcija neće brzo realizovati, jer tamo ne postoji infrastruktura. Isto važi iza Sudan, s kojim Moskva već godinama pregovara o pomorskoj bazi na Crvenom moru. „Gde god da odu – Libija, Mali, Sudan – neće imati uslove kao u Siriji“, kaže stručnjak.
Ograničeni efekti na rat u Ukrajini
Takođe se postavlja i sledeće pitanje: ako Rusija povuče vojsku iz Sirije, šta to znači za rat protiv Ukrajine? „Ako ćemo da budemo iskreni, efekti su zanemarljivi“, smatra Galeoti. Prema njegovim rečima, broj vojnika koje Moskva može da prebaci iz Sirije na ukrajinski front je beznačajan.
A Gustav Gresel tvrdi: „Dobre vesti za Ukrajinu (iz Sirije) su ograničene.“ Rusija nema sposobnost niti želju da otvori drugi front dok vodi sveobuhvatan rat protiv Ukrajine. „Od slabljenja Irana zbog izraelskih udara, Ukrajina neće osetiti opipljivu korist“, veruje taj stručnjak. Jedina konkretna pozitivna posledica za Kijev mogla bi da bude to „da neki ljudi na Zapadu postanu hrabriji“, ali eventualno i da „Putinova slabost ostavi utisak na Trampa“, zaključuje Gresel. Ali i to za njega ostaje otvoreno pitanje.
Neko će morati da plati štetu nastalu ratom u Ukrajini. Rusija to sigurno neće učiniti. Zbog toga će se na samitu Evropske unije diskutovati da se za to koristi zamrznuta ruska imovina u EU. To, međutim, povlači sa sobom razne probleme
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
