Iako je bilo najavljeno da će korisnički portal „Zdravitas” biti pušten 2. decembra i da će tada roditelji moći da vide prve rezultate testiranja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti svoje dece, kao i da imaju uvid u odgovarajuće preporuke i savete stručnjaka, Ministarstvo prosvete je pod pritiskom javnosti od toga odustalo, saznaje „Danas”.
„Odlaže se puštanje korisničkog portala koje je bilo planirano za 2. decembar 2024. godine”, navodi se.
Naredni koraci će, kažu, biti usklađeni sa zahtevima pojedinih roditelja i dodatno usmereni na jasnije argumentovanje upotrebne vrednosti digitalizacije i bezbednosti, kao i zaštite podataka o ličnosti, pre svega prema ciljnim grupama nastavnika i roditelja učenika.
Ranije je Ministarstvo prosvete dalo rok za unos podataka sa testiranja na administrativnom portalu „Zdravitas” do 22. novembra 2024. godine. I tada je, takođe, postavilo dva dopisa – za roditelje i nastavnike – u cilju postizanja potpunog poverenja.
Međutim, poverenje roditelja nisu dobili. U novom broju „Vremena“, koji je trenutno na kiocima, roditelji govore da je niz pitanja ostao nerazjašnjen – zašto se uopšte pokreće ova platforma, šta će biti sa podacima njihove dece, ko će davati preporuke ukoliko je dete gojazno i niz drugih pitanja.
U kom zakonu je problem?
Predstavnici saveta roditelja u jednoj osnovnoj školi u Beogradu kažu za „Vreme” da saglasnost za prikupljanje podataka o njima i njihovoj deci niko nije tražio, već su samo pitani da li žele da imaju pristup tom portalu. Kasnije su shvatili da će se podaci svakako prikupljati, a da je razlika samo u tome da li žele da imaju pristup podacima ili ne.
Na pitanje o zaštiti podataka o ličnosti u ovom slučaju, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo je vanredni terenski inspekcijski nadzor i konstatovao da je „na osnovu činjeničnog stanja utvrđeno da Ministarstvo prosvete obrađuje podatke u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da za predmetnu obradu nije potreban pristanak lica”.
Jelena Adamović iz SHARE Fondacije za „Vreme” kaže da ono što se desilo jeste to da je ranije donet Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je regulisao kako će Ministarstvo prosvete prikupljati podatke đaka i njihovih roditelja, ali da je ceo taj Zakon napisan tako da ne poštuje načela Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
„Kada čitate taj Zakon, tamo piše da Ministarstvo može da prikuplja podatke, ali je to ogroman broj podataka, ti podaci se prema Zakonu čuvaju trajno, nikada se ne brišu ni kada se ispuni, ni kada se ne ispuni svrha. Takođe, nije dobro rešeno ni pitanje ko ima prava da pristupi tim podacima, a to je sada ogroman skup podataka za koje se postavlja pitanje – zašto neko ministarstvo ima kontrolu nad njima”, ističe Jelena Adamović.
Dodaje da je problem što je manje-više ceo Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u koliziji sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a može se čak tvrditi i da je neustavan.
„Taj je Zakon školski primer kako to ne treba da se uradi. Kao da su ga pisali razmišljajući ‘kako da prekršimo svako načelo’. Taj Zakon je već usvojen i u primeni je neko vreme i teško je da se ispravi. Jedini logičan put jeste da se ceo taj Zakon promeni”, zaključuje Jelena Adamović.
