Protesti nakon tragedije u Novom Sadu se šire, a vlast odgovara tvrdim merama. Istovremeno, uhapšeno je 11 osoba zbog pada nadstrešnice, među kojima su, navodno, i Goran Vesić i Jelena Tanasković. Da li Srbija ulazi u fazu pojačanih političkih sukoba?
Haotično je bilo pred zgradom novosadskog suda, gde su narodni poslanici u sredu 20. novembra predvodili blokadu. Jednom policajcu su poslanice otele štit, drugom je ispao pištolj, pa ga je masa upozorila da ga pokupi, piše DW.
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović potvrdio je za DW da se, kad je prodro u zgradu suda, nakratko onesvestio.
U Beogradu, tokom blokade mostova, nimalo nežno je privedeno nekoliko aktivista. Pripadnici Brigade policije, u punoj opremi, nosili su Savu Manojlovića, lidera pokreta Kreni-promeni, onako kako se pred kamerama po Latinskoj Americi nose ubice iz narko-kartela. Manojlović je zapomagao od bolova.
Predsednik Aleksandar Vučić, suočen s mogućim protestima, otkazao je odlazak u narod, to jest na jednu studentsku manifestaciju. Umesto toga, hitno je sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. To mnogi tumače kao poruku.
Da li je vlast Srpske napredne stranke konačno skinula rukavice i krenula u golu represiju? Da li je rukavice skinula i opozicija, odustajući tako od već prokazanih mirnih šetnji koje imaju tu nezgodnu osobinu da u jednom trenutku utihnu?
I šta se još može očekivati u atmosferi koju je do ključanja dovela pogibija petnaest ljudi pod nadstrešnicom železničke stanice u Novom Sadu?
„Pružili smo običan ljudski otpor“
Pavle Grbović, prvi čovek Pokreta slobodnih građana, jedan od onih koji su u sredu ušli u zgradu novosadskog suda, veruje da se nešto ozbiljno kuva.
Opisujući scene blokade, kojom je opozicija uspela da spreči većinu zaposlenih u sudu da dođu na posao, Grbović kaže da je policija jasno najavila primenu sile, iako je blokada bila mirna.
„Neselektivno su napadali poslanike i obične građane, gurali nas kod oba ulaza, a mi smo pružili običan, ljudski otpor. Onda su njima počeli da ispadaju pištolji, opkoljavali su same sebe i mi smo im prošli iza leđa“, priča Grbović za DW.
U zgradi suda nije bilo ništa spektakularno. Grbović tvrdi da im je ponuđen sastanak s predsednicom suda, ali su to odbili jer su ostali lideri poslaničkih grupa sprečeni da uđu.
„Nije problem što sud ne radi sada, zbog naše blokade – oni ne rade već dvanaest godina. I svi tamo znaju šta je glavni uzrok tog nerada“, kaže Grbović, aludirajući na to da režim kontroliše pravosuđe što se, kaže, vidi i po tome da nema uhapšenih zbog pada nadstrešnice.
Nasuprot tome, još je u pritvoru desetak demonstranata koji se terete da su na ranijem protestu u Novom Sadu napadali službena lica, iako su ta lica bila često zakukuljena.
„I tamo sam kod suda rekao policajcima da sigurno nisu nikad maštali da budu policajci da bi tukli studente i gurali narodne poslanice koje traže pravdu za petnaest stradalih u jednom zločinu“, nastavlja Grbović.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nije se davao u velike ocene, već je rekao da policija ne primenjuje silu, čak i ne hapsi nego piše prijave. Hapse se, kaže, samo oni koji napadnu policiju. Za Savu Manojlovića je tvrdio da je probijao kordon pa je zato priveden.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, kaže da je guranje ispred zgrade suda u Novom Sadu delovalo još kao „uzdržana represija“, dok u Beogradu na mostu nije bilo nikakve taktičnosti policije.
„Trenutno se čini da nema opasnosti od masovnih protesta, ali ove kapilarne akcije opozicije na širem frontu izuzetno nerviraju Vučića. On zato poseže za represijom“, ocenjuje Vukadinović za DW.
Hapšenja zbog tragedije u Novom Sadu
Jasno je da stvar ne mogu da umire ni zakasnele ostavke koje je politikolog Dušan Milenković na mreži Iks uporedio sa pisanjem po vodi koja teče.
U sredu su ostavke podneli ministar Tomislav Momirović i prva žena Infrastrukture Železnice Jelena Tanasković. Deluje da su otišli iz fotelja tek kad im je rečeno.
Jer, predsednik Vučić je u utorak u „obraćanju“ upravo bio najavio nove ostavke, a javnost je već znala da su to dvoje na tapetu. Vučić je pozvao da se državi pokloni poverenje da će pronaći i one koji nose krivično-pravnu odgovornost, jer „nisu radili dovoljno valjano“.
Nakon toga, ovog četvrtka mediji su preneli da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo da je uhapšeno i zadržano ukupno 11 osoba zbog tragedije u tom gradu u kojoj je poginulo 15 ljudi, a teško povređeno dvoje.
Kako su objavili tabloidi bliski vlastima, među uhapšenima su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić i Jelena Tanasković.
„Vučić se opredelio za represivni put u kombinaciji s prividnim ustupcima, to jest nekim ostavkama“, analizira Vukadinović. To je, kaže, došlo posle izvesnog kolebanja.
„Očigledno nije uspela strategija da kao noj zabiju glavu u pesak i glume da je sve u redu i da institucije funkcionišu. A to su prvo probali – da kažu kako se, eto, desila nesreća, a samo neki bukači izazivaju nemire“, navodi Vukadinović.
Prema Vučiću, Srbija je u velikom problemu, jer zbog pada nadstrešnice i straha od odgovornosti, „niko više ništa neće da potpisuje“. „Hajka“ i to što svi traže „krv i parče mesa“ da bi „nahranili svoj bes“ sada mogu da ukoče Srbiju, naveo je predsednik.
To pak Vukadinović tumači kao Vučićev pokušaj da vrati priču na omiljenu temu, da Srbija mora da radi i da se gradi.
„Ali, njegova poslednja seansa bila je znatno bleđa od ranijih, u toj reprizi se izgubio žar kod glavnog glumca, pa, verujem, i kod publike. Pričao je o nuklearnom ratu u svetu, konzervama sardina i zalihama, hvalio se uspesima. Sve je delovalo groteskno s obzirom na povod.“
Dekadentna faza režima?
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, kojeg muče blokade mostova zbog toga što se upravo ruši tramvajski Stari savski most, podržao je akcije policije na tom mostu.
Rekao je da „ogromna manjina od par desetina ljudi“ maltretira milionski grad i da to mora da se zaustavi inače će sve prerasti u anarhiju. A anarhija, upozorio je Šapić, „ima dva kraja“.
Slično zvuče i tumačenja u tabloidima naklonjenim vlastima. „Siledžije“, piše Informer, a Večernje novosti o „haosu u režiji opozicije“ koja navodno napada sudije i policiju. Tu je i stara priča da je konačni cilj smena vlasti bez izbora.
S druge strane, Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta koji je više puta govorio da režim neće otići mirno, u intervjuu za nedeljnik „Vreme“ kaže da bi sada bilo važno da građani omasove proteste, da pokažu da ih ima. Režim će, dodaje, u jednom trenutku sasvim izgubiti nerve.
„Strateški, na dugi rok, mi bitku protiv režima bez sile dobiti nećemo. To znači da moramo biti spremni i organizovani kada dođe taj trenutak“, zaključuje Bakić.
Poslanik Grbović nikad ne bi izabrao takve reči, ali i on misli da potezi vlasti i policije govore da je nešto počelo. Šta? Nužna faza pred kraj režima, kaže on.
„To je politička zakonomernost. Kako se autokratski režim približava kraju, kako se sistem približava imploziji, oni postaju sve nasilniji. S time smo računali. Zato smo bili spremni da kao poslanici preuzmemo najveći rizik, jer je poštenije da prvo mi iskusimo represiju“, priča Grbović za DW.
Prema njemu, sledi najteža i najnasilnija, ali neophodna faza. „Ljudi u Srbiji danas izbegavaju da stoje pod nadstrešnicama, razvejana je iluzija da živimo u blagostanju. I policiji je verovatno preko glave da na svake dve nedelje izlaze da se bore protiv svojih sugrađana.“
„Toliko zla, nepočinstava i amaterizma se slilo u jednu tačku. Vrlo brzo će se i sistem urušiti“, smatra Grbović.
Možda je rano za ocene
Ali, nakon mnogo već viđenih talasa demonstracija, posebno „nesrećnog i nespretnog“ epiloga prošlogodišnjih masovnih protesta posle dva masovna ubistva, Đorđe Vukadinović kaže da je ova faza represije tek počela i da je rano za ocenu kuda vodi.
„Jasno da Vučić računa na zamor materijala koji bi bio psihološki razumljiv, posebno u ovo zimsko i kišno vreme. Taj vetar duva u Vučićeva jedra i navodi ga na procenu da će opet moći da primiri i iscrpi energiju protesta i umiri javnost simboličkim prinošenjem žrtava“, kaže Vukadinović.
Ali, zaključuje, nije sigurno da će Vučić opet uspeti. Vukadinović podseća na razne male pobune i reči koje se čuju s univerziteta koji sada drugim povodom preti štrajkom, reči iz pozorišta ili od stručnih udruženja.
„Otpor bi mogao da bude ne masovniji, ali – masivniji i širi nego što se Vučiću i njegovim savetnicima učinilo na osnovu ranijeg bledog protesta ispred Vlade u Beogradu. Donekle je Vučić potcenio fluidno nezadovoljstvo raznih ljudi“, smatra Vukadinović.
Blokade novosadskog suda nastavljaju se ovog četvrtka, verovatno i u petak. ProGlas je pozvao da cela Srbija zastane u petak u 11:52. Biće to tačno tri sedmice od pada nadstrešnice. Stajaće se petnaest minuta za petnaest žrtava.
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
