Nedavno hapšenje Bore Ivanovića, optuženog za silovanje tokom rata u Bosni, ponovo je otvorilo bolne rane hiljada žrtava. Dok međunarodni sudovi postavljaju standarde za kažnjavanje ratnog seksualnog nasilja, ostaje otvoreno pitanje da li će žrtve konačno dobiti priznanje i pravdu koju zaslužuju
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv Bore Ivanovića, nekadašnjeg pripadnika Vojske Republike Srpske, koji se tereti za silovanje žene bošnjačke nacionalnosti u Foči, tokom rata 1992. godine, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ovaj 78-godišnjak iz Foče, grada na istoku BiH, optužen je da je više puta silovao ženu, uz upotrebu sile, te pretnje njoj i njenoj porodici, saopštilo je Tužilaštvo BiH 8. novembra.
Optužen je za silovanje u okviru širokog i sistematičnog napada Vojske RS na civilno bošnjačko stanovništvo u Foči.
Optužnica ga tereti za zločini protiv čovečnosti i da je postupao suprotno odredbama Ženevskih konvencija o zaštiti civila za vreme rata i oružanog sukoba.
Mnogi od njih nikada nisu dobili potrebnu medicinsku, psihološku i finansijsku podršku.
Tokom rata u Bosni i Hercegovini, u Foči je ubijeno oko 3.000 Bošnjaka. Prema izveštajima, na nekoliko lokacija, poput sportske sale „Partizan“ u centru grada i Karamanove kuće kod Miljevine, odvođene su silovane žene.
Presudom iz 2001. godine u predmetu protiv Dragoljuba Kunarca, Radomira Kovača i Zorana Vukovića, Haški tribunal je prvi put u istoriji međunarodnog humanitarnog prava seksualno ropstvo u ratu kvalifikovao kao zločin protiv čovečnosti.
Novi zakon o civilnim žrtvama rata u Bosni
Kako je ranije pisalo „Vreme”, Zakon o civilnim žrtvama rata, koji je avgusta prošle godine usvojio Parlament Federacije Bosne i Hercegovine, prvi put je omogućio da deca začeta silovanjem tokom rata imaju mogućnost izbora povoljnijeg prava u smislu lične invalidnine i mesečnih primanja.
„Ovaj status priznaje se i osobi koja je tokom rata preživela seksualno zlostavljanje ili silovanje, kao i detetu koje je rođeno iz čina ratnog silovanja – dete posebne kategorije civilnih žrtava rata, nezavisno od ostvarenog statusa majke“, navodi se u izveštaju na sajtu Vlade.
Odluku su podržali predstavnici udruženja koja okupljaju decu rođenu iz čina ratnog silovanja jer su, kako navode, deca „prepoznata kao posebna, jednakopravna kategorija društva, te su im dodeljena prava koja im nisu bila dostupna od njihovog rođenja“.
U pripremi zakona su učestvovali zaposleni u Ministarstvu i predstavnici udruženja, što je „rezultat borbe koja je trajala skoro tri decenije“, rekao je ministar rada i socijalne politike Adnan Delić.
Kako objašnjava, Zakon predviđa mnoga poboljšanja u odnosu na ranije. Ukida se zabrana korišćenja ostvarenog prava ukoliko korisnik prava napusti BiH duže od tri meseca, što je raniji zakon predviđao.
Prema izveštajima međunarodnih aktera u BiH, u periodu od 1992. do 1995. godine, procenjuje se da je silovano između 20.000 i 50.000 žena, devojčica i muškaraca.
Promena stava prema ratnom seksualnom nasilju
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), osnovan 1993. godine, postavio je presedan u procesuiranju ratnog seksualnog nasilja.
Po prvi put u istoriji međunarodnog prava, silovanje je definisano kao oblik mučenja, a seksualno ropstvo kao zločin protiv čovečnosti. Do sada je pred ovim sudom optuženo više od 160 lica, od kojih polovina za seksualno nasilje, pisalo je „Vreme”.
„Nakon što su prve vesti krajem avgusta 1992. o seksualnom ropstvu žena u Bosni i Hercegovini obišle svet, feminističke pravnice su preuzele ovu temu i primorale međunarodnu zajednicu da preduzme akciju“, rekla je Lepa Mlađenović, feministička konsultantkinja za rad sa ženama koje su preživele seksualno nasilje.
Ipak, feminističke kritike upućene su na račun MKSJ-a jer, uprkos priznavanju silovanja kao zločina protiv čovečnosti, jer rodna dimenzija često nije adekvatno razmatrana, s obzirom da su žrtve ratnog silovanja u preko 95 posto slučajeva žene.
Rezolucija Saveta bezbednosti UN-a 1820, doneta 2008. godine, jasno definiše i osuđuje seksualno nasilju nad civilima u ratnim zonama, a 2010. godine ustanovljena je funkcija Specijalne predstavnice UN za seksualno nasilje u konfliktima.
U Srbiji, Tužilaštvo za ratne zločine osnovano je 2003. godine, ali do 2016. su donete samo dve osuđujuće presude za seksualno nasilje u ratu.
Republika Srbija nije obezbedila reparacije žrtvama ratnog silovanja, a procesuiranje zločina ostaje simbolično i neadekvatno.
Izvor:Radio Slobodna Evropa
Zbog sumnje da su učestovovali u napadu na Miloša Pavlovića uhapšeno je 18 osoba. Troje je u međuvremenu pušteno iz pritvora. Studenti i građani zahtevaju ispred policijske stanice u Bulevaru Despota Stefana da svi budu pušteni na slobodu
Stvar je pokrenuta i nema šanse da se, čak i uz pokradene izbore, Aleksandar Vučić izvuče iz ove gabule, smatra politikolog Filip Balunović. Zato očekuje da vlast proba ogoljenim nasiljem
Rečenica koju je prvi napisao na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić: „Bolje Ćaci nego Naci" osvanula je i na Niškoj tvrđavi sa sve kukastim krstom
Do sada je uhapšeno 18 osumnjičenih zbog napada na studenta Miloša Pavlovića. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da „policija nastavlja rad na identifikaciji i privođenju drugih učesnika incidenta”
Zastava koja godinama stoji ispred kabineta javne tužiteljke Bojane Savović uklonjena je nakon intervjua za „Vreme”
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
