Čak 65 odsto nemačkih građana zalaže se za brze nove izbore nakon što je propala tročlana koalicija kancelara Olafa Šolca, pokazala je anketa Dojčlandtrend koju sprovodi javni servis.
Time se većina građana protivi Šolcovom planu da tek sredinom januara postavi pitanje poverenje u Bundestagu.
Za brze nove izbore navija i opozicija, pre svih Demohrišćani. Njihov prvi čovek i kandidat za kancelara Fridrih Merc rekao je da bi između glasanja o poverenju i raspuštanja parlamenta prošle tri sedmice tokom kojih bi njegova stranka razmotrila da, zajedno sa Socijaldemokratama Olafa Šolca, zaključi još neke zakone.
Ali, uslov su brzi izbori koje Šolc odlaže. Ako se drži svog plana, izbori bi mogli biti krajem marta – oko šest meseci pre nego što su bili planirani redovni.
Merc idući kancelar?
Nije ni čudo što Šolc oteže jer stranke koalicije stoje rđavo. Prema Dojčlandtrendu, Socijaldemokrate mogu da računaju na samo 16 odsto glasova, Zeleni na 12, a Liberali bi se borili sa cenzusom od 5 odsto.
Inače, čak 40 odsto anketiranih krivicu za raspada koalicije pripisuje Liberalima, 26 odsto Zelenima, a 19 odsto Socijaldemokratama.
Nakon novih izbora sva je prilika da bi Merc bio kancelar, pošto Demohrišćani mogu da računaju sa 34 odsto glasova. Drugoplasirana bi bila Alternativa za Nemačku (18 odsto), a u parlamenti bi verovatno ušao i Savez Sara Vagenkneht (6 odsto).
Doduše, pitanje je sa kim bi Merc mogao u koaliciju pošto se isključuje saradnja sa desničarskom AfD, a Liberali, čak i ako pređu cenzus, ne bi bili dovoljni.
I posle tih izbora biće sigurno koalicionih natezanja i akrobatike, možda kako bi se Socijaldemokrate privolele da opet budu mlađi partner u vlasti.
Kraj teške koalicije
U sredu (6. novembar) je kancelar Šolc, nakon višemesečnih natezanja i javnih razmirica, otpustio ministra finansija Kristijana Lindnera, koji je i šef Liberala. Nakon toga su se ostali ministri Liberala povukli iz Vlade, osim ministra saobraćaja Folkera Visinga koji je napustio stranku.
Tako je okončana teška koalicija tri stranke, u kojoj su se od početka sukobljavali Zeleni sa željom da se povećaju izdaci za „zelenu tranziciju“ i Liberali, prijatelji krupnog kapitala i državne štednje.
Većina od 59 odsto građana smatra da je dobro što Vlada pada, dok 36 odsto ne misli da je to dobro.
Vanredni izbori su izuzetna retkost u posleratnoj Nemačkoj. Vlada Olafa Šolca, sve vreme ophrvana ratom u Ukrajini i inflacijom, najmanje je omiljena vlada otkako postoje takva merenja.