Srpski poreski sistem već decenijama pogoduje najbogatijim građanima, međutim, na meniju poreskih olakšica za imućne od prošle godine postoji još jedna opcija.
Kako piše BIRN, izmenama Zakona o porezu na dohodak koji važi od januara 2023, građanima sa primanjima trostruko većim od proseka data je mogućnost da svoje poreske obaveze po tom osnovu praktično prepolove. I to ako odluče da dug – umesto u državni budžet – uplate u neki od postojećih alternativnih investicionih fondova u Srbiji.
Primera radi, ako bogati građanin treba da plati milion evra poreza, po ovom zakonu čak 500.000 može da preusmeri u fond, umesto da napuni državu kasu.
I to nije sve. Zakon je ostavio prostor i za zloupotrebe.
Bogati poreski obveznik svoj poreski dug može da preusmeri u fond u decembru, a zatim tu istu sumu podigne sa računa fonda u januaru sledeće godine. Na taj način, on je formalno poštovao zakon o porezu na dohodak, ali je sačuvao najveći deo novca.
Upravo ova zakonska izmena omogućila je alternativnim investicionim fondovima u Srbiji da privuku nove klijente željne smanjenja poreskih obaveza.
Tokom tromesečnog istraživanja BIRN je analizirao rad ovih fondova. Jedan od njih je i Vista Rica, u prevodu sa španskog “bogat pogled“, trenutno jedino društvo za upravljanje otvorenim alternativnim investicionim fondovima, a koje nije nastalo u okviru postojećih registrovanih banaka u Srbiji.
Vlasnici društva
Vlasnici društva Vista Rica su uticajni članovi vladajuće Srpske napredne stranke.
U Vista Rica polovinu vlasništva drži Tatjana Vukić, članica predsedništva SNS-a i upraviteljka SNS-ove Fondacije „Za srpski narod i državu“ čiji je idejni tvorac predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izvori BIRN-a tvrde da je Tatjana Vukić i u emotivnoj vezi sa Andrejem Vučićem, bratom predsednika Srbije.
Tačno 25 odsto Vista Rica-e drži poznati advokat Vojislav Nedić, član predsedništva SNS-a i otac Novaka Nedića, dugogodišnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije poznatog po vezama sa kriminalnim grupama, pre svega sa huliganskom grupom koju je predvodio Veljko Belivuk, čijim članovima se trenutno sudi za ubistva, trgovinu narkoticima i pranje novca.
Osim Tatjane Vukić i Nedića starijeg, 25 odsto drži 44-godišnji Srđan Davidović, hemijski inženjer koji trenutno radi u švajcarskoj osiguravajućog kompaniji Swiss Re, a koji je malo poznat široj javnosti.
Sumnja u izbegavanje poreza
Osnivački kapital društva je 300.000 evra, a pod njenim upravljanjem su trenutno dva fonda – Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate.
Sporna odredba Zakona o porezu na dohodak, stupila je na snagu u januaru 2023. godine, a Vista Rica Invest je dozvolu za osnivanje od Komisije za hartije od vrednosti dobila u decembru 2023, pred sam kraj te iste poslovne godine.
Finansijski izveštaji, koje je BIRN analizirao zajedno sa finansijskim stručnjacima, ukazuje da se vrednost fonda „Vista Rica Invest“ već u januaru, za samo mesec dana od osnivanja, smanjila za milion evra, a da je u prvih šest meseci izvučeno čak 3,77 miliona – gotovo polovina vrednosti fonda – što upućuje na sumnju da je fond korišćen za izbegavanja plaćanja poreza – sve po spornom zakonu.
Podaci iz mesečnih izveštaja dva preostala alternativna investiciona fonda, koji su pod okriljem banke Intese i Rajfajzen banke – takođe prikazuju odliv novca u prvom mesecu nakon nove godine.
Kršenje ravnopravnosti
Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i stručnjak za investicione fondove, kaže za BIRN da je izuzeće od plaćanja poreza na dohodak kroz ulaganje u alternativne investicione fondove „potpuno neopravdano i predstavlja flagrantno kršenje ravnopravnosti građana pred poreskim sistemom“, jer ulaganja u te fondove „ni na koji način nisu od neke posebne društvene koristi u odnosu na ulaganja u druge finansijske instrumente“.
„I sam Zakon o AIF kao i poreski stimulans iz 2022, po mom mišljenju, predstavljaju još jedan u nizu zakonskih i podzakonskih akata koji se donose poslednjih godina bez javne i skupštinske debate i sa očigledno visokim nivoom nestručnosti predlagača, moguće štetnosti za društvene interese i sa otvaranjem ozbiljnih mogućnosti zloupotreba u praksi“, ističe Šoškić.
Sporna odredba zakona stupila je na snagu u januaru 2023. godine, a Vista Rica Invest je dozvolu za osnivanje od Komisije za hartije od vrednosti dobila 20. decembra, pred sam kraj godine.
Ulagači fonda su tajni, kao i njihovi razlozi za ulaganje i povlačenje novca, međutim, interesantno je da je na kraju te 2023. godine, Vista Rica imala priliv od čak 7.66 miliona evra.
Tu sumu je skupila praktično za par nedelja od kada je Komisija za hartije od vrednosti dala dozvolu za rad.
Mesec dana kasnije, već do kraja januara 2024, brojka je pala na 6.6 miliona.
Prema zvaničnim podacima, od početka januara 2024. do kraja juna, investitori su od Vista Rica fonda otkupili, odnosno “povukli” natrag investicione jedinice u vrednosti od 3,77 miliona evra.
Na kraju jula, vrednost fonda je bila 4,68 miliona evra što znači da se neto vrednost fonda u šest meseci od osnivanja iz fonda smanjila za čak tri miliona evra.
Na ovaj način su ulagači u fond, kojima je on služio kao protočni bojler, koristeći spornu odredbu Zakona o porezu na dohodak dobili natrag svoj novac, a da država nije naplatila porez na dohodak.
Opširnije pročitajte na sajtu BIRN.
