Šta sve može u zemlji Srbiji? Pored ostalog da državne i paradržavne institucije običnim građanima rade o glavi, a da oni pojma nemaju šta se događa dok ih ne tresnu punom snagom. Možda ste i vi među žrtvama, baš sada, ovog trenutka
Odem ništa ne sluteći da produžim registraciju, nerviram se što ne radi stop svetlo na mom starom meganu, popravim šta treba i uradim tehnički pregled, predam konačno svu potrebnu dokumentaciju i onda mi kažu: “Vaše vozilo je prošlo, ali vi niste. Morate da se javite u policijskoj stanici!”
Kako? Zašto?
Ne preostaje mi ništa drugo nego da odem u policijsku stanicu u Božidara Adžije. Iznesem na šalteru problem, dežurni policajci se zgledaju, pa mi jedan kaže: „A kakve to veze ima sa nama”. Ja njima ponovim šta su meni rekli, oni mene pitaju da li sam na nekoj poternici. Ne da ja znam, odgovoram, pa ih nekako namolim da mi pomognu da rešim ovaj kafkijanski rebus.
Pošalju me u kancelariju za, valjda, saobraćajni kriminal. Dozovu zaduženog inspektora veoma strogog izgleda koji me u skladu sa izgledom pita šta ja u stvari hoću od njega. Ja mu objasnim, pa ponovo čujem: a kakve to veze ima sa mnom, da li sam na nekoj poternici i šta sam po zanimanju?
Novinar, kažem ja, nisam kriminalac, da jesam ne bih dolazio dobrovoljno u policijsku stanicu. Policajcu u civilu smekšaju crte lice, pita me za broj registarske tablice pa uđe, onako komšijski, da mi učini, u sistem da vidi šta se događa.
Evo ga, kaže, registraciju blokira javni izvršitelj, biće da niste platili neku kaznu. I otkrije mi ime javnog blokatora.
Izvršitelj iz vedra neba
Aha, objašnjavam ja njemu, jeste mi taj izrvšitelj poslao neki račun za pogrešno parkiranje koji sam platio pre jedno tri nedelje i mislio da sam regulisao reket. A pre toga ništa: nikakva opomena, nikakvo obaveštenje, upozorenje u poštanskom sandučetu, ni od Parking srvisa, ni od Šapićevih komunalca, ni od policije, ni od koga.
Zahvalim mu se što mi je pomogao, mada to nije morao jer mu ne spada u opis radnog mesta. On me pogleda pun razumevanja, pozdravimo se prijateljski.
Izađem iz stanice i besno, na ulici, izguglam secikesu zbog koje ne mogu da registrujem auto i vucaram se po gradu. Zovem na nekoliko telefona i dobijem automatsku sekretaricu koja mi kaže da rade do 15 časova.
Preduzetnici i ortačka društva
Rešim da sledećeg dana odem lično do Karađoređevog parka gde se nalazi. Tamo za šalterom sede neke dve žene zatrpane dokumentima. Ja im, obuzdavajući bes, kažem zašto sam došao. Da, da, kaže jedna gledajući u monitor, blokirali smo vam registraciju vozila. To znam, kažem, ja, a jel vi vidite da sam ja platio što ste od mene tražili. Gleda ona ponovo i vidi da jesam.
Evo, pišem odmah nalog da se odblokira, kaže, trajaće jedno dva-tri dana. Pa što ste me blokirali kada sam vam platio reket, pitam ja nešto glasnije i ne dobijem odgovor.
A on je, čini mi se, jednostavan: što više intervencija javni izvršitelj ima, to više može da naplati jer to su, u prvoj liniji, preduzetnici što lepo piše na sajtu Ministarstva pravde: “Javni izvršitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva čiji članovi mogu biti isključivo javni izvršitelji. Javnog izvršitelja imenuje ministar pravde za područje višeg suda i područje privrednog suda”.
Propust sistemski, kazna građanima
I suština problema je lako razumljiva: neka državna ili paradržavna institucija nije radila svoj posao, a plaćaju građani. Ili je zakazala Pošta, ili Parking servis, ili Komunalna policija ili javni izvršitelj, tek, nebrojeni građani ove države su žrtve toga da za banalne saobraćajne prekršaje, kao što je pogrešno parkiranje, prosto ne dobiju obaveštenje da treba da plate kaznu; niti da su upali u kandže javnih izvršitelja; niti da su završili na sudu; niti da je za njih izdat nalog za hapšenje.
Tako kazna od hiljadu-dve-tri dinara prerasta u reket od 20 ili 30 hiljada dinara koliko morate da platite “uslugu” javnih izvršitelja. Pa se vi žalite kome hoćete. Ili ćeš da platiš, ili ti, kao u ovom mom konkretnom slučaju, auto ostaje zarobljen, pa se žali kome hoćeš.
Zamke u Resavskoj
A može još i gore. Kada dobiješ, na primer, opet bez ikakvog prethodnog obaveštenja ili upozorenja, jedno dvadeset izvršnih presuda sudija Prekršajnog suda u Beogradu da moraš za svaku da platiš kaznu od 25.000 dinara – ne za pogrešno parkiranje, što si zgrešio i što košta nekih 2500 dinara, već za neodazivanje sudu, pa ako to ne platiš privode te i vode u Padinjak.
IMG_8725Perking mesta kod SKC-a / Foto: I.I.
Protiv izvršne presude nema nikakvog pravnog leka, ne postoji mogućnost žalbe, nemaš više mogućnost službeno da se požališ da ako nisi kriminalac, nisi valjda lud da se toliko puta ne odazoveš pozivu suda, da objasniš da se nisi odazvao jer ni jedan jedini poziv nisi dobio.
Pomisliće čitačlac sada tako mu i treba, tom bahatom vozaču koji se ne obazire na zabrane parkiranja. No, postoje zamke (u Resavskoj ulici ih ima četiri) u koje naivni vozači svakodnevno upadaju. U delovima gde je dozvoljeno zonsko parkiranje posred obeleženih mesta za parkiranje, bez ikakvog znaka ili upozorenja ili logike, nalaze se neobeležena mesta na kojima važi zabrana parkiranja. Ne vide to ljudi, gužva je, idu tramvaji, ili je mrak ili pada kiša, a i nema nikakvog razloga da im na pamet padne da su se parkirali negde gde to nije dozvoljeno – nikoga nisu blokirali, i levo i desno su parkirani automobili, na početku ovog niza parkinkg mesta vidljivo stoji žuti znak da se radi o mestima za parkiranje u drugoj zoni.
Ne slutite, tako, ništa, a ako, u konkretnom slučaju, stanujete unutar druge zone i neko vreme ostavite auto na istom mestu, Oko sokolovo iz dana u dan beleži novi prestup, a vi nemate pojma da ste nešto zgrešili jer kazne ne stižu u poštansko sanduče.
Uzgred, do uvođenja Oka sokolovog na tim mestima je bilo dozvoljeno parkiranje, tj. niko nije kažnjavan što tu parkira vozilo.
Mnogi putevi vode do Pošte
Negde je na mala vrata pre nekog vremena usvojeno da sud ne mora da ima dokaz da je građanima uručen sudski poziv, obaška komunalci, uterivači Oka sokolovog, Parking servis, javni izvršitelji. Sud pozive, valjda, šalje kao poštu, što se prečesto ispostavi kao da je boca sa adresom žrtve bačena u Dunav pa ako stigne, stigne.
Ali o tome drugi put. Nastavak, na žalost, sledi. Jer, državne institucije bi trebalo da budu servis građana, a ne da budu instrumenti za džeparenje preostalog sitniša iz budželara osiromašenih ljudi. Državne institucije rade u korist građana tamo gde je vlast smenjiva, jer inače ne bi bila ponovo izabrana. A ovde, kod nas, su sa vlasti nesmenjive partije koje su okupirale državu ušle u javno-privatni ortakluk sa privatnim preduzetnicima koji uteruju dugove.
Proverite za svaki slučaj da za vas zbog nekog bezazlenog, neplaćenog saobraćajnog prekršaja nije izdat nalog za hapšenje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!