Tragedija u Novom Sadu
Nova ekonomija: Kako su radovi na kobnoj železničkoj stanici poskupeli pet puta?
Nejasno je kako je cena radova na železničkoj stanici u Novom Sadu sa procenjenih tri, skočila na čak 16 miliona evra
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca, zbog sumnje da su dogovarali cene za 35 proizvoda. U pitanju su Delez, Univereksport, Merkator S i DIS. Šta kupci mogu da urade ukoliko se dokaže nameštanje cena
Tužilaštvo je podnelo zahtev tržišnoj inspekciji Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije „za pružanje potrebnih obaveštenja u vezi sa inspekcijskim nadzorom i kontrolama izvršenim nad četiri privredna društva u periodu od 2016. godine do 2024. godine, u pogledu načina vršenja prometa roba i usluga, formiranja maloprodajnih cena, sprečavanja konkurencije i drugog“.
Postupak je 11. oktobr pokrenula Komisija na osnovu analize od 2018. do 2022. godine koja je pokazala da su cene osam prehrambenih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) u tim prodavnicama bile iste ili slične.
Najbolja cena- intervencija države
Istovremeno, da li je došlo do kartelskog udruživanja trgovaca, istražuje tužilaštvo.
Zoran Nikolić iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije rekao je za N1 da se sada vidi ono što živimo poslednjih nekoliko godina.
„Sve nas je iznenadilo to što je Komisija uopšte reagovala. Hajde samo malo da se vratimo unazad. Ministarstvo trgovine, odnosno Vlada, prošle godine je kroz akciju ‘Bolja cena’ zapravo reagovalo na određene nepravilnosti na tržištu i pokušalo malo da ublaži inflatorni udar. To je bio početak jednog signala da se nešto ozbiljno dešava“, kaže on.
Zatim je, dodaje, u avgustu ove godine Narodna banka Srbije izašla sa neverovatnim rezultatima istraživanja – da su marže u trgovinskim lancima neverovatne.
„I onda smo dobili ove jeseni ponovo jednu intervenciju Vlade kroz ‘Najbolju cenu’“, podseća.
Ipak, ističe da država nikada ne bi trebalo da se meša već da stvori realne ekonomsko-tržišne uslove za svakog igrača.
Sa godišnjom stopom inflacije od 4,4 odsto Srbija prednjači među državama Zapadnog Balkana, pokazuju podaci Eurostata. To je dva puta više u odnosu na prosek u Evropskoj uniji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflaciju u Srbiji u septembru obeležio je, pre svega, rast cena hrane i pića.
Potrošači neka razmisle gde kupuju
Potrošači mogu i sami da nešto urade – kada čuju ovakve priče, neka ih upamte i sutra dobro razmisle u koju će prodanicu ući, navodi Nikolić za N1.
„Tu se ne postavlja pitanje cene. Mi ćemo možda za isti novac kupiti proizvod kod drugoga, ali ćemo poslati jasnu poruku, kroz pad prometa velikih trgovina. Hajde, makar malo, zaobiđimo one trgovine za koje se dokaže da su povećale cene. Ovo je dobra poruka za potrošače.
Upitan o visini marži u Srbiji, Nikolić kaže da smatra da na kraju uvek najmanje zaradi primarni proizvođač, a to je- poljoprivrednik.
„Mi svi znamo koliko se litra mleka sada plaća, a litra mleka koliko je u samoj maloprodaji. Dakle, ako zaista hoćemo da pošaljemo jednu jasnu poruku i da ogulimo sve od početka do kraja, mi moramo izaći sa jednom vrlo prostom matematikom. Dakle, od primarnog proizvođača, od seljaka moramo saznati koliki put to mleko prelazi i koliko ko zarađuje“, poručuje on.
Nejasno je kako je cena radova na železničkoj stanici u Novom Sadu sa procenjenih tri, skočila na čak 16 miliona evra
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve