Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja objavio je Izveštaj o rezultatima završnog ispitna na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Više od polovine okruga ima postignuća ispod proseka na sva tri testa završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja za školsku 2023/24. godinu, pokazuje Izveštaj o rezultatima završnog ispitna na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji je pripremio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Prosečno postignuće učenika na testu iz srpskog jezika i književnosti, izraženo u poenima, iznosi 11,57, iz matematike 11,41 i 13,90 na trećem testu. Na testu iz biologije prosečno postignuće je 12,54, iz fizike 16,13, iz geografije 14,10, iz hemije 16,14 i iz istorije 14,43, od mogućih 20 poena.
Učenici iz Pećkog, Kosovsko-mitrovačkog, Šumadijskog, Grada Beograda, Južnobačkog i Nišavskog okruga ostvaruju iznadprosečne rezultate na sva tri testa.
Kao i svih ranijih godina, devojčice su uspešnije od dečaka, pri čemu su razlike veće na testu iz srpskog jezika i književnosti nego na druga dva testa. Utvrđeno je i da učenici koji imaju više ocene postižu bolje rezultate na testovima. Međutim, očekuje se da ta povezanost bude izraženija, pre svega kada je reč o trećem testu.
Svaki osmi svršeni osnovac je nosilac diplome „Vuk Karadžić”. Prosečno postignuće vukovaca na sva tri testa je, kao što je i očekivano, više u odnosu na republički prosek.
Preporuke
Na kraju izveštaja navedene su i preporuke za poboljšanje stanja. Među njima piše da nejednaki uslovi za učenje i napredovanje sigurno predstavljaju jedan od ključnih faktora niskih postignuća učenika (znatno ispod nacionalnog proseka) u pojedinim okruzima. Te je zbog toga potrebno definisati mere podrške usmerene na unapređivanje nastavnog procesa putem podizanja kvaliteta ljudskih, ali i materijalno-tehničkih resursa, čime bi se poboljšala postignuća učenika i obezbedila veća pravednost u sistemu obrazovanja.
Drugi predlog jeste kontinuirana primena obrazovnih standarda i ishoda doprinela bi ublažavanju razlika u postignućima učenika koji se obrazuju u različitim uslovima. Ujedno, standardi i ishodi omogućavaju objektivnije i pouzdanije vrednovanje napredovanja učenika i predstavljaju važan mehanizam za osiguranje kvaliteta ocenjivanja.
Dalje pišu da odnos bodova školskog uspeha (60) i rezultata na završnom ispitu (40) za upis učenika u srednju školu koriguje efekte nejednakih kriterijuma ocenjivanja, više nego što je to ranije bio slučaj. Predlaže se da se zadrži ovaj odnos bodova, budući da rezultati završnog ispita mogu u većoj meri da imaju korektivnu funkciju prilikom selekcije učenika za upis u srednje škole.
Analiza je prikazana u dva dokumenta – jedan obrađuje podatke o postignućima učenika koji su testove rešavali na srpskom jeziku, dok se drugi odnosi na postignuća učenika koji su polagali ispit na jeziku svoje nacionalne manjine.
Svim đacima ocena odličan 5
Članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštili su 14. oktobra da stupaju u takozvani „beli štrajk“ koji podrazumeva da će svim učenicima upisivati samo ocene „odličan 5″.
Ta petica, kako kažu, ukoliko zahtevi belog štrajka ne budu usvojeni ni do kraja polugodišta, biće osnov za zaključivanje ocena „odličan 5“, bez obzira na sve druge ocene koje će se davati prema objektivnim kriterijumima, na uobičajene načine.
Dušan Kokot predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) je ranije za „Vreme” rekao da ne mogu da se prave kompromisi dok ne bude sistemskih promena
On podseća i na slučaj majke koja je u junu pretkula nasatvnicu biologije u OŠ „Jovan Dučić”.
„Da li se iko interesuje šta je bilo sa majkom ‘Znaš ti ko sam ja’? Bila je tri dana u pritvoru, dok nije izašla nastavnica iz bolnice, da bi je mogli saslušati. Dete je ispisano, upisano u drugu školu i idemo dalje. Jel to način na koji ćemo da rešavamo probleme?” pita se Kokot.
„Vratite nastavniku pravo da na času bude nastavnik”, kaže.
Iz NSPRS-a očekuju razumevanje i podršku kolega, učenika i roditelja, mada još uvek ne postoji zajednički dogovor sa četiri reprezentativna sindikata, koji su takođe u septembru započeli svoj vid štrajka, dodaje Kokot.
Prošlo je deset dana od početka rušenja hotela „Jugoslavija“, a još se ne zna istina: da li se u zgradi hotela nalazi otrovni azbest ili ne. Nekoliko učesnika polumaratona je otkazalo učešće zbog mogućeg azbesta. Ništa se ne zna, pa čak ni da li „Milenijum tim“ ima projekat o rušenju
Od tragedije u Novom Sadu, svakodnevno i svuda, gde god da prolazimo, otkrivamo fasade, mostove, nadvožnjake, plafone, opasne po život. Škole su najopasnije
Skok sa monitora u stvaran život. Nekomforno, pomalo zastrašujuće, uzbuljidvo i oslobađajujće iskustvo večere sa pet potpunih stranaca sa kojima me je spojila aplikacija
Mnogi vozovi sa Prokopa ovog petka ne saobraćaju, a navodni razlog je „pucanje kontaktne mreže“. Uprkos tome, „Srbijavoz“ putem aplikacije i dalje prodaje karte za otkazane vozove
Građani širom Srbije su simboličnom petnaestominutnom tišinom odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Iako je u medijima bliskim vlasti akcija predstavljena kao „nasilje“, u Leskovcu su se protestu pridružili i gradonačelnik Goran Cvetanović, član SNS-a, i direktori javnih preduzeća
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
