Iz prodaje je u Srbiji od početka godine povučeno više od 80 proizvoda, od čega četvrtinu čine proizvodi za kuću, igračke, odeća i mali kućni aparati, dok su ostalo razni modeli automobila, motora i kamiona za koje se i u svetu tek naknadno otkrije da imaju manu koju proizvođač mora da otkloni, a Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“ za „Vreme“ kaže da je toliki broj nebezbednih proizoda na tržištu zbog toga što ne postoji apsolutno nikakva kontrola i zato što je „sve na sreću“.
„Mi gotovo uvek saznamo da nešto nije zdravstveno ili tehnički ispravno tako što nam to neko iz inostranstva javi ili neki naši proizvodi krenu ka Evropskoj uniji, pa ih zaustave na granici, kao što su sa granice sa Hrvatskom vraćene breskve ili paradajz. To znači da kod nas nema apsolutno nikakve kontrole, da jedemo ko zna šta i da deci dajemo ko zna kakve igračke, hemijski nebezbedne. Dakle, radi se ili o čistoj sreći da se nešto otkrije ili o tome da se negde drugde utvrdi da proizvodi nisu bezbedni, pa se to objavi u Srbiji i povuče sa rafova“, kaže Gavrilović.
Nema opravdanja
Upitan da li je situacija takva jer možda nema dovoljno inspektora koji bi kontrolisali proizvode Gavrilović kaže da bi za tako ozbiljne stvari moralo da bude dovoljno ljudi.
„Znam koliko inspekcije ne rade svoj posao. Šta god da je opravdanje, ono ne pije vodu, jer ako jedemo štetnu hranu ili dajemo deci igračke sa otrovnim bojama ili delovima koji nisu bezbedni, opravdanje za to ne može da bude da nema dovoljno ljudi ili da nekog mrzi da radi svoj posao. Znamo kako stvari funkcionišu u ovoj zemlji: trgovci i uvoznici su zaštićeni, a potrošačima šta se zalomi“, kaže Gavrilović.
On ističe da pored sistema kontrole nedostaje i sistem kažnjavanja.
„Kada bismo imali bar sistem kažnjavanja, uvoznici i prodavci bi vodili računa. Ne znam da je iko odgovarao zbog toga što je uvezao nešto neispravno, možda i jeste, ali se to ne objavljuje i drži se u tajnosti. Da jeste i da je to objavljeno, uvoznici bi počeli da vode računa, ali s obzirom da se ništa dešava stiče se utisak da smo otvoreni za svakojako smeće iz celog sveta“, kaže Gavrilović.
Teško utvrditi kvar na vozilima
Govoreći o vozilima koja se povlače iz prodaje, Gavrilović ukazuje da su u pitanju sofisticirani proizvodi, pa je teško utvrditi kvar u softveru ili nekom delu automobila, kamiona ili motora, bez ozbiljne ekspertize.
„Tu se sve bukvalno svodi na to da verujemo da je fabrika uradila sve kako treba. Nema kontrole čak ni za polovna vozila. Agencija za bezbednost saobraćaja i Auto-moto savez su uključeni u uvoz automobila, ali tu nema nikakve kontrole. Kada su nova vozila u pitanju, samo ako fabrika otkrije da nešto nije u redu, ona će povući određenu seriju vozila, jer se plaše da ne ugroze reputaciju i tužbi za odštetu, ali to u Srbiji ne funkcioniše“, kaže Gavrilović.
On podseća da je pre nekoliko godina jedan čuveni nemački proizvođač automobila povukao seriju vozila, jer su motori u njima bili naštelovani tako da je sistem u vozilu pokazivao manju količinu izduvnih gasova nego što je automobil realno izbacivao.
„To je u Evropi povučeno, a mi smo pisali uvoznicima tog modela automobila, ali nam niko nije odgovorio, a ta vozila su ostala u Srbiji. Zamislite ako je neko uvezao hiljadu takvih vozila, koliki bi bio trošak da ih vrati, pa radije pokloni neki automobil ili mu da novac, i tako se završi “, naveo je Gavrilović.