Obavezno služenje vojnog roka se vraća od sledećeg septembra, a sa njim će se vratiti i „civilna vojska“ koja bi mogla da se služi takođe u kasarni, prema najavi premijera Miloša Vučevića, piše portal 021.rs.
Analitičari ocenjuju da bi to bilo najjeftinije i najbezbolnije rešenje, ali da bi mnogo efikasnije bilo kada bi civilci prošli obuku civilne zaštite u slučaju požara i poplava.
Vučević je još u januaru rekao da „nije suština“ da oni koji se pozivaju na prigovor savesti idu u obdanište i „sklone se iz vojne obaveze“ i dodao da „ako imate pravo da istaknete prigovor savesti, to je za nošenje oružja, a ne za život u kasarni“. Tom prilikom Vučević je otkrio predlog Ministarstva odbrane da civilno služenje traje duplo duže od vojnog roka.
Kako piše Blic, to znači da bi „civilna vojska“ trajala 150 dana ili pet meseci.
Šta je civilna vojska?
Civilna lica na službi u Vojsci su vojni službenici i vojni nameštenici. Posao vojnog službenika se sastoji od poslova iz nadležnosti Vojske Srbije ili s njima povezanih opštih pravnih, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova.
Dok je vojni nameštenik lice čije se radno mesto sastoji od pratećih pomoćno-tehničkih poslova u Vojsci Srbije.
Šta će oni koji se pozovu na prigovor savesti raditi u civilnoj vojsci tih pet meseci?
Vojni analitičar Aleksandar Radić navodi za „Blic“ da u svetu postoje dva modela civilnog služenja vojnog roka i to u civilnim ustanovama i u kasarni bez oružja.
Kako kaže, prvi model Srbija je primenjivala tokom prve decenije 21. veka dok drugi model podrazumeva da regrut zaduži vojničku uniformu, ali da ne prolazi direktno vojnu obuku sa oružjem.
„Oni u vojsci izvode fizičke poslove kao podršku radu u vojsci. S tim što u takvim slučajevima postoji opasnost da se u kasarni napravi razlika između pravih i manje pravih vojnika“, kaže Radić.
On smatra da je Srbija, ipak, bliža drugom modelu civilnog služenja vojnog roka.
„Imamo negativna iskustva sa služenjem civilne vojske u zdravstvenim i socijalnim ustanovama jer se ispostavilo da su mnogi takvi vojnici više bili po kafićima nego na radnom mestu. Ako bi se to ponovilo, onda bismo opet kompromitovali obavezno služenje vojnog roka jer bi neki služili vojsku, a drugi ne bi“, objašnjava Radić.
Postavlja se pitanje i da li bi civilci mogli da služe vojsku u Centrima za obuku civilne zaštite. Radić tvrdi da to nije realno.
„Centri za obuku civilne zaštite su nam prevaziđeni i ne verujem da bi država stigla do septembra da pripremi te objekte za prijem većeg broja ljudi. Čak će i priprema kasarni u narednih godinu dana za regrute biti veliki izazov. Zato mislim da je realnije da će civilni vojnici služiti u kasarni bez oružja“, navodi Radić.
Prigovor savesti Ustavom garantovano
Prigovor savesti je Ustavom zagarantovano pravo svakog regruta.
„U kasarni bi civilci bili praktično pomoćno osoblje vojsci. Uređivali bi kasarnu, krug oko kasarne, čistili toalete, radili u kuhinji. Bavili se takozvanim ‘džuboksom’ kako smo mi to voleli da kažemo u vojsci, a to je pranje tanjira u vojničkoj menzi. Imajući sve to u vidu, civilci bi trebalo da promisle da li su njihova uverenja odnosno prigovor savesti toliko jaki da pet meseci budu ispomoć vojsci“, zaključuje Radić.
Za pet meseci se može proći i određena obuka
Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić ne veruje da „država želi da od civilaca napravi sobarice u vojsci“.
Dodaje da bi svrsishodnije bilo da civilci prođu obuku civilne zaštite koja nije u suprotnosti sa prigovorom savesti.
„Pre svega, mislim na obuku civilne zaštite u slučaju požara ili poplave pošto smo, nažalost, svedoci da sve češće imamo takve vanredne situacije“, navodi za Dragišić.
Kako kaže, tokom pet meseci može se proći određena obuka u gašenju požara i akciji spasavanja od poplava.
„To bi bilo veoma korisno jer bismo od tih regruta napravili rezerviste civilne zaštite. Naravno, oni tokom civilnog služenja vojnog roka ne bi prošli kompletnu obuku za vatrogasce koja je složena i komplikovana, ali bi bili dovoljno osposobljeni da mogu da budu od koristi i formiraju jedinicu civilne zaštite opšte namene“, kaže Dragišić.
On dodaje da je na „ljudima iz Generalštaba vojske Srbije i iz Sektora za vanredne situacije da osmisle plan i obuku za civilce do sledećeg septembra“.
„Tek treba zakon da se usvoji u Skupštini, ali je jasno da nijedan zakon ne može da ukine prigovor savesti koje je Ustavom zagarantovano pravo“, zaključuje Dragišić.
Izvor: 021.rs