Nemačka auto-industrija je veoma zainteresovana za srpski litijum, pa nije čudo da nemački mediji posvećuju pažnju ekološkim protestima u Srbiji, da ukazuju na moć Aleksandra Vučića i nemoć opozicije. Međutim, tu je i taj narod koji remeti planove
„Ekonomski je stvar jednoznačna: evropska automobilska industrija je zainteresovana za dragocene sirovine koje se nalaze na području od Srbije do istoka Bosne i Hercegovine. Osim toga, EU želi da svojim angažmanom spreči da Kina bude na potezu kao što je često do sada bio slučaj. A Vučić se nada najvećoj investiciji u istoriji Srbije“, piše Mihael Martens, dopisnik konzervativnog nemačkog lista „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ), a prenosi Dojče vele (DW).
On navodi da Vučić insistira na tome da u zemlji budu i fabrike za proizvodnju baterija. „Tako bi on za Zapad postao nezamenjiv. Video je koliko je to korisno u drugom slučaju: pošto je srpska municija važna za ukrajinsku armiju, Vašington je od 2022. imao puno skrupula za brojne primere nazadovanja demokratije u toj balkanskoj državi. Čak je i jedan krvavi okršaj na Kosovu, koji je izazvao Vučićev čovek i u kojem je poginuo jedan kosovski policajac, doneo srpskom šefu države samo blagi prekor Vašingtona.“
„Sledećim potezom Vučić očito hoće i sebi i drugima da dokaže da eksploatacija litijuma i razgradnja demokratije mogu da idu ruku pod ruku – pa i na oči Evropske unije. Iako trenutno ne mora da se pribojava zapadnog pritiska, i mada kontroliše veliki deo srpskih medija i važnih državnih institucija, ovaj potencijalni posao težak milijarde i milijarde evra za njega nije bez rizika. Naime, otpor njemu ujedinjuje heterogenu opoziciju na način koji je retko viđen“, navodi se u tekstu.
„Narativ Robina Huda“
Autor ukazuje da su na protestima i levi i desni, i proevropski i proruski aktivisti, i ekolozi i vernici: „Osim toga, veliki broj ljudi ne veruje zvaničnim uveravanjima Beograda da će eksploatacija litijuma proticati uz pridržavanje najviših ekoloških standarda. Pošto ih njihova država godinama laže, sumnjičavost ne treba da iznenađuje. Takođe, jaz između vlastodržaca i opozicije toliko je dubok, da činjenični argumenti jedva da mogu nešto da postignu. Niti se može računati s tim da će vlast odustati od svoje namere, ako bi objektivne studije pokazale da bi eksploatacija litijuma donela bitno ekološko opterećenje za region, niti bi se otpor ugasio, kada bi solidne studije pokazale da se rizici mogu kontrolisati.“
Potom se konstatuje: „Demonstracije protiv Rio Tinta, koje su dosadašnji vrhunac imale sredinom avgusta, jesu makar delimično i protesti protiv Evropske unije i protiv (nemačke) auto-industrije. Ustanovila se neka vrsta narativa Robina Huda: na jednoj strani gnevni narod, a na drugoj savez velikog kapitala i moćnih birokrata, koji poseže za životnom osnovom običnih ljudi.“
Autor navodi da upravo zbog toga Vučić insistira na tome da u celi lanac uđu i fabrike baterija u zemlji. „Trebalo bi da se izbegne utisak da EU želi da pretvori Srbiju u sirovinsku koloniju. To je trenutno zaista slika širom Srbije, a prema anketama, više od pola ispitanika se protivi eksploataciji litijuma. Samo četvrtina se izjašnjava za eksploataciju, a oko 20 odsto su neodlučni.“
Hoće li biti referenduma?
Potom se u tekstu objašnjava zašto Vučić, uprkos takvim anketama, uvodi u igru mogućnost referenduma: „To ne bi bio prvi slučaj da predsednička najava, učinjena s velikom pompom, nestane zauvek u nekoj crnoj rupi. Osim toga, iskusni tehničar vlasti ima više mogućnosti da utiče na izjašnjavanje u svoju korist.“
Autor članka nabraja te mogućnosti: definisanje područja na kojem se održava referendum, verovatno bez Beograda koji je kritičan prema njemu, vešto formulisanje pitanja, biranje vremena održavanja kada su mlađi ljudi na odmorima, a starija populacija koja mu je većinski sklona kod kuće.
„I zbog drugih razloga, ankete u kojima je većina protiv eksploatacije litijuma ne znače neizostavno i političku većinu protiv Vučića. U Srbiji ne postoji objedinjavajući lider iza koje bi se okupila rascepkana opozicija. Mnogi opozicioni političari su islužene političke figure iz prošlosti ili današnji nedovoljno talentovani nosioci sporednih uloga. Osim toga, puno Srba nije zainteresovano za politiku, sve dok je bankovni račun u plusu, dok kirija može da se plati i dok je letnji odmor na Halkidikiju obezbeđen“, piše dopisnik frankfurtskog lista iz Beča. I zaključuje: „Još uvek nije odlučen ishod velike igre oko litijuma u Srbiji.“
Aktivisti i pojedini opozicioni poslanici i odbornici su u nedelju ujutru blokirali Stari savski most u nameri da spreče njegovo rušenje. Posle podne došli provokatori, ali su ih aktivisti oterali
Završen je protest zbog pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na koji su pozvale organizacije Sviće i Stav. Okupljeni su poručili da neće stati dok svi odgovorni ne budu u zatvoru, a zabeleženo je nekoliko manjih incidenata
„Na delu je zatiranje tragova i neko će za tragediju u Novom Sadu platiti samo ako Aleksandar Vučić bude ugrožen“, rekao je advokat Božo Prelević u intervjuu FoNet-u
Street art umetnik i arhitekta Andrej Josifovski Pijanista temperom je oslikao Crni flor na pločniku Trga Republike u Beogradu, u dimenzijama nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu . A onda je došla Gradska čistoća i sve počistila
Osumnjičena J.S.M, kako je saopštilo VJT, bila je nedostupna organima gonjenja na dan akcije hapšenja svih osumnjičenih. osumnjičena je za teško delo protiv opšte sigurnosti
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
