Rio Tinto traži povlačenje rada o štetnosti rudnika iz časopisa Scientific Reports

Profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa glavnim naučnikom Rio Tinta, traže ispravku ili povlačenje rada o štetnosti rudarenja litijuma koji su nedavno u međunarodnoj onlajn-datoteci Scientific Reports objavili Dragana Đorđević i drugi naučnici.

To je saopštio Rio Tinto, dodajući da je upućen dopis uredničkom odboru Scientific Reports, publikaciji koju izdaje prestižna grupa Nature.

Onde se tvrdi da u radu Dragane Đorđević i kolega nedostaje „striktna naučna metodologija“ i da su mnoge podaci „netačni ili nepotpuni“.

Recimo, Rio Tinto navodi da projekat rudnika i deponije treba da zauzme 388 hektara, pobijajući time tvrdnju naučnika koji se protive rudniku da se radi o preko dve hiljade hektara.

„U radu se netačno navodi i da će se industrijski tečni otpad skladištiti u blizini reka Korenita i Jadar, koje su sklone plavljenju okolnog područja. Javno su dostupni podaci, koje Đorđević i saradnici nisu uzeli u obzir, da se predložena lokacija otpada nedvosmisleno nalazi izvan plavnih područja, kao i da je predviđen čvrsti, a ne tečni otpad“, piše u saopštenju Rio Tinta.

Zamera se, kako navode, sugerisanje da je u fazi istražnih bušotina zagađena voda Jadra i Korenite, ali da nisu izneti podaci o kvalitetu vode pre početka istraživanja.

„Stoga se ne zna da li njihova merenja jednostavno odražavaju prirodno prisustvo ovih elemenata u životnoj sredini. Naime, istorijski nalazi srpskih geologa iz 1990-ih potvrđuju da su povišeni nivoi bora, litijuma i arsena u dolini Jadra prirodni fenomeni“, tvrdi rudarska kompanija.

Dodaju da je zahtev za revizijom ili povlačenjem rada potpisao glavni naučnik Rio Tinta Najdžel Stjuard kao i profesori Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović i profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksadar Cvjetić i Nikola Lilić koji su ranije učestvovali u izradama studija Rio Tinta.

Rad tema političkog prepucavanja

Iz Springer Nature grupe su ranije za „Vreme“ naveli da je rad prošao recenziju više drugih naučnika (peer review), ali da njihova uređivačka politika ne dozvoljava da se objavi ko su recezenti.

Pojašnjavaju da je Scientific Reports veoma citirana baza naučnih radova, jedna od najvećih na svetu, u kojoj autori ili njihovi finansijeri plaćaju za redakcijsku obradu i proveru teksta.

Ta platforma inače funkcioniše po open access principu – pristup je svima slobodan.

Rad o jadaritu, koji su krajem jula objavili Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta i drugi naučnici naišao je tako na ogromno interesovanje – pristupljeno mu je oko 80.000 puta, što je ogroman broj za naučne publikacije.

Zaključak rada je istovetan onome što autori pričaju godinama – Dragana Đorđević je govorila i na velikom skupu protiv litijuma 10. avgusta u Beogradu – naime da bi rudnik „ugrozio živote brojnih lokalnih zajednica i uništio izvore pijaće vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imanja“.

Osim vrednosti tog rada, predsednica Skupštine Ana Brnabić pokušala je da ospori i vrednost časopisa u kojem je objavljen.

„Istina je da ovaj časopis prate brojne kontroverze, uključujući otvoreno promovisanje homeopatije, nepovlačenje plagiranih radova, a u jednom od članaka objavljenih u ovom časopisu tvrdilo se da ljudima raste rog na potiljku zbog korišćenja mobilnih telefona“, tvrdi Ana Brnabić.

Pojašnjavajući šta je Scientific Reports, Željko Tomanović profesor Biološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, rekao je za list “Danas” da je reč o prepoznatljivom i relevantnom naučnom časopisu u svetskim okvirima.

Tomanović podseća da i srpsko Ministarstvo nauke vodi Scientific Reports kao vrhunski međunarodni naučni časopis i da se naši naučnici na osnovu publikacija u ovom i drugim naučnim časopisima biraju u naučna zvanja.

„Naši univerziteti se rangiraju na Šangajskoj listi prema broju ovakvih publikacija u kvalitetnim naučnim časopisima“, ističe Tomanović.

Nastavak obračuna preko nauke

Ovako se nastavlja obračun o tome da li je litijum razvojna šansa Srbije, a rudnik maltene bezopasan ili je pak u pitanju ogroman ekološki hazard koji pride Srbiju pretvara u „rudarsku koloniju“.

Kako je za novi broj „Vremena“ (na kioscima od četvrtka, 22. avgusta) rekao politikolog Dejan Bursać, tu više od dijaloga ne može biti ništa: „Mislim da su građani već zauzeli ušančene pozicije i da će teško poverovati nekom argumentu u toj debati.“

To izgleda važi i za naučne argumente u kojima protivnici rudnika optužuju zagovornike da ih „plaća Rio Tinto“ te da zato navlače vodu na vodenicu rudnika.

Dragana Đorđević je ranije za „Vreme“ rekla da Rio Tinto i nju „godinama zove“ i da je sigurna da bi je dobro platili. „Ipak je vrednije moje mesto za život“, navela je ona. „Izabrala sam da pomognem svojoj zemlji da razume u čemu smo se našli.“

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, akademik Vladica Cvetković, poznat kao oštar kritičar vlasti, povukao se pak iz aktivnosti ProGlasa povodom protesta protiv litijuma, tvrdeći da su zasnovani na populizmu.

„Narod koji jednog belodanog autokratu nije u stanju da obori zato što mu je obesmislio institucije, što godinama kontroliše medije i što se čak usudio i na izborne mahinacije, već tek onda kada ga neko obespameti nekim egzistencijalnim strahom, taj narod neće biti otporan ni na naredne uzurpatore vlasti“, rekao je Cvetković za nedeljnik „Radar“.