U Moskvi su se u sredu ujutru oglasile sirene za vazdušnu uzbunu. Ruska protivvazdušna odbrana tvrdi da je oborila 45 ukrajinskih bespilotnih letelica. Nakon kopnene, ukrajinska vojska je pokrenula i ofanzivu iz vazduha. Rat je definitivno došao u Rusiju
Nova vojna strategija Ukrajine je očigledna: fokus ubuduće neće biti samo na odbrani i utvrđivanju položaja, već se prelazi na ofanzivne operacije. Nakon neočekivane i uspešne kopnene ofanzive na Kursku oblast i zauzimanja preko 1000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, usledio je do sada najžešći napad dronovima na Moskvu.
Uz svesrdnu vojnu pomoć Zapada, ukrajinske oružane snage su pokazale da mogu da nanesu bolan poraz ruskim trupama, razotkrile su velike slabosti u sistemu odbrane Rusije, što diže moral među Ukrajincima, a kod Rusa izaziva zabrinutost.
I pre svega: rat ne besni više samo u Ukrajini, preselio se u Rusiju.
Otvara se i pitanje šta će biti, ako ukrajinske trupe budu počele da lansiraju na Rusiju razorne rakete srednjeg i dugog domete koje dobijaju od država članica NATO-a, za sada samo za samoodbranu na sopstvenoj teritoriji.
Ukrajina je u sredu ujutru pokrenula jedan od najvećih napada bespilotnim letelicama na Moskvu. Ruske jedinice protivvazdušne odbrane su uništile najmanje deset dronova, rekao je rano gradonačelnik Podolska, mesta 38 kilometara južno od glavnog grada Rusije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE)..
„Sistemi protivvazdušne odbrane nastavljaju da odbijaju napade neprijateljskih letelica. Neke od njih uništene su iznad Podolska. Ovo je jedan od najvećih pokušaja napada na Moskvu bespilotnim letelicama. I dalje pratimo situaciju“, napisao je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin na Telegramu. Prema prvim informacijama, nema povređenih niti materijalne štete.
„Provokacija“ Rusije
Ukrajina je poslednjih meseci slala jednu ili dve bespilotne letelice prema Moskvi, svaki put bez značajnijeg učinka, piše Rojters.
Međutim, izgleda da je ovaj najnoviji veći od onog iz maja prošle godine, kada je najmanje osam bespilotnih leelica uništeno iznad Moskve, na šta je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Kijev pokušava da „isprovocira i uplaši Rusiju“.
Ruski zvaničnici rietko navode potpune podatke o napadima, uglavnom izveštavaju samo o bespilotnim letelicama koje su uništile njihove jedinice protivvazdušne odbrane., prenosi RSE.
I Rusija i Ukrajina retko otkrivaju pune razmere štete i žrtava u međusobnim okršajima, osim u slučajevima kada je oštećena stambena ili civilna infrastruktura ili kada poginu civili, podseća Rojters.
Najnoviji napad na Moskvu deo je sveobuhvatnog napada bespilotnim letelicama iz Ukrajine, kažu ruski zvaničnici, s obzirom na to da je sistem protivvazdušne odbrane zaustavio 18 letelica iznad oblasti Brjansk na jugozapadu Rusije i još nekoliko njih iznad drugih oblasti. Međutim, ni tamo nije zabeležena nikakva šteta. Rojters nije mogao da proveri ove izveštaje, a Ukrajina ih za sada nije komentarisala.
Kijev je poslednjih meseci pojačao vazdušne napade na ruskoj teritoriji i ističe da to čini kako bi uništio ključnu infrastrukturu za ratne operacije Rusije. Takođe navode da su njihovi napadi odgovor na neprekidne ruske udare na ukrajinsku teritoriju.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
