Preminuo je francuski glumac Alen Delon, prenosi AFP. Vest o smrti čuvenog glumca potvrdila su njegova deca. Za Francuze on je bio filmski grand fauve (velika zverka). Za Srbiju ga vezuje "afera Marković" koja je uzdrmala Francusku, a o čemu je Dušan Savković napisao roman "Gorila"
Čuveni francuski glumac Alen Delon preminuo je u 89. godini, objavila je agencija AFP.
Vest su potvrdila njegova deca: „Alen Fabijen, Anuška, Entoni, kao i Lubo (pas), duboko žale što objavljuju odlazak svog oca“.
Porodica je saopštila da je Alen Delon preminuo mirno, u svom domu, okružen svojim najmilijima.
Velika zverka
Za Francuze, Delon je vrhunski bioskopski grand fauve (velika zverka) koji je šarmirao Evropu i utro sebi put tokom 1960-ih, glumeći u hitovima kao što su Roko i njegova braća (1960) i Leopard (1963).
Delonovo detinjstvo i adolescencija bili su mučni i problematični.
Rođen je u predgrađu Pariza 1935. godine. Imao je tek četiri godine kada su mu se roditelji razveli, a on završio u hraniteljskoj porodici. Kao dečak bio je buntovnik, pisao je BBC.
Prijavio se za mornaricu i učestvovao u vojnim akcijama u Indokini, ali je izveden pred vojni sud zbog krađe džipa.
U Parizu kasnih 1950-ih, živeo je među prostitutkama i gangsterima pre nego što ga je izgled doveo u svet filma.
Veliki zavodnik i nesrećan čovek
Delon je važio za jednog od najlepših muškaraca na planeti. Iz glume se povukao 2017. godine, kako je sam govorio, „pre nego što mu starost oduzme sav šarm“.
„Nema ništa gluplje od veštačke mladosti – ne možete nikoga da prevarite, ali možda ćete nasmejati ljude“, rekao je on jednom prilikom.
Iako je u životu imao dosta uspeha, kako u poslu, tako i kod žena, Delon je svojevremeno izjavio: „Ja sam programiran da budem uspešan, ali ne i srećan. To ne ide zajedno“.
Govorio je da je umoran od slave jer nije mogao da živi kao drugi ljudi i da nikada nije imao privatnost koja mu je bila preko potrebna.
Osim prema ženama, veliki strast je gajio i prema novcu, alkoholu i oružju. Smatrao je i da je njegov život toliko komplikovan da „nema tog novinara koji bi mogao da ga opiše“.
Delon i afera Marković
Alen Delon je bio dovođen u vezu sa političkim skandalom 1968. koji je izazvalo ubistvo njegovog telohranitelja Stevana Markovića.
Tokom snimanja filma o Marku Polu u Beogradu 1962. Delon je upoznao Miloša Miloševića i angažovao ga kao telohranitelja. Nekoliko godina kasnije, pošto je Milošević otišao u Ameriku, Delonu je predložio kao zamenu svog rođaka Stevana Markovića koji je u tom trenutku u Francuskoj radio razne poslove i bavio se sitnim kriminalom, piše BBC.
Marković je voleo da se kocka i organizovao je zabave za pripadnike visokog društva, a navodno je posedovao fotografije mnogih poznatih ličnosti u kompromitujućim situacijama.
Telo Markovića pronađeno je na deponiji izvan Pariza, dok je Delon snimao film Bazen sa Romi Šnajder na Azurnoj obali 1969. Policija je istraživala da li je Marković imao fotografije Klod Pompidu, supruge tadašnjeg kandidata za francuskog predsednika Žorža Pompidua.
Štampa je ovaj slučaj nazvala „afera Marković“, a Delonov prijatelj, korzikanski mafijaš Fransoa Markatoni je uhapšen i kasnije pušten iz pritvora. Slučaj Marković nikada nije rešen.
Dušan Savković je o tome napisao roman „Gorila“.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
