Foto: Sajt Republičkiog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje
PIO fond je godinama, usled neodgovaranja na vreme na zahteve građana, bio tužen zbog takozvanog „ćutanja uprave” – i zbog toga pretpreo štetu od oko 911 miliona dinara
Neažurnost i nesavesnost u radu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) kada su u pitanju zahtevi stranaka da ostvare svoja prava doveo je do velikog gubitka za ovaj fond.
Naime, Fond je godinama, usled neodgovaranja na vreme na zahteve građana, bio tužen zbog takozvanog – i zbog toga pretpreo štetu od oko 911 miliona dinara, piše Nova ekonomija.
Broj upravnih sporova zbog ćutanja uprave uvećan je od 2012. godine do danas 1.000 puta, odnosno od svega 55 sporova u 2012. godini do oko 50.000 sporova u 2023. godini, zbog čega PIO fond ima štetu od oko milijadru dinara, naveo je Savet za borbu protiv korupcije u svom poslednjem izveštaju.
Razlog za uvećanje broja uspravnih sporova čiji je osnov ćutanje uprave su višestruki.
Kako je objašnjeno u dokumentu koji je Savet predao i Vladi Srbije, PIO fond je raspolagao celokupnom dokumentacijom odnosno dosijeima stranaka koje su uredno podnosile zahtev za ostvarenje nekog od prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Međutim, Fond nije u zakonski propisanom roku donosio rešenja kojima je trebalo da odluči o zahtevima stranaka već je to učinio naknadno – tek nakon što je zbog nepostupanja Fonda nezadovoljna stranka podnela tužbu Upravnom sudu zbog takozvanog „ćutanja uprave“.
Broj sporova rastao iz godine u godinu
Broj sporova okončanih na ovaj način je iz godine u godinu rastao.
Tako je 2022. godine od ukupno 8.672 rešenih predmeta u sporovima zbog ćutanja uprave u 5.403 doneto rešenje o obustavi postupka, a u 2023. godini od 11.473 rešenih predmeta u sporovima zbog ćutanja uprave, u 5.955 je doneto rešenje.
U dokumentu se navodi i da su savesni radnici Fonda na kolegijumima upozoravali rukovodstvo Fonda o nezakonitim pojavama, naročito od 2018. i 2019. godine kada je drastično skočio rast upravnih sporova zbog ćutanja uprave protiv Direkcije fonda.
„Očigledno je da rukovodstvo RFPIO nije preduzimalo radnje u cilju sprečavanja zloupotreba na koje je upozoreno“, naveo je Savet za borbu protiv korupcije.
Rad i funkcionisanje Upravnog suda su, kako tvrdi Savet, otežani zbog enormno velikog broja predmeta u kojima je tuženi Republički fond PIO, a ukupna materijalna šteta koju je PIO pretrpeo nadoknađujući tužiocima troškove postupka povodom izgubljenih upravnih sporova po svim osnovama dostigla u periodu od 2019. do 30. septembra 2023. visinu od 1,6 milijardi dinara i to bez izvršnih troškova i troškova zakonske zatezne kamate.
Savet za borbu protiv korupcije istakao je da je neophodno utvrditi materijalnu odgovornost zaposlenih u RFPIO.
Vladi Srbije predloženo je da naloži Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, s obzirom da je ukinut Nadzorni odbor RFPIO, da izvrši nadzor nad zakonitošću rada RFPIO i njegovog nepostupanja koji za posledicu ima ogroman broj tužbi čiji je osnov ćutanje uprave.
Predloženo je i da Upravni odbor RFPIO, čiji većinski sastav čine članovi koje bira Vlada Srbije, utvrdi prilikom usvajanja izveštaja o radu i izveštaja o finansijskom poslovanju RFPIO da li postoji odgovornost direktora i rukovodstva tog fonda za nepostupanje i nezakonitost u radu kao razlog za podnošenje tužbi zbog ćutanja uprave i njihovih troškova, kao i ukupnih troškova svih vrsta upravnih sporova.
Ko je Relja Ognjenović i čime se kandidovao za direktora PIO fonda?
Relja Ognjenović je bio zamenik direktorka PIO fonda, nakon čega je došao na funckiju direktora.
Prvo radno iskustvo 33-godišnji direktor Relja Ognjenović stekao je 2011. obilazeći teren. Kao popisivač. Direktor PIO fonda jedan je od istaknutijih operativaca na terenu Srpske napredne stranke (SNS).
Javnosti je postao poznat kada je izabran za člana Veća za saobraćaj opštine Voždovac, uprkos tome što njegova stručna sprema (fizioterapeut) nije imala dodirne tačke sa pomenutim poslom.
Na to mesto postavljen je 2014, kada je imao 24 godine, a kao obrazloženje za ovu odluku opština Voždovac je navela da je on imao iskustvo popisivača 2011. godine i da je dva puta po tri meseca stažirao u specijalnoj bolnici za rehabilitaciju i Zavodu za zaštitu radnika MUP-a.
Ognjenović ubrzo nakon toga postaje i član veća opštine Voždovac, a 2015. stiče zvanje „diplomiranog ekonomiste“ tako što završava Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
Izvor: Nova ekonomija
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
