Među oslobođenim zatvorenicima su reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič, bivši američki marinac Pol Velan i nemački plaćenik Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, kao i ruski opozicioni političar Ilja Jašin
Rusija i Zapad razmenili su 1. avgusta ukupno 26 zatvorenika, što je najveći broj razmenjenih zatvorenika još od vremena Hladnog rata, a vest o razmeni potvrđena je iz Predsedništva Turske koje je posredovalo u pregovorima.
Zatvorenici su iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Poljske, Slovenije, Norveške, Rusije i Belorusije, a 10 ljudi, među kojima i dvoje maloletnika, prebačeno je u Rusiju, 13 zatvorenika u Nemačku, a troje u SAD.
Oslobođen i novinar Evan Gerškovič
Među oslobođenima su reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič, bivši američki marinac Pol Velan i nemački plaćenik Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, kao i ruski opozicioni političar Ilja Jašin, piše BBC.
Među ruskim državljanima su i neki za koje se sumnja da su povezani sa ruskom obaveštajnom službom, kao što je Vadim Krasikov, koga su nemački zvaničnici identifikovali kao pukovnika ruske obaveštajne službe FSB, a koji je služio doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva protivnika Kremlja 2019. godine u berlinskom parku.
Spekulacije o velikoj razmeni među različitim državama znatno su se proširile kada je nekoliko disidenata i novinara zatvorenih u Rusiji premešteno iz zatvorskih ćelija na nepoznate lokacije.
Za Rusiju nije neuobičajeno da tajno prebacuje zatvorenike iz jednu u drugu kaznenu koloniju, ali jeste neobično da odjednom više njih „nestane“, odnosno da se ne zna gde su.
I Džozef Bajden potvrdio razmenu
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden potvrdio je objavom na društvenoj mreži Iks da su među razmenjenim zatvorenicima Alsa Кurmaševa, Vladimir Кara-Murza, Pol Vilan i Evan Gerškovič.
On je istakao da je dogovor koji im je obezbedio slobodu bio je „podvig diplomatije“ i da su pregovori obuhvatali oslobađanje 16 ljudi iz Rusije, uključujući pet Nemaca i sedam ruskih državljana koji su bili politički zatvorenici u svojoj zemlji.
„Neke od ovih žena i muškaraca su godinama nepravedno zatvoreni. Svi su pretrpeli nezamislivu patnju i neizvesnost. Danas je njihova agonija završena“, naveo je Bajden.
On se zahvalio saveznicima koji su bili „uz nas tokom teških, složenih pregovora za postizanje ovog ishoda – uključujući Nemačku, Poljsku, Sloveniju, Norvešku i Tursku“.
„Ovo je snažan primer zašto je važno imati prijatelje na ovom svetu u koje možete verovati i na koje možete da se oslonite. Naši savezi čine Amerikance sigurnijim. I dozvolite mi da budem jasan: neću prestati da radim sve dok svaki Amerikanac koji je nezakonito pritvoren ili držan kao talac širom sveta ne bude ponovo sa svojom porodicom. Moja administracija je sada dovela kući više od 70 takvih Amerikanaca, od kojih su mnogi bili u zatočeništvu pre nego što sam preuzeo dužnost. Ipak, previše porodica pati i odvojeno od svojih najmilijih, a ja kao predsednik nemam veći prioritet od dovođenja tih Amerikanaca kući“, napisao je Bajden.
Ranije razmene zatvorenika
Ova velika razmena zatvorenika dogovorena je u vreme kada su odnosa Zapada i Rusije najgori još od kraja Hladnog rata 1991. godine.
Prethodna razmena bila je u decembru 2022. godine kada je američka košarkaška zvezda Britni Grajner razmenjena na pisti aerodroma u Abu Dabiju za ozloglašenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta, koji je 12 godina bio u američkom zatvoru.
U Beču je 2010. godine deset ruskih špijuna zatvorenih u Americi zamenjeno za četiri navodna dvostruka agenta zatočena u Rusiji.
Među njima je bio Sergej Skripal, bivši vojni obaveštajac, koji je kasnije otrovan nervnim agensom novičok u Velikoj Britaniji.
Izvor: BBC
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
