Otvaranje Olimpijade u Parizu u svom je šarenilu praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma
Jedan od najvažnijih televizijskih događaja ove godine svakako je prenos otvaranja Letnjih olimpijskih igara u Parizu. U živom programu, koji je trajao više od četiri časa, reditelj Toma Žoli je na originalan, kreativan i provokativan način ponudio svoju viziju Francuske danas. Rezultat je spektakl koji je imao ogromnu gledanost i koji već danima predstavlja izvor polemika na umetničkom, političkom i verskom nivou.
No, krenimo od forme. Pred autorima je bio neobično težak izazov, prvenstveno na polju bezbednosti. Scenario je držan u tajnosti, protokol o dolasku zvanica takođe, a pojavio se dodatan problem, jer je tokom celog dana otvaranja u Parizu lila kiša, kao u Preverovoj “Barbari” nad Brestom. Sve ceremonije otvaranja Olimpijskih igara po složenosti realizacije su na nivou Eurosonga pa još na kvadrat, jer su obavezni elementi defile nacionalnih timova svih zemalja (osim Rusije i Belorusije), paljenje baklje, olimpijska zakletva i govori zvaničnika MOK i zemlje domaćina. Ovoga puta program je izmešten sa stadiona na ulice Pariza, a naročito na reku Senu kojom su plovili brodovi sa sportistima. Pošto je reditelj pozorišni izvođač, mi smo praktično imali nekoliko predstava i prikaza kojima su Olimpijske igre postale deo imidža Francuske i Pariza kroz poruke jednakosti, bratstva i slobode.
Treba odati izuzetno priznanje realizatorima prenosa, jer je gotovo neverovatno da je satnica četvorosatnog programa poštovana tačno u minut. Zamislite, naša delegacija je bila na programu dva sata i 39 minuta od početka, po kiši, na reci, među hiljadama učesnika, i pojavila se bez kašnjenja. Zamislite da uživo morate da realizujete sve predstave BITEF-a, uz savršenu TV pokrivenost i prenos, uz ekstremne mere bezbednosti koje su uključivale i gotovo potpunu zabranu upotrebe dronova nad Parizom. Poređenja radi, naša TV ekipa u emisiji “Kapije trijumfa” na RTS-u nije uspela da reši probleme sa tonom, redosledom emitovanja priloga i komunikacijom sa novinarkom na licu mesta.
Za razliku od forme, koja je svuda pohvaljena zbog jedinstvenosti, sadržaj i poruke su izazvali burne reakcije, prvenstveno u redovima konzervativnih hrišćana. Međutim, ukoliko dosledno prihvatimo viziju reditelja da Olimpijada postaje deo svih građana sa univerzalnim porukama, onda mi se čini da nema razloga za malograđansko zgražavanje zbog rušenja predrasuda i tabua. Francuska je ovom ceremonijom sebe prikazala kao svojevrsnog lidera “slobodnomislećeg sveta”. Ukazano je da u umetnosti, kulturi i ljubavi Francuska već vekovima predstavlja mesto na kom se pomeraju granice. Takođe, videli smo primere redefinisanja tradicije, kao u slučaju hevi metal benda “Godžira” u sceni sa obezglavljenim figurama Marije Antoanete ili nastupa tamnopute Aje Nakamure sa orkestrom Garde.
Ajfelova kula je danas svetionik slobode, što je simbolično i prikazano, baš kao i najprovokativniji deo programa u kojem je pevač Filip Katrin, ofarban kao Veliki Štrumf a odeven kao Bahus, pevao o tome kako su ljudi isti kada su goli. Ova scena je izazvala gnev i protest katolika, kojima je zasmetala asocijacija na “Tajnu večeru” Leonarda da Vinčija. U programu su dominirale žene, poput Lejdi Gage i Selin Dion, ali su baklju nosili i vrhunski sportisti Francuske i ostalih zemalja. Francuska je, iako znamo da u stvarnosti baš nije tako, pokazala nameru da, naročito posle završenih izbora, sebe prikaže kao zemlju u kojoj će svi biti prihvaćeni i slobodni.
Ovaj trend je svakako u suprotnosti sa globalnim razvojem konzervativizma i netolerancije, i zato mislim da je izuzetno važno da se to prikaže upravo kroz promociju sekularizma, republikanizma i tri pomenute univerzalne vrednosti – bratstvo, slobodu i jednakost.
Poređenja radi, u Americi se sve glasnije i otvorenije govori o zabrani abortusa na federalnom nivou, pa će deo Trampove kampanje možda ličiti na viziju “Sluškinjine priče”, koja je zasnovana na konzervativnoj protestantskoj ideologiji.
Na drugoj strani sveta, iz Moskve stižu kritike na račun otvaranja Olimpijade zbog, po njihovom mišljenju, “pedofilskih poruka”. Rusi i Belorusi bi danas mnogo opravdanije mogli da kritikuju licemerne odluke MOK kojima im se zabranjuje učešće pod državnim obeležjima. Olimpijada bi tako mogla biti mesto s kog se pokreću poruke mira i tokom koje se obustavljaju ratni sukobi, ma kako utopijski to zvučalo. Danas na Olimpijskim igrama, osim novih sportova (poput brejkdensa), imate i učesnike koji nastupaju kao individualni takmičari ili u timu izbeglica, čime se prilika da se takmiče daje i sportistima koji su morali da napuste svoje matične zemlje. Čak i na ceremoniji otvaranja, i kasnije tokom dodele medalja, zvanični spikeri će pozvati sve da ustanu tokom intoniranja himne uz dodatak – “ukoliko ste u stanju”.
Čini mi se da je otvaranje u Parizu u svom šarenilu ipak praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od monumentalnih sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma.
Ne morate da nosite beretku i jedete baget da biste prikazali duh Francuske, on može biti bolje prikazan kroz pomeranje granica slobode – baš kao na slikama golotinje u Luvru, opisima zabranjene i neprihvatljive ljubavi u knjigama u Nacionalnoj biblioteci, ali i demonstracijama i revoluciji koji su deo Francuskog identiteta, od Revolucije 1789, preko 1968, do Žutih prsluka. Pobuna i odbrana slobode jači su od stereotipa o nekoj zemlji, samo treba imati hrabrosti da se usudite i neprekidno preispitujete.
I ranije su američki predsednici birali sebi bliske i odane ljude za najviše državne funkcije. Ali ne tako kontroverzne kao Donald Tramp nakon svoje druge pobede na predsedničkim izborima
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ceremonija otvaranja 33. Letnjih olimpijskih igara u Parizu, prva koja se nije dogodila na stadionu, ostaće upamćena po eksploziji kreativnosti, kiši i nerazumevanju pop-kulturnih referenci od strane Marije Zaharove i Ilona Maska preko hrišćanskih i desničarskih krugova širom sveta do dela, teorijama zavere sklone, domaće javnosti
Koliko je Nikola Jokić bitan za igru reprezentacije Srbije? Sa njim na terenu Srbija je bila u potpunom rezultatskom egalu (81:81), dok je periode sa Jokićem na klupi protivnik iskoristio da napravi neverovatnu razliku (3:29)
Prvi put je na Olimpijadi učestvovao 1936. u Berlinu i tada je postigao državni rekord u skoku motkom. Prisustvovao je Olimpijskim igrama u Tokiju zato što je jedini znao da otpeva japansku himnu. Bio je takmičar, prvak, trener, pokretač, masovik, pisac, svirao je violinu. Bio je sportska legenda
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
Prošlog petka u zoru, onog jutra pred sad već mitsko otvaranje pariskih OI 2024, tri od četiri glavna kraka brzih pruga francuske železnice našla su se “izbačena iz koloseka”. Razlog: serija veoma koordinisanih aktova sabotaže. Istraga je u toku i ide u nekoliko pravaca. Da li je u pitanju delo ultralevičarskih militanata? Ili se iza svega možda krije “strani faktor”?
