Nakon šesnaest godina, ponovo pokrenuta privatizacija Jugoslovenskog rečnog brodarstva

Početna cena za prodaju kapitala iznosi 29,2 miliona evra, prenosi eKapija.

Prema objavi Ministarstva, pravo na učešće u postupku imaju domaća pravna lica koja ispunjavaju kvalifikacione uslove, uključujući ostvareni poslovni prihod od najmanje dve milijarde dinara i posedovanje najmanje 15 registrovanih teretnih potisnica.

Subjekt privatizacije ima ukupno 1.804.484 akcije, od čega je 99,98 odsto u vlasništvu Republike Srbije, piše Nova ekonomija.

Rok za podnošenje prijava je 13. avgust, a ponude će biti otvorene dan kasnije.

Jugoslovensko rečno brodarstvo AD Beograd ima dugu tradiciju u prevozu tereta unutrašnjim plovnim putevima.

Na sajtu JRB navodi se da ova kompanija pripada grupi od pet najvećih brodarstava na Dunavu, dok u pogledu međunarodnog transporta unutrašnjim plovnim putevima zauzima prvo mesto u našoj zemlji.

JRB je od 2010. godine u vlasništvu države posle raskida ugovora o prodaji tog preduzeća kompaniji EDDSG.

Prema podacima iz 2017. godine, u ovom preduzeću bilo je zaposleno više od 300 radnika.

Tender iz 2008. godine

O spornoj privatizaciji JRB-a, govorilo se još 2008. godine, kako je pisalo „Vreme”, jer su uslovi tada raspisanog tendera uočene su neke nepravilnosti.

Kako u pozivu na javni tender piše, za kupovinu Jugoslovenskog rečnog brodarstva, odnosno 70 odsto društvenog kapitala tog preduzeća, mogao je da konkuriše samo onaj „koji se bavi delatnošću saobraćaja na unutrašnjim vodenim putevima i/ili uslugama na rečnom i jezerskom saobraćaju i/ili izgradnjom i opravkom brodova najmanje tri poslovne godine u kontinuitetu i da je ostvario poslovni prihod od najmanje 20 miliona evra u 2006. godini“.

.Konzorcijum koji su činili „Tamoza Trading Ltd. Kipar“ i „Daxin Petroleum PTE Ltd. Singapur“ kao lider proglašen je za pobednika jer je ponudio 32,5 miliona evra za otkup kapitala, 10 miliona investicija, dok je drugoplasirani, takođe konzorcijum firmi „Palmali Shipping SA“ i „Palmali Holding Company Ltd. Malta“, ponudio 30 milona evra za kapital i 15 miliona investicija.

Iako je ukupna ponuda drugoplasiranog veća od ponude prvoplasiranog, redosled je ovakav jer se za rangiranje zbraja tek petina sume predviđena za investiranje. Takva su pravila ovog tendera i sa te strane gledano, zamerke na odluku nema.

Falsifikacija dokumenata

Ipak, drugoplasirani konzorcijum se žalio sa tvrdnjom da prvoplasirani ne ispunjava bar jedan uslov tendera, onaj o „delatnosti saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima i/ili… u tri poslednje godine u kontinuitetu“, posredno ni onaj drugi o ostvarenom prihodu jer, prosto, ne može postojati prihod od nepostojeće delatnost.

Zastupnik „Palmatija” Aleksandar Denda rekao ze tada za “Vreme” da je Daxin falsifikovao dokumentaciju.

„Dokumentacija koju je „Daxin“ podneo je neispravna, štaviše falsifikovana je, čime je Daxin pokušao da stekne prednost u odnosu na druge ponuđače na nedopustiv način – falsifikovanjem dokumenata, što je ’faul’ koji u najmanju ruku povlači diskvalifikaciju”, rekao je Denda.

Cela saga završila se tako što je „Daxin“ podneo Agenciji za privatizaciju dopis o odustajanju od kupovine većinskog dela JRB-a.