“Ako se realizuju planirane javne investicije u ovoj i naredne tri godine od 17,8 milijardi evra, a uz to se ostvari visok rast plata, penzija i drugih tekućih državnih rashoda, onda postoji veliki rizik da deficit bude veći nego što je planirano, što bi impliciralo i veće zaduživanje države. Naravno, država još uvek može da preduzme mere da spreči veliko dodatno povećanje fiskalnog deficita na taj način što bi neke projekte odložila, neke usporila, a od nekih odustala”
Za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona Srbija će uzeti kredit kod Banke Poštanska štedionica od 42 milijarde dinara. Međutim, Srbija se i prošle jeseni zadužila kod Poštanske štedionice i Unikredit banke za izgradnju linijske infrastrukture do nacionalnog stadiona tako da ovo zaduživanje nije novina. O tome od koga se i kako zadužuje Srbija, u intervjuu za “Vreme” profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da postoje različiti poverioci od koga se zadužuje Srbija, te da se zadužuje i na međunarondom i na domaćem tržištu.
“Sada se zadužujemo pod relativno nepovoljnim uslovima. Kamatne stope su visoke i bolje bi bilo da možemo da odložimo zaduživanje, ali izgleda da ne možemo zato što su projekti vezani za Ekspo urgentni, imaju kratak rok i država se zadužuje jer su joj potrebne pare. Bolje je ako je kamatna stopa na dugove koji nastaju u ovoj godini vezana za Euribor, koji će verovatno da opada u budućnosti nego fiksna kamatna stopa, koja je u ovoj godini za Srbiju prilično visoka.”
“VREME”: Šta je ključno za kontrolu visine zaduživanja?
MILOJKO ARSIĆ: Ukupno zaduživanje države zavisi od visine fiskalnog deficita, jer se država zadužuje da bi finansirala fiskalni deficit. Javni dug je približno jednak zbiru fiskalnih deficita koji su ostvarivani u prošlosti. Ako fiskalni deficit bude onoliki koliko je planirano u Fiskalnoj strategiji za ovu i naredne tri godine, Srbija će biti relativno visoko zadužena, ali rizik od dužničke krize neće biti visok. U ovoj godini fiskalni deficit je planiran na 2,2 posto BDP-a, a u naredne tri godine, nakon što su promenjena fiskalna pravila, planira se da bude između 2,3 posto i 2,5 posto BDP-a. Međutim, predstavnici države najavljuju velike javne investicije, ali i visok rast tekuće javne potrošnje u narednim godinama, pa je moguće da fiskalni deficit bude veći, a time i da zaduživanje države bude veće nego što je sada planirano. Dakle, za kontrolu zaduživanja države ključna je kontrola fiskalnog deficita, što u slučaju Srbije znači da fiskalni deficit u narednim godinama ne bude veći od 2 do 2,5 posto BDP-a.
Kakvi su izgledi u Srbiji, šta bi se onda dalje moglo dogoditi sa fiskalnim deficitom?
Što se tiče fiskalnog deficita u proteklom delu godine, država je ostvarila relativno dobre rezultate, između ostalog, zato što se u ovu godinu ušlo sa velikim rastom poreskih osnovica, zarada, potrošnje i slično što donosi relativno velike prihode državi, ali se to neće nastaviti u narednim godinama. Stoga, država u narednim godinama mora da uskladi fiskalnu politiku sa skromnijim rastom poreskih prihoda. Ako se realizuju planirane javne investicije u ovoj i naredne tri godine od 17,8 milijardi evra, a uz to se ostvari visok rast plata, penzija i drugih tekućih državnih rashoda, onda postoji veliki rizik da deficit bude veći nego što je planirano, što bi impliciralo i veće zaduživanje države. Naravno, država još uvek može da preduzme mere da spreči veliko dodatno povećanje fiskalnog deficita, na taj način što bi neke projekte odložila, neke usporila, a od nekih odustala; država može da povećanje tekućih rashoda uskladi sa porezima, odnosno sa ekonomskim mogućnostima zemlje, što bi doprinelo manjem fiskalnom deficitu i manjem zaduživanju države.
Kakav je model zaduživanja u Srbiji generalno i koliko je održiv?
Republika Srbija se od kraja 2019. godine do početka jula ove godine zadužila za 14 milijardi evra, što predstavlja rast od 58 posto, ali je javni dug ostao skoro nepromenjen u odnosu na BDP. Razlog za to je što je nominalni BDP, sa kojim se poredi javni dug, rastao kako zbog realnog rasta privrede, tako i zbog visoke inflacije, dok se država zaduživala u evrima po kursu koji je praktično fiksan poslednjih nekoliko godina. Od 2019. do 2024. godine realni BDP je kumulativno porastao za oko 21 posto, ali je nominalni BDP porastao za oko 65 posto. BDP u evrima, zbog fiksnog kursa dinara, porastao je jednako kao i nominalni BDP, to jest za 65 posto. Sada država ima održiv odnos javnog duga prema BDP-u od oko 50 posto, ali bi problemi sa javnim dugom, ali i sa ukupnom makroekonomskom stabilnošću mogli da se pojave ukoliko bi se rast privrede Srbije usporio, priliv kapitala u Srbiju znatno smanjio, a država u dužem vremenskom periodu imala visoke fiskalne deficite. Na održivost javnog duga nepovoljno bi uticalo ako bi se država u dužem vremenskom periodu zaduživala po kamatnim stopama koje su više od stope rasta BDP-a, jer bi to predstavljao pokretač rasta javnog duga u odnosu na BDP.
Kako uspevamo da održimo fiksni kurs dinara prema evru iako je inflacija relativno visoka?
Tokom prethodnih nekoliko godina Srbija ostvaruje visok priliv kapitala iz sveta, a uz to se trgovinski deficit smanjuje, što ima za posledicu da je ponuda deviza znatno veća od tražnje usled čega je moguće održavati fiksni kurs dinara uprkos tome što je inflacija u Srbiji veća nego u evropskim zemljama. Ako posmatramo, na primer, poslednjih pet godina, vidi se da Srbija ostvaruje visok priliv sredstava po osnovu doznaka i stranih direktnih investicija, ali i po osnovu zaduživanja države i privrede u inostanstvu. Priliv doznaka i stranih direktnih investicija u toku poslednjih pet godina bio je skoro jednak i iznosio je po 3,7 milijardi evra godišnje. Interesantno je da su se u prethodnih pet godina država i preduzeća prosečno godišnje zaduživali u inostranstvu, takođe, za oko 3,7 milijardi evra. Stoga, ukupan priliv sredstava po osnovu doznaka, stranih direktnih investicija i zaduživanja iznosio je više od 11 milijardi evra prosečno godišnje, što je bilo više nego dovoljno da se pokriju trgovinski deficit, plate, kamate i dividende i drugo, ali i da se povećaju devizne rezerve. Međutim, ovakvi trendovi ne mogu neograničeno dugo da traju, jer se sa rastom duga prema inostranstvu kao i rastom vrednosti stranog kapitala u Srbiji povećavaju odlivi po osnovu kamata i dividendi iz Srbije. Tako je, na primer, odliv po osnovu kamata, dividendi i drugih dohodaka od kapitala u prošloj godini iznosio oko pet milijardi evra, dok je u 2018. godini iznosio oko tri milijarde evra. S obzirom na to da će se i u narednim godinama nastaviti zaduživanje države i privrede, kao i priliv stranih direktnih investicija, odliv sredstava po osnovu kamata i dividendi će rasti u budućnosti.
Da li će onda biti u ovoj godini dovoljno prihoda kako bi se pokrili rashodi?
Ove godine neće biti problema sa finansiranjem države jer poreski prihodi ostvaruju visok realni rast, država ima velike rezerve, zadužuje se još uvek relativno lako, istina po visokim kamatnim stopama. Država na svom računu, prema izjavama predstavnika režima, ima pet milijardi evra i to je dosta veliki iznos. Deo tih sredstva čine sopstvena sredstva budžetskih korisnika (bolnica, škola, svih ustanova koje se nalaze u državnom vlasništvu), koja ne mogu da se koriste za finansiranje budžetskog deficita, ali najveći deo depozita pripada budžetu Republike.
Konačno, sa ovakvim pozajmicama sveukupno, koliko se racionalno troši pozajmljeni novac u Srbiji?
Postoji veći broj indicija da se u Srbiji javne investicije, koje se pretežno finansiraju kreditima, realizuju neefikasno. Većina investicionih projekata u Srbiji se realizuje znatno duže nego što je to planirano, dok se troškovi realizacije znatno povećavaju u odnosu na inicajalne planove i ugovore. Završetak istočnog i južnog kraka Koridora 10 je kasnio nekoliko godina, a slično se događa sa autoputem od Čačka do Požege, kao i sa drugim projektima od nacionalnog ili lokalnog značaja. Troškovi realizacije projekata se često povećavaju za 50 posto i više u odnosu na inicijalno ugovorene iznose, što može da bude posledica rasta cena materijala, loše projektne dokumentacije ali i korupcije. Osim toga, u nekim slučajevima kvalitet radova je nizak, pa se ubrzo nakon završetka projekta radi rekonstrukcija koja zahteva dodatne troškove. Rezimirajući prethodno, iako je sa stanovništa društva dobro što su povećane javne investicije, nije dobro što se one realizuju uz znatno rasipanje društvenih sredstava. U budućnosti će biti potrebne detaljne provere troškova realizacije državnih investicija kako bi se otkrilo i sankcionisalo rasipanje društvenih resursa.
Koji su uzroci neefikasne realizacije javnih investcija?
Državni organi u Srbiji, kao i javna preduzeća u njenom vlasništvu, ispoljavaju nizak nivo kompetentnosti i visoku sklonost korupciji. Ove slabosti države Srbije su prisutne u dužem periodu, ali su eskalirale poslednjih desetak godina. Njihovi pokretači su partijsko zapošljavanje, negativna selekcija kadrova, a rezultat je korišćanje javnih sredstva za finansiranje vladajućih stranaka, ali i za lično bogaćenje ljudi u vlasti. Sa ovim je kompatibilna praksa nekažnjivosti korupcije sve dok su počinioci lojalni režimu. Ovakvo institucionalno okruženje utiče da se u Srbiji sve ređe primenjuju standardne procedure pri realizaciji javnih investicija, koje bi smanjile rizike od grešaka i korupcije. To znači da se odluke o realizaciji javnih investicija donose u uskim krugovima, a da odlukama ne prethodi izrada studije izvodljivosti i analiza troškova i koristi, kao i stručna i javna rasprava o navedenim dokumentima. Stručna i javna rasprava bi, na primer, pomogla da se proveri da li je u nekom slučaju bolje da se gradi brza saobraćajnica ili autoput, koja je najbolja trasa saobraćajnice, kao i da li troškovi izgradnje kilometra autoputa treba da iznose 15 miliona evra… U diskusiji bi trebalo da učestvuju inženjeri, ekonomisti, ali i najšira javnost kako bi se došlo do najboljeg rešenja. Javna rasprava usporava početak realizacije projekta, ali bi ona doprinela da se odaberu najbolji projekti i najbolji načini njihove realizacije, a da pritom troškovi budu minimalni, uz željeni kvalitet. Dobra priprema projekta bi doprinela njegovoj efikasnijoj realizaciji, čime bi se nadoknadilo vreme utrošeno za javnu i stručnu raspravu.
Drugi potencijalni izvor neefikasnosti u realizaciji javnih investicija je sve češća praksa da se izvođači radova biraju diskrecionim odlukama državnih organa umesto da se biraju na tenderima. Dobro pripremljena tenderska procedura povećala bi šanse da se smanje troškovi realizacije projekata, a da se postigne željeni nivo kvaliteta. Uvođenje efikasnijeg nadzora na realizaciji projekata kao i obaveštavanje javnosti o napretku u realizaciji projekta, troškovima i drugo doprinelo bi da se poboljša efikasnost.
Za Ekspo je tokom prošle godine usvojen leks specijalis, gde se u članu 14 navodi da posebno privredno društvo, kao i društvo posebne namene, neće primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke…
Na primeru Ekspa su se ispoljile mnoge slabosti koja se javljaju pri realiazaciji javnih investicija u Srbiji. Odluka o realizaciji izložbe je doneta u uskom krugu ljudi, bez prethodne procene troškova i koristi, izvođače radova država bira mimo tenderske procedure, a cene se utvrđuju direktnim pregovorima predstavnika države i privatnih preduzeća. Odluka da se umesto javnih nabavki projekti za potrebe Ekspa ugovaraju direktnom pogodbom, zbog kratkih rokova, verovatno je bila nužna za neke projekte, ali ni u ovom slučaju nije opravdano da to bude slučaj sa svim projektima u okviru Ekspa. Rezultat kršenja standardnih procedura u ovom slučaju bi mogao da bude relizacija projekta čija je dugoročna isplativnost vrlo sumnjiva, a moguće je da će i troškovi izgradnje biti viši nego što je to ekonomski nužno. Osim toga, iako je sasvim izvesno da kapaciteti izložbenog prostora koji se gradi za Ekspo znatno prevazilaze potrebe sajamske delatnosti u Beogradu, predstavnici vlasti još nisu obrazložili šta nameravaju da rade sa viškom prostora nakon što se završi Ekspo, odnosno na koji način planiraju da ga produktivno upotrebe.
U javnosti su se pojavljivale vesti da Srbija kupuje hartije od vrednosti Republike Srpske, te da tako Poštanska štedionica drži obveznice RS vredne desetine miliona evra (pokazala je analiza Nove ekonomije i portala Capital.ba). Šta to znači?
Odobravanje međunarodne pomoći već decenijama predstavlja raširenu praksu. Tako i Srbija već dve i po decenije dobija pomoć drugih zemalja poput Amerike, Nemačke, Norveške, Japana i drugih, dok Federacija BiH dobija pomoć od Turske, arapskih i zapadnih zemalja. Kupovina hartija od vrednosti Republike Srpske od strane Poštanske štedionice predstavlja indirektnu budžetsku podršku, koja je važna u uslovima neke vrste međunarodne izolacije Republike Srpske. Srbija je i ranije odobravala direktnu pomoć Republici Srpskoj u obliku finansiranja izgradnje javnih objekata ili indirektnu pomoć kupovinom Telekoma Srpske po ceni koja je veća do tržišne. Za Republiku Srpsku takva pomoć je dragocena, ali bi bilo korisnije jačanje privrede na njenoj teritoriji. Investicije preduzeća iz Srbije kojima bi se stvorila radna mesta i u dužem periodu kreirao dohodak, a time i sredstva za finansiranje javnog sektora u Republici Srpskoj, bile bi dugoročno korisnije od pomoći njenom budžetu. Jačanje privrede je ključni uslov da se zaustavi ili bar uspori iseljavanje stanovništva iz Republike Srpske. Bez jačanje privrede u Republici Srpskoj pomoć Srbije neće imati dugoročne efekte, ona će samo privremeno rešiti budžetske probleme.
Koliko je politika umešana u odluke u vezi sa investicijama banke i da li sme to da se dešava?
Poštanska štedionica, kao banka u državnom vlasništvu, verovatno je pod uticajem države donela odluku da kupi obveznice Republike Srpske. Postoje informacije da je ova banka i u nekim drugim slučajevima donosila odluke o odobravanju kredita pod uticajem države i uticajnih pojedinaca u aktuelnom režimu. Sa stanovišta poslovanja Poštanske štedionice, ali i poverenja u bankarski sistem, važno je da plasmani koji su odobreni pod uticajem države ne ugroze poslovanje Banke.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
