U subotu će, kao deo Belefa, početi Hartefaktova aplikacija Slavic Saundwalking koja će mestima Beograda kojima se šetate dati novu dimenziju, zahvaljujući pričama savremenih autora koje će vam čitati glumci
Zavzučaće kao reklama, ali nema drugog načina da se aplikacija Slavic Saundwalking drugačije opiše: dok se vi šetate Beogradom, glumci će vam čitati priče savremenih autora o delovima grada kroz koje prolazite.
Radi se o regionalnom projektu, o Hartefaktovoj interaktivnoj mobilnoj aplikaciji koja će biti aktivirana u subotu u 18h, u okviru Belefa. Potrebno je samo da ponesete svoj mobilni i slušalice, da dođete ispred Hotela Moskva i krenete u šetnju gradom.
Glumci će vam čitati priče čije su teme moderne i urbane, i reflektuju savremeno društvo i vreme. Često se bave svakodnevnim životom, izazovima savremenih društava, međuljudskim odnosima, kulturnim identitetom, urbanim legendama, i drugim temama koje su relevantne za gradsku populaciju južnoslovenskih zemalja.
Autori priča su iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, a među ovdašnjim su i Svetozar Cvetković, Branko Rosić, Tijana Grumić, Vida Davidović, Staša Bajac, Milica Vučković, Filip David, Filip Grujić… Neki od glumaca koji čitaju priče u aplikaciji su: Katarina Marković, Amar Ćorović, Vanja Ejdus, Nina Perišić…
Kako radi aplikacija
Najjednostavnije rečeno, korisnici mogu da preuzmu istoimenu aplikaciju na Google Play i Apple Store i da šetajući Beogradom, na označenim lokacijama pristupe 75 neobjavljenim audiopričama savremenih autora i autorki iz Srbije, Hrvatske i Slovenije.
Sutra, u subotu, učesnici će se tokom vođene ture prošetati kroz grad i upoznati sa aplikacijom i toponimima Beograda iz nove perspektive, premijerno slušajući osam audio-priča nastalih u okviru ovog projekta.
Pored Terazija (Hotel Moskva), zvučni program pratiće se na još 7 toponima grada: Nušićeva ulica, Atelje 212, Palilulska pijaca, RTS, Park Tašmajdan, Glavna pošta, Crkva svetog Marka. Svaka lokacija, iako ne direktno povezana sa pričama, služi kao kulisa koja pojačava maštu slušaoca, čineći narativno iskustvo duboko ličnim i dostupnim svima.
Kroz ovu inovativnu platformu spajanje fizičke aktivnosti i kulturnog istraživanja pruža priliku učesnicima da se na dinamičan način povežu s duhom južnoslovenske književne kreativnosti.
Storiteling
Aplikacija Slavic Saundwalking trenutno sadrži 75 kratkih priča na srpskom, hrvatskom, slovenačkom i engleskom jeziku, kao i znakovnom jeziku čime se omogućava pristupačnost gluvim i nagluvim korisnicima. Takođe, priče se mogu čitati i prilagoditi osobama sa smetnjama u čitanju.
Ova subotnja, po svemu posebna šetnja završiće se u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar Kralja Aleksandra 30-32) oko 20 časova gde počinje takozvani Storiteling događaj na kome pričati priče neki njihovih autora i autorki u aplikacijii: Vida Davidović, Sofija Dimitrijević, Svetozar Cvetković, Ksenija Kušec, Suzana Tratnik, Tanja Matijašević i Selma Skenderović.
U nedelkju, 30. juna Hartefakt organizuje Storiteling događaj za decu u Parku Tašmajdan od 19 časova gde bajke pričaju glumci: Mina Obradović, Andrej Nježić i Anja Ćurčić.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
