Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Zašto premijer Srbije nije odgovorio na apel Samostalnog sindikata da se uključi u rešavanje problema radnika “Jure”? Da li je ikoga briga za poštovanje zakona? I kako “Jura” zapošljava nove radnike dok štrajk još traje, iako to zakon zabranjuje
Radnici “Jure” ponovo su 25. juna štrajkovali čitavog dana, od šest ujutro. Dok čekamo predsednika Samostalnog sindikata Predraga Stojanovića, saznajemo da je u fabrici inspekcija rada, ali i svedočimo da je 7-8 automobila beogradskih i kragujevačkih tablica sa putnicima Korejcima pristiglo u fabriku. Stigli su ovde i novi radnici, iako zakon zabranjuje nova zapošljavanja dok štrajk traje. A stigli su i energetski napici koji se dele za džabe, samo da novi rade što više i ne pitaju ništa.
“Po našem pozivu bila je inspekcija rada u fabrici, jer ‘Jura’ ne poštuje nedeljni i dnevni odmor, te po ko zna koji put krše naš zakon, a ništa se ne dešava”, kaže Stojanović za “Vreme”. “Kad treba da pregovaraju, oni to ne žele, doveli su nove radnike, iako to ne bi smeli da rade tokom štrajka, daju bonuse za rad nedeljom, pa dve nedelje već ljudi rade… Imali smo povrede na radu pre mesec dana – između ostalog, jednoj ženi je šipka ušla nekih pet centimetara ispod pazuha… Ljudi su premoreni, a oni ih teraju da rade sedam dana u nedelji.”
Pitamo šta se dešava sa pregovorima.
“Poslodavac ne želi da pregovara”, nastavlja Stojanović. “Imali smo najave iz Ministarstva rada da oni imaju neki predlog, ali sada svi ćute. Mislim da su uradili svoj posao, ugušili su radničku klasu. U jednoj smeni je ostalo nas stotinak, u drugoj verovatno isto tako, ne znam koliko će biti u trećoj smeni. Kad nas je bilo 500-600 ili 800, tada su dolazili da pregovaramo. Sada svi ćute.”
Da li je premijer reagovao, s obzirom na to da mu je Samostalni sindikat uputio zahtev?
“Ne da ja znam. Rekli bi mi ljudi…”, kaže Stojanović. “Čekamo da nam se obrati predsednik sindikata iz Beograda, tražimo da se sve ovo radikalizuje. Malo su nam institucije okrenule leđa, jer da se to ne dešava, verovatno bi oni i pregovarali sa nama – treba im radna snaga u fabrici. Međutim, oni dovedu radnike sa Biroa, ljude da nedeljom rade… Hajde subotom po osam sati – to je kao i dozvoljeno, ali nedeljom nije. A sve preko osam sati je protivzakonito. To rade već dugi niz godina, mi se obraćamo Inspekciji rada, oni dođu, utvrde sve to, ali se ništa ne menja, za njih zakon ne postoji. Mi štrajkači smo došli u ćorsokak: ne pregovaraju s nama, a mi nećemo da se vratimo u fabriku. Videćemo kako će ih inspekcija rada kazniti”, objašnjava nam Stojanović.
Ako se Vlada Srbije i predsednik države prave gluvi, instutucije ne rade svoj posao, a gradonačelnik Leksovca Goran Cvetanović neće da se meša, iako se radi o problemu u gradu na čijem je čelu, štrajkači u “Juri” barem imaju sve veću podršku međunarodnih sindikalnih organizacija.
“Pre 3-4 dana smo imali sastanak sa Evropskim sindikatom industrije, na sastanku je učestvovao i sindikat iz Južne Koreje, mi smo njima predstavili šta se dešava u ovoj fabrici i kako se ponašaju prema radniku”, naglašava Stojanović. “U vezi s tim što prete radnicima, bili su predstavnici tamošnjih sindikata iz Slovačke; rekli su nam da ‘Jura’ i u Slovačkoj preti da će da ode u Srbiju, dok ovde prete da će da odu u Slovačku. Ja razumem kad u Slovačkoj kažu da će da odu u Srbiju, tamo je pre 7-8 godina minimalac bio 800 evra… Ali da odu iz Srbije, gde ne žele da radnicima povećaju platu 20 odsto, to mi je neshvatljivo.”
Da li će institucije reagovati, odnosno raditi posao za koji su plaćene i od novca ovih radnika u “Juri”. Konkretno – hoće li zaštititi radnike koji će, eventualno, biti kažnjavani u kompaniji?
“Mi smo već sad kažnjeni”, odgova Stojanović. “Ljudima se menjaju pozicije, menjaju se smene, stavljaju se štrajkači na jednu liniju, odvajaju se od ostalih ljudi u fabrici. To je diskriminacija.”
ŽENE U MNOGO GOREM POLOŽAJU NEGO MUŠKARCI
Radmila Dimitrijević i Olivera Pavlović dugogodišnje su radnice “Jure”, u kojoj u najvećem broju rade žene. Koliko su ovaj posao i uslovi u kojima rade pogubni za njih?
“Ja radim dvanaest i po godina i već me sve boli”, kaže Radmila Dimitrijević. “Ovde su muškarci zaštićeni više nego žene, jer oni uvek u principu dobijaju lakše poslove. I ovi novi koji dođu da rade, oni idu na CC, tamo imaju stolice, mogu da sednu, dok mi stojimo. Čak i žene koje dođu nakon neke operacije.
A to su žene koje su imale operaciju vena, ginekološke operacije, operaciju kičme… Skoro smo čuli da je žena u ‘Juri’ dobila deformitet šake. Inspekcija kaže da je kao na našoj strani, u šta sumnjam…”
Sa Dimirijević se slaže i Olivera Pavlović. “Sve nešto okolišaju iz inspekcije”, kaže ona. “Sada su izvlačili izveštaje, videli da su ljudi povezivali celu nedelju, videćemo kakve će kazne zbog toga biti… Sada se nagrađuju ljudi, preko uvećanih dnevnica se daju i bonusi od po 2000 dinara, daju im i energetska pića, samo da bi radili. Toga nije bilo pre štrajka, tada je bilo da, ako se ne radi u subotu, skidaju se bonusi.”
Dimitrijević objašnjava: “Bonus nikad nije davan za subotu, već za nedelju, ali ne za svaku nedelju, nego obično kad su neki praznici ili kada treba da se poveća proizvodnja, a prijavi se mali broj ljudi, pa da bi se više ljudi prijavilo da radi”.
“Naši zahtevi su sramni jer je sramota da to uopšte neko mora tražiti”, kaže Predrag Stojanović. “Tražimo 20 odsto od minimalca i to bismo morali da imamo, jer je ‘Jura’ od naše države uzela sve moguće subvencije. Zahtev je da se topli obrok poveća sa 250 na 400 dinara, poslednji put je povećan pre tri godine. Sve je poskupelo, nešto i 100 odsto. Zahtev je i da nam bonusi koje imamo budu stimulativni, a ne kažnjavajući i da se promeni politika dodele tih bonusa. Na primer, kada nas nema dva dana na poslu ako smo bolesni, gubimo pravo na svaki bonus i nekada čekamo čak šest meseci da dobijemo novi bonus. Zbog toga ljudi i ne mogu da se leče. Jedan od zahteva je i da imamo toalet-papir u toaletu.”
“Jurina” fabrika u Leskovcu je 2012. godine, nedugo pošto je otvorena, zapošljavala 1365 radnika, a država je dala 7000 evra po svakom radnom mestu, što znači da je kompanija od države samo tada uzela 9,55 miliona evra. Grad Leskovac je 2016. godine za drugu fabriku “Juri”, između ostalog, besplatno ustupio zemljište od 37217 kvadratnih metara, čija je vrednost oko 114 miliona dinara.
Dok razgovaramo sa sindikalnim aktivistima iz “Jure”, prisećamo se posete tada premijera Srbije Aleksandra Vučića, koji je, obilazeći ovu kompaniju u Leskovcu, poručio da svi treba da shvate da je vreme utopijskog socijalizma i samoupravljanja prošlo i naveo da o tome govore oni koji hoće da nas vrate u prošlost. “Dobro, to je u redu, zaboravimo samoupravljanje. Ali šta je sa zakonima Srbije, zašto njih ne poštuju? I ko treba da ih natera da poštuju te zakone? Koliko ja vidim, radnici samo traže da se zakon poštuje”, komentariše novinar Ivan Spirić iz leskovačkog nedeljnika “Nova Naša reč”.
“Država je uložila veliku sumu novca da otvori nova radna mesta i omogući radnicima da rade, i to su ljudi koji su uglavnom radili teške poslove u poljoprivredi. Rade u fabrikama, gde su prvo dolazili pešice, pa biciklima, motorima, a sada imaju besplatan autobuski prevoz, topli obrok i razne subvencije. I kada neko od novinara konstantno piše da treba da pravimo put pored Poljoprivredne škole, da bi bilo bliže do ‘Aptiva’, ja kažem da, ali tamo nemamo naseljenih mesta, a imamo mnoge ulice koje treba da rešimo. Ali, da bi se tamo otvorila fabrika, bilo je potrebno uložiti nekoliko miliona evra za puteve, infrastrukturu, gas, vodu, kanalizaciju…
Ogromna su ulaganja da bi ti ljudi imali uslove za rad. Dakle, rizik uvek postoji, možemo mi da sumnjamo i da kažemo da oni prete da bi radnici smanjili zahteve – što može da bude realno, jer svako ko se bavi biznisom uvek gleda da ima što manje troškova i što veći profit. Ali preteruje se sa pisanjem da se nose “pampers” pelene. Ja prosto ne mogu da verujem da postoje ljudi koji ne dozvoljavaju uposlenicima da piju vodu za vreme rada, a i o tome je pisano, prosto kao čovek i lekar ne mogu da verujem u to.
Ovo je i upozerenje menadžmentu i našim ljudima koji su tamo da moraju da budu fleksibilniji i tolerantniji prema radnicima. Znate, u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori ima već dve godine kako je stupio na snagu zakon da se nedeljom ne radi. Tamo nedeljom rade samo pumpe i restorani, nijedna prodavnica ne radi u nedelju, a Crna Gora živi od turizma, ili Ohrid… Ja mislim da u ovim različitim interesnim sferama mora da se nađe kompromis. Da bude povećanje plata, ali da ne bude u toj meri da ugrozi poslovanje ‘Jure’, pa da ode u neku drugu zemlju.”
Cvetanović ipak tvrdi da “ne zna” da li kompanija “Jura” dobija neke subvencije od države, pa je obećao da će ih proslediti medijima ukoliko ih sazna: “Mi smo ispunili sve što je do nas. Nemam neku komunikaciju, posetili smo ih možda pre pet godina – 3200 porodica živi od ‘Jure’, ne bih hteo da to ugrozimo, država je dala sve što je do nje, a sada je na njima da nađu kompromis.”
VREME: Da li je tačno da menadžment kompanije “Jura” u Leskovcu od početka štrajka upozorenja vrši pritisak na radnike da ne učestvuju u štrajku?
JURA: Poslodavac ne sprečava članove Sindikalne organizacije da učestvuju u obustavi rada po sopstvenoj odluci, što je i zapisnički konstatovano od strane nadležne inspekcije koja je juče posetila Kompaniju. Sa druge strane, organizatori štrajka – članovi Sindikalne organizacije – vrše ogroman pritisak na zaposlene koji smatraju da ultimativni štrajk nije pravi način za poboljšanje prava zaposlenih, a koji trpe vređanja, zvižduke i maltretiranje od strane učesnika.
Je li je tačno da se radnici “privode” na razgovore u prostorije uprave fabrike?
Nije tačno da se radnici “privode” na razgovore u prostorije uprave fabrike. Od 3200 zaposlenih u Kompaniji u obustavi rada je oko 150 zaposlenih – članova Sindikalne organizacije. Kompanija nema ništa protiv zalaganja za bolje uslove rada, ali kroz organizovan i razumni dijalog. Međutim, ovde svedočimo nezakonitom štrajku u kome lica koja nisu ni zaposlena u Kompaniji postavljaju poslodavcu ultimativne uslove i sprečavaju poslodavca da koristi sredstva rada, povodom čega će Kompanija preduzeti odgovarajuće korake i iskoristiti pravna sredstva.
Da li je tačno da administracija fabrike iščlanjuje ljude iz sindikata?
Kompanija ne može iščlanjivati članove sindikata! Članovi sindikata iščlanjuju se potpisivanjem istupnice sindikatu. Članstvo u sindikatu ili bilo kojoj drugoj organizaciji je slobodno! Sa druge strane tačno je da su se mnogi zaposleni obratili administrativnoj službi sa zahtevom za isčlanjenje, povodom čega ih je poslodavac uputio da se obrate svom predsedniku.
“Ljude premeštaju na druga radna mesta. Čoveka koji je dvanaest godina
radio kao magacioner prebacili su u proizvodnju. Nikada nije napravio nikakav problem na poslu, ali ga kažnjavaju zato što učestvuje u štrajku. Jedan je od najboljih radnika u svom delu, ali nije hteo da prihvati tu ucenu i dobio je otkaz. Žalosno je kad čujem takvu neku priču”
Na naše pitanje kako komentariše štrajk radnika “Jure”, s obzirom na to da je socijalna ravnopravnost jedan od ciljeva SPS, stranke čiji je predsenik upravo Ivica Dačić, a u Leskovcu radnici “Jure” štrajkuju danima i to niko ne primećuje i ne reaguje, potpredsednik Vlade Ivica Dačić kaže da sve te stvari treba da se rešavaju u okviru sistema.
“Ja nisam upoznat sa celom tom situacijom, ali pretpostavljam da nadležna ministarstva imaju uvid u situaciju i da će preduzeti potrebne mere. Te mere svakako treba da budu u cilju zaštite interesa radnika, a sa druge strane i u obezbeđenju prava investitora koji ovde dolaze. Treba naći najbolje moguće rešenje za funkcionisanje takvog sistema. Potrebno je poštovati zakonska rešenja i standarde koji postoje u Evropskoj uniji, što smo i u obavezi, ali to je deo drugih ministarstava koja se time bave. Siguran sam da oni ne ostavljaju stvar bez odgovora.”
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve