Nejač u bioskopu

Već duže vreme bolno je jasno da bioskopima nedostaje hitova; tako je u svetu, tako je i kod nas. Bioskopska publika se nakon korone znatno proredila, kriza se oseća i ne nazire joj se kraj, a bioskopske dvorane, uz povremene izuzetke (kao što su Barbi, Openhajmer ili ovogodišnje Dina 2 i Nedelja – ovaj poslednji naslov u okviru srpskog filma), uglavnom zvrje (polu)prazne. Istina, u bioskopskoj ponudi je sve više filmova koji po kvalitetu i dometu i ne zaslužuju da budu prikazivani na velikom platnu, filmova koji su prevashodno rađeni za striming i tek su sticajem nesrećnih okolnosti i pogrešnih procena stigli na repertoare. Ponekad se desi da neki od takvih filmova postane (umereni) hit, ali to je veoma retko. Češće se događa da se bioskopska distribucija ove “nejači” završi katastrofom. Jedan od takvih slučajeva je i ostvarenje Dečko ubija svet (Boy Kills World), distopijski komični akcijaš sa Bilom Skarsgorom u naslovnoj ulozi.

Tridesettrogodišnji Skarsgor, švedski glumac sa sve prominentnijom holivudskom karijerom, poklonicima sedme umetnosti pre svega je poznat po ulozi u horor diptihu To, u kome je oživeo košmarnog klovna Penivajza, kao i po istaknutoj epizodnoj ulozi u četvrtom delu hit-serijala Džon Vik, u kome je pokazao svoj akcioni potencijal (premijere filmova Vrana i Nosferatu, u kojima Skarsgor takođe glumi, očekuju se do kraja tekuće godine). Film Dečko ubija svet podređen je Skarsgoru, koji je telo doveo u savršenu formu kako bi bio što uverljiviji u brojnim akcionim sekvencama. I Skarsgor, sin poznatijeg Stelana i brat još poznatijeg Aleksandera, ovde nije problem. Šveđanin svakako nema pojavu jednog Dvejna Džonsona ili Džejsona Stetama, ali je dovoljno skočan i sveukupno sasvim upotrebljiv kao akcioni heroj. Nažalost, film kao celina ne nudi ništo novo, a ni preterano zanimljivo. Dečko ubija svet od početka je trapav, raštimovan i hronično neduhovt (iako se autori iz petnih žila napinju da zabave i nasmeju gledace). U pitanju je već toliko puta prežvakana priča o osveti, nenadahnuto “upakovana”, a uz to i razvučena na sasvim nepotrebno trajanje od gotovo dva sata.

Rediteljski debi nemačkog reditelja Morica Mora imao je svetsku premijeru prošle godine, i to na prestižnom Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu. Distribuciona prava su otkupili Lajonsgejt i Roudsajd atrakšns, što je signal da je u filmu prepoznat komercijalni potencijal. Sve to je obećavalo, ali… ispostavilo se da “dečko koji obećava” zapravo i nema šta da ponudi. Bioskopska distribucija u SAD se završila neslavno, a bolje nije bilo ni u ostatku sveta – uključujući Srbiju. Gde je krenulo po zlu? Pa, svakako ne pomaže što film nije dobar, kao ni to što Bila Skarsgora gledaoci očigledno ne doživljavaju kao akcionu zvezdu. Glumačka postava u Dečku jeste zanimljiva mada ni to to ne pomaže mnogo jer je većina glumaca protraćena – uključujući Breta Gelmana (sjajnog komičara, ovde u posve neadekvatnoj ulozi), Mišel Dokeri (Dauntonska opatija) i Šarlta Koplija (Distrikt 9). Od svih se možda najbolje pokazao Endru Kodži (Zmijske oči), koji je, reklo bi se, prepoznao u čemu to glumi i odabrao odgovarajući ton. Samara Viving je trebalo da igra ulogu koja je na kraju pripala Džesiki Rot (Srećan dan smrti) nakon što je Vivingova ipak izašla iz projekta. Pametna mlada žena, nema šta! Izbegla je “metak”.

Famke Jansen, holandska glumica koju je svetsku slavu stekla 1995. godine ulogom u Zlatnom oku, a kasnije glumila u popularnim serijalima 96 sati i Iks–men, u Dečku tumači lik glavne negativke Hilde van der Koj, diktatorke čija paranoja i krvoločnost i pokreću zaplet. Jansenova će uskoro napuniti šezdeset godina, s tim što spada među one žene koje “odbijaju da ostare”, a takvih je u Holivudu sve više. Ova lepotica je lice izmučila brojnim estetskim intervencijama, što njenu važnu epizodu čini dodatno bizarnom i uznemirujućom. Mada, negde je razumljivo što je pristala da glumi u ovom filmu: verovatno je i njoj jasno da je na zalasku karijere, pa prihvata sve, ili skoro sve, što joj se ponudi. Iako nikom od glumaca koji se pojavljuju u Dečku, uključujući Famke Jansen, ovaj film neće biti svetla tačka u filmografiji i nešto po čemu će ih se buduće generacije sećati, već će, u najboljem slučaju, biti upamćen kao “tezga” i krajnje neslavan pokušaj da se stripovska poetika pretoči u pokretne slike. U najkraćem: ovde ne postoji ništa što bi se istaklo i pohvalilo, u pitanju je film kao stvoren za što brži zaborav. Scenario je krajnje usiljen, predvidljiv i razvučen, produkcija neadekvatna (scenografija je posebno loša), akcione sekvence nedovoljno uzbudljive.

Gde i kako dalje? Dečko ubija svet praktično je već stvar prošlosti, posve minoran film koji nije trebalo ni da dobaci do bioskopa, s tim da ni ostalo što je najavljeno nimalo da obećava. Hoće li se do kraja 2024. pojaviti film koji će spasiti godinu i vratiti publiku u bioskope? Aktuelni Piksarov/Diznijev animirani hit U mojoj glavi 2 na dobrom je putu da to uradi, a o uspehu Dine 2 već sam pisao u prvom pasusu. Ostaje nam samo da čekamo i da se nadamo kvalitetnim i gledanim filmovima koji će spasti sezonu.