Najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane će značiti nenadoknadiv gubitak izrazito vrednog i značajnog dela kulturološkog identiteta Beograda, saopštio je Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), i zatražio, između ostalog, da bude doneta nova odluka da se zaštite hale 1, 2 i 3 i celokupan prostora Beogradskog sajma, i da se Generalštab i Ministarstvo odbrane proglase kulturnim dobrom od izuzetnog značaja za Srbiju.
Izvršni odbor SANU traži da se za ceo kompleks Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički Plan detaljne regulacije i da se na osnovu elementa Plana detaljne regulacije raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje kompleksa i prostora Beogradskog sajma.
Traži se i da se, na osnovu utvrđenih mera zaštite, raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje celokupnog kompleksa i prostora Generalštaba i Ministarstva odbrane.
Srpska akademija nauka i umetnosti smatra da briga o tom kompleksu nije samo pitanje arhitekture, nego i pitanje samopoštovanja, etičkih principa, normi i odnosa prema sopstvenoj istoriji, jer je to tačka posebnog sećanja, zbog čega je nužno da taj prostor bude dostojno obeležen posebnom brigom, sećanjem i pijetetom.
Izvršni odbor SANU podseća da Generalštab, Ministarstvo odbrane i kompleks Beogradskog sajma sa svim postojećim objektima u okviru tih kompleksa čine kulturološki identitet Beograda posebne arhitektonsko urbanističke vrednosti.
Autori tih objekata i kompleksa bili su i članovi SANU, jer je Generalštab i Ministarstvo odbrane projektovao arhitekta Nikola Dobrović, a Beogradski sajam je delo arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Braka Žeželja i Milana Krstića.
O umetničkoj i kulturološkoj vrednosti i značaju tih celina najbolje govori podatak da su pomenuti objekti pojedinačno ili u celini bili ili jesu u režimu zaštite kao spomenici kulture, saopštio je Izvršni odbor SANU.