„Jedna je stvar je da se ode u misiju obuke i da se bace bombe na lažnu metu ili uđe sukob sa zamišljenim avionima, a potpuno druga stvar je realna borba kada neprijatelj pokušava da vas ubije", kaže jedan od pilota F-16
Dok posmatrači očekuju pojavu F-16 na nebu iznad Ukrajine, Kit Rosenkranc, pilot koji je leteo u 30 misija u ovom avionu tokom Zalivskog rata, upozorava ukrajinske avijatičare koji će njima upravljati. Zašto?
„Jedna je stvar je da se ode u misiju obuke i da se bace bombe na lažnu metu ili uđe sukob sa zamišljenim avionima, a potpuno druga stvar je u situaciji realne borbe kada neprijatelj pokušava da vas ubije“, preneo je komentar jednog od pilota portal Radio Slobodna Evropa (RSE).
Nakon zahteva iz Kijeva, Ukrajina bi od zapadnih saveznika trebala da dobije svoje prve mlaznjake F-16 u junu i julu, prema nedavnim izveštajima.
Istorijat
Mlaznjak F-16 je kreiran nakon Vijetnamskog rata. U vazdušnim borbama u tom ratu, glomazni američki mlaznjaci, koji imaju sporu mobilnost, u alarmantnom broju su obarali spretniji avioni sovjetske proizvodnje.
Zbog toga su dizajneri pristupili promenama.
Umesto da naprave veći motor kako bi povećali snagu, dizajneri onoga što će postati moderni F-16 smanjili su težinu konstrukcije aviona. Umesto da avion opremi većim rezervoarima goriva, kako bi povećao dolet, dizajnerski tim je smanjio otpor.
Zabrinut da će odeljenje za avijaciju napuniti njihov avion teškom, složenom opremom, jedan član dizajnerskog tima se kasnije prisećao: „Napravili smo avion tako uzak da nije bilo mesta za sve stvari“.
Rezultat je okarakterisan kao najuspešniji borbeni avion ikada napravljen. Od prvog leta njegovog prototipa pre 50 godina, izgrađeno je više od 4.600 F-16 za vojske nekoliko desetina zemalja širom sveta.
Ukrajina će biti poslednja u nizu zemlja koja će ubaciti u svoju flotu avion, koji se zvanično zove Fighting Falcon, ali se generalno pominje svojim oštrijim nadimkom: „Viper“ (Otrovnica).
Rosenkranc, koji je napisao knjigu o svojim borbenim iskustvima pilota F-16, kaže da će ukrajinski avijatičari, barem u početku, biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na svoje ruske kolege koji lete naprednim lovcima.
Dok je njegova zemlja bila prisiljena isporučiti F-16 Ukrajini, Rosenkranc kaže da je osećao „da bi ukrajinskim pilotima bilo izuzetno teško da lete u borbenim misijama u odbrani svoje nacije bez dugog rada i obuke na ovom avionu“.
Borbeni letovi američkog pilota usledili su tek nakon što bi prošao više od 1.200 sati leta u avionu za trening, zatim više od godinu dana neborbenih letova u F-16.
Potrebno iskustvo kako bi avion bio učinkovit
„Čak i pored ovog dugog vremenskog perioda, njegove prve borbene misije bile su zastrašujuće“, kaže on.
„Rusija ima sposobne sisteme vazdušne odbrane kao što su (S-400 protivavionski projektili). Njihovi iskusni borbeni piloti bi imali prednost u odnosu nad ukrajinskim pilotima F-16 koji su malo vremena proveli sa svojim mlaznjacima. Kao što sam rekao, velika je razlika između misija obuke i stvarnih borbenih misija“, dodaje on.
Rosenkranc kaže da bi trebalo oko godinu dana letenja iskustva u F-16 avionu pre nego što bi se ukrajinski piloti osećali ugodno u njemu.
„Čak i uz to, ne bih nužno verovao da bi oni dominirali nad ruskim trupama“, kaže on.
F-16 je u početku bio dizajniran za manevrisanje i obaranje drugih mlaznjaka. On ima integrisan rotirajući top koji može da ispali 100 metaka od 20 mm u sekundi. Ali sa moćnim radarima i raketnim sistemima koje danas koriste borbeni avioni četvrte generacije, malo je verovatno da će se F-16 s ukrajinskim pilotom suočiti u direktnoj borbi.
David Kern je bivši pilot F-16 sa hiljadama sati iskustva u letenju svih borbenih aviona četvrte generacije, kojima upravlja američko vazduhoplovstvo. Kern je za RSE rekao kako veruje da će „uloga F-16 u Ukrajini biti neka vrsta vrlo fleksibilnog topovskog sistema dugog dometa“.
Kern, koji danas obučava pilote za isti „fly-by-wire“ sistem kontrole leta, koji se koristi u F-16, kaže da će se američki mlaznjaci vjerovatno koristiti za napade na ciljeve u vazduhu kao što su veliki ruski dronovi i krstareće rakete, kao i kopnene mete kao što su „logističke rute i koncentracija ruskih snaga“.
Otvoreno pitanje o broju aviona i obučenih pilota
Pilot dodaje: „Ne bi me iznenadilo da Ukrajinci iskoriste F-16 da kako bi izveli vrlo duboke udare u Rusiju kako bi napali strateške ciljeve“.
Nakon što prva serija lovaca F-16 i njihovih kontingenata pilota i kopnene posade stignu u narednim danima ili sedmicama, Ukrajina navodno očekuje ukupno oko 20 pilota koji će biti obučeni i spremni za borbene misije do kraja 2024. To je daleko manje nego što se Kijev nadao zbog prijavljenih poteškoća u pronalaženju mesta za obuku.
Članice NATO saveza Danska, Norveška, Belgija i Holandija su obećale Ukrajini ukupno 85 aviona.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
