Na konferenciji „Promena“ koja se održava od 12. do 15. juna u zgradi rektorata u Beogradu učestvovaće neki od najznačajnijih mislilaca današnjice, kao što su Aksel Honet, Džonatan Volf i Etjen Balibar. Na konferenciji će izlagati preko osamdeset izlagača iz celog sveta koji će pokušati da daju odgovor na pitanja koja muče čovečanstvo koje se nalazi na prekretnici
Svet se dramatično menja pred našim očima: neke promene donose boljitak, a neke bogami i ne. Sa jedne strane, tehnologija otvara nove perspektive i mogućnosti, a sa druge se strane čini da se vraćamo u neke neslavne prošlosti ili jezdimo ka antiutopijama. Promena je jedan od fundamentalnih pojmova društvenih i humanističkih nauka, i njoj je posvećena istoimena međunarodna konferencija koja će se održati u Beogradu od 12. do 15. juna u zgradi Rektorata.
Na konferenciji će učestvovati stotinak „društvenjaka“, među njima i neki od najznačajnijih mislilaca današnjice, kao što su Aksel Honet (profesor filozofije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku), Džonatan Volf (profesor filozofije na londonskom UCL-u, autor čuvene knjige „Zašto dana čitati Marksa“) i Etjen Balibar (čuveni francuski neomarksista). Organizator događaje je beogradski Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Čovečanstvo zabrinuto za budućnost
„Čini se da je danas najveći deo čovečanstva vrlo zabrinut za budućnost. Vojni sukobi se umnožavaju i eskaliraju, raste broj autokratskih režima, sve je više populizma u politici, a sve manje volje da se vode konstruktivni dijalozi i traže rešenja. Uz to klimatske promene nas vrtoglavom brzinom vode ka ‘tački bez povratka’, a političke volje da se pronađu održiva rešenja i dalje nema. Zato mnogi od nas osećaju da nam treba urgentna promena: u sistemima vladanja, u proizvodnim odnosima, u životnim stilovima… ali i u domenu ideja i ideologija. Ali kakva bi to promena trebalo da bude i kako je proizvesti, ostaju i dalje otvorena pitanja“, kaže za „Vreme“ Jelena Vasiljević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Ona kaže da je upravo iz svih tih razloga Institut želeo da okupi stručnjake iz svih društvenih i humanističkih disciplina, kako bi zajedno debatovali o mogućnosti i poželjnosti promene.
Tehnološki napredak i kriza demokratije
Svet je poslednjih decenija doživeo ozbiljnu promenu. Sa jedne strane, veliki tehnološki i naučni napredak, a sa druge rast konzervativizma, kriza demokratije i lavina dezinformacija i teorija zavere. Pitamo našu sagovornicu u kojoj su vezi ta dva suprotna pravca promena.
„Ne moraju nužno biti u vezi, ali njihov simultan razvoj budi aksioznost i osećaj gubitka kontrole kod ljudi. Živimo u vremenu razvijenih tehnologija, uznapredovale nauke i visokog individualizma, ali se svejedno osećamo – u pogledu navedenih kriza koje živimo – nemoćno, isključeno (naročito iz procesa donošenja političkih odluka) i pasivizirano. Mislim da krize i društvene anksioznosti bude kod ljudi potrebu da budu delatni, da prigrle velike ideje, i da se osećaju delom nečeg smislenog i većeg. Za one koji odgovore na ove potrebe ne žele da nađu u populizmu i ekstremizmu, želja za promenom i promenama je velika“, kaž ona.
Preko osamdeset izlagača
Vasiljević ističe da će okosnica konferencije biti dodela počasnih doktorata Beogradskog univerziteta, na predlog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Etjenu Balibaru, Akselu Honetu i Džonatanu Volfu.
„Reč je o nekim od najvažnijih filozofa i mislilaca današnjice, koji su istovremeno kritički i javno angažovani intelektualci. Imaćemo prilike da slušamo njihova pojedinačna izlaganja, kao i da ih čujemo zajedno, na okruglom stolu koji će moderirati Ivan Vejvoda. Uz to na konferenciji će izlagati preko osamdeset izlagača iz celog sveta, koji nam dolaze iz skoro svih društvenih i humanističkih disciplina i iz različitih uglova sagledavaju fenomen promene. Tako ćemo imati prilike da slušamo predavanja o vrlo različitim temama, kao što su razvoj veštačke inteligencije, perspektive demokratskih inovacija, urbani društveni aktivizam, ekološka pravda, ideja promene u kineskoj filozofiji…“, navodi ona.
Na kraju nam kaže da će na konferenciji biti i radova koji tematizuju balkanski prostor, ali da je cilj ove međunarodne konferencije da „misli“ probleme koje su nam svima zajednički, globalno. I da iz te perspektive posmatramo i svoje regionalne i nacionalne „nedaće“.
Reakcije na gostovanje Aleksandra Vučića, u podkastu kod Alistera Kembela bile us različite – od hvalospeva do „bodljikavih” opisa. Ko je tačno Alister Kembel i o čemu je razgovarao sa Vučićem
Niko nije priveden niti će biti priveden. Tobože se ne zna ko masovno ispisuje uvredljive grafite po Beogradu, mada se inspiratori sami javljaju sa televizije
Situacija u vezi sa izborima za novi saziv Studentskog parlamenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu preti da eskalira u već viđene neregularnosti kakve smo imali priliku da gledamo na nekim drugim fakultetima
Zabrana fizičkog kažnjavanja dece, ukidanje maloletničkih brakova i veća kontrola države nad roditeljima, samo su neke od izmena koje će doneti novi Porodični zakon u Srbiji
Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da još čeka odgovor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na 25 pitanja koja su upućena u vezi sa stradanjem studentkinje tog fakulteta
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
