Mjanmar: Najduži građanski rat u istoriji koji ne zanima svet

Sve je počelo 1. februara 2021. godine, kada su mjanmarske vojne trupe izvele puč,gušeći demokratske reforme i zatvarajući veći deo civilnog vođstva zemlje. Tri godine kasnije, ova zemlja jugoistočne Azije balansira na ivici propasti države. Grupacije pobunjenika, uključujući snage za demokratiju i etničke milicije, bore se protiv vojnika hunte. Desetine hiljada ljudi je ubijeno, a milioni su raseljeni.

Puč vojske u Mjanmaru 2021. godine bio je rezultat nesuglasica između vojske i civilne vlade, straha vojske od gubitka moći i uticaja.Glavni razlog za puč bio je neslaganje između vojske, poznate kao Tatmadaw, i civilne vlade Nacionalne lige za demokratiju (NLD), koja je pobedila na izborima u novembru 2020. godine.

„Namešteni izbori”

Vojska je odbacila rezultate ovih izbora zbog navodnih izbornih nepravilnosti, tvrdeći da su izbori bili namešteni. Iako je vojska obećala izbore, ona je u više navrata produžavala vanredno stanje jer se našla pod sve većim vojnim pritiskom neprijatelja, uključujući podzemnu Vladu nacionalnog jedinstva i njene Narodne odbrambene snage, kao i grupe etničkih milicija.

Tokom puča, liderka NLD-a osuđena je na 33 godine zatvora na osnovu 19 optužbi. Ipak, aktivisti za ljudska prava i njene pristalice ovaj čin vide kao pokušaj da je diskredituju i udalje iz politike i legitimizuju puč.

Ipak, u avgustu 2023. godine, svrgnutoj liderki je zatvorka kazna smanjena u znak pomilovanja na verskoj ceremoniji.

Tada je kazna smanjena i bivšem predsedniku Vinu Mintu u okviru pomilovanja više od 7.000 zatvorenika.

Najmanje 50.000 stradalih

Projekat podataka o lokaciji i događajima oružanih sukoba (ACLED) rangira Mjanmar kao najnasilniji od 50 ratova koje prati širom sveta, napominjući da je stotine malih milicija formirano za borbu protiv hunte od puča protiv izabrane liderke 1. februara 2021. Aung San Su Ći.

U izjavi za Newsweek iz Projekta procenjuje da je od tada u Mjanmaru umrlo najmanje 47.000 u nasilju u Mjanmaru, uključujući najmanje 8.000 civila, ali kažu da da bi ukupan broj poginulih mogao biti još 12.000 veći.

„Broj napada vojske tokom godina bio je ogroman, ali je došlo do porasta kada su pobunjenici krajem godine preuzimali sve više teritorije“, rekao je Andrea Karboni, šef analize ACLED-a.

Borbe u Mjanmaru intenzivirane su krajem prošle godine pošto je savez pobunjeničkih grupa ostvario velike uspehe protiv snaga vođe hunte Min Aung Hlainga, koji je pod zapadnim sankcijama i oružje dobija uglavnom iz Rusije i Kine.

Ujedinjene nacije kažu da je oko 2,3 miliona ljudi raseljeno zbog rata.

U senci Ukrajine i Gaze

Uprkos velikom činjenici da je ovo najduži građanskii rat, za koji mnogo kažu da je počeo i pre samog puča 2021. godine, om nije izazvao reakcije svetske javnosti na način na koji su to uspeli sukobi u Ukrajini i Gazi.

Google Trends je najbolji pokazatelj koliko je manje interesovanja za Mjanmar u poređenju sa Gazom ili Ukrajinom.

Indeks pretraživanja širom sveta tokom januara za Ukrajinu je varirao između 83 i 100, a za Gazu između 30 i 46, ali je za Mjanmar bio nula.

Za ovo postoji nekoliko razloga. Dok je broj poginulih u Ukrajini veći od onog u Mjanmaru od ruske invazije u februaru 2022. godine, a borbe između Izraela i Hamasa su bile intenzivnije od 7. oktobra, pozicija Mjanmara takođe ga čini od manjeg strateškog interesa za Sjedinjene Države i druge zapadne sile od Evrope ili Bliskog istoka.

„Narod je iscrpljen, situacija đavolski složena”

„Narod Mjanmara je iscrpljen i više ne traži spoljno rešenje za svoj trenutni problem. Oni su se okupili i nastavili sa kampanjom otpora iz unutrašnjosti zemlje. To je jedini razlog zašto uopšte možemo da kažemo da još ima nade i oni su razlog za ono što se nedavno čini mogućim prodorom u slabljenju vojne kontrole u ​​nekim delovima zemlje“, rekao je za Newsweek istraživač neprofitne organizacije Human Rights Watch Mani Maung.

„Ekonomija Mjanmara je u rasulu i vojska nastavlja da krši ljudska prava koja uključuju masovna ubistva, proizvoljno zatvaranje, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Umesto da oseća pritisak međunarodne zajednice da zaustavi svoje zloupotrebe, vojna hunta se pojavljuje ohrabreni da vrše stalna kršenja ljudskih prava“, rekao je Maung.

Zapadne zemlje su u velikoj meri delegirale diplomatske napore u vezi sa Mjanmarom regionalnoj grupi Asocijacije nacija jugoistočne Azije, ali je hunta odbacila svoje pokušaje da se pozabavi krizom.

„Mjanmar je đavolski složen i njegovi vladari ne reaguju na tradicionalnije diplomatske i druge korake da se upuste u dijalog“, rekla je za Newsweek Laetitia van den Asum, bivša ambasadorka Holandije na Tajlandu i Mjanmaru.

„Možete angažovati huntu, ali samo ako prihvatite njihove uslove i odbacite svoje. To takođe objašnjava njihovu izolaciju“.

Ko živi u Mjanmaru?

Mjanmar je etnički raznovrsna zemlja, a granice ove države nisu oblikovane po etničkom osnovu, već su određene za vreme britanskog imperijalizma.

Zvanično, u zemlji živi 135 etničkih grupa, a jedino oko čega se slažu jeste da je ovaj broj netačan.

Neki etničke manjine imaju više zajedničkog sa ljudima u Kini, Indiji i Tajlandu nego sa Bamarima, najvećom etničkom grupom u Mjanmaru. Drugi potiču iz kneževinskih država koje nisu bile pod potpunom kontrolom centralne administracije sve do sredine prošlog veka.

Ipak, u najgoroj situaciji su Rohindži. Mnogi ih zovu narodom bez domovine, a preko milion njih ostalo je bez državljanstva jer vojska odbija da ih prizna kao zakonite stanovnike zemlje, piše Radio Slobodna Evropa.

Rohindže, mahom muslimani, bili su ne samo marginalizovani kao manjina već dugo žive i u nekoj vrsti aparthejda, maltene bez prava na slobodno kretanje, a 1982. godine im je čak uskraćeno i pravo na državljastvo jer ih vlasti tretiraju kao ilegalne imigrante – „bengalske uljeze“ – koji su došli iz susednog Bangladeša. Ovaj, jedan od retkih naroda „bez domovine“, bio je među najproganjanijima na svetu i u vreme kada je burmanska vojna hunta držala Aung San Su Či 15 godina u kućnom pritvoru. Međutim, u to vreme pažnja međunarodne javnosti je bila usredsređena na ovu ikonu demokratskog pokreta, apelujući na generale da je oslobode: za Rohindže tada je malo ko znao da uopšte i postoje a kamoli za njihove nevolje.