Pre dve nedelje počeo je popis stanovništva na Kosovu gde je, kaže direktor Agencije za statistiku Кosova Avnij Кastrati, registrovano skoro 900.000 građana. U četiri opštine na severu odziv je veoma mali.
Popis će trajati do 17 maja, a preliminarni rezultati se očekuju u junu. Kastrati je naveo da je do sada popisano više od 891.000 stanovnika, ali i da Srbi u četiri severne opštine i dalje oklevaju da učestvuju u ovom procesu i da na to utiče i poziv Srpske liste.
„U severnom delu žive i druge n ealbanske zajednice i one se registruju. Srpska zajednica još masovno okleva. Trebalo bi da znaju da je to i za njih dobro. Neučestvovanje u registraciji znači da oni ne postoje“, rekao je Kastrati i apelovao na Srbe da učestvuju u popisu jer taj proces nije politički.
Bojkot popisa zbog represije
Srpska lista je na dan početka popisa najavila da pripadnici srpske zajednice neće učestvovati u ovom procesu. Kao jedno od obrazloženja naveli su „represiju“ režima Aljbina Kurtija.
Kastrati je na to rekao da je Srpska lista uputila nezakonit poziv i da će Agencija za statistiku preduzeti korake u vezi sa tim.
„Poziv je imao uticaja na severni deo, ali se na jugu registruje srpska zajednica“, rekao je i dodao da osim toga popis protiče po planu, te da je uveren da će biti završen pre predviđenog roka.
Optužbe
Srpska lista je ta to vreme saopštila je da su dvojica srpskih mladića prebijena u naselju Bošnjačka mahala u Kosovskoj Mitrovici, uz ocenu da režim kosovskog premijera Aljbina Kurtija nastavlja progon Srba, Bošnjaka, Goranaca, Roma.
Ova stranka navodi i da je pre nekoliko dana prebijen jedan mladić u centru Kosovske Mitrovice, a da je na prelazu Brnjak uhapšen i Bošnjak J. Š. pod optužbama za ratni zločin, iako porodica, prijatelji i svi koji ga znaju potvrđuju da on nikada nije bio deo ratnih dešavanja, niti oružanih ili policijskih snaga.
Za sve to vreme nema reakcije međunarodnih predstavnika, tvrde iz Srpske liste.
„Ovaj progon dolazi kao odgovor na diplomatsku inicijativu Beograda, te se Kurti prema našem narodu ponaša kao otmičar koji maltretira taoce koje drži na nišanu svojih parapolicijskih jedinica koje ovih dana postavljaju kamere kojima je ukinuta privatnost našim građanima“, poručili su iz Srpske liste.
Naglašavaju da iako su postavljene kamere u borbi protiv kriminala, čak i kada poneki Albanac bude uhapšen – nikada ne bude osuđen.
„Tako imamo sve dokaze za pokušaj ubistva Miloša i Stefana Stojanovića u Gotovuši na Badnji dan, pa ipak godinu i po dana čekamo sudski epilog i presudu“, tvrde iz Srpske liste dodajući da na Bistričkom mostu, gde je izgrađena nelegalna policijska baza, takođe ima kamera pred kojima su u više navrata upucani Srbi, ali da te kamere nisu pomogle da se „kriminalci u uniformama procesuiraju i da ih sud kazni“.
Slično saopštenje dala je i kancelarija za Kosovo i Metohiju. Prema njihovim navodima bilo je više od 500 napada na Srbe i njihovu imovinu od dolaska Aljbina Kurtija na vlast u Prištini, što je najrečitiji dokaz da je na snazi „pokušaj sistematskog ugnjetavanja i zastrašivanja srpskog naroda, sa ciljem da se Kosovo etnički očisti od svakog nealbanskog faktora“.
Iz Kancelarije su podsetili na napade prethodin dana i dodali „da je i za tu najnoviju epidemiju nasilja odgovoran ekstremistički režim Aljbina Kurtija, čija se politika ugnjetavanja Srba iz kabineta u Prištini, u kojima je osmišljena, sve više preliva na ulice.”
Bez reakcije međunarodne zajednice
U saopštenju Kancelarije za KiM navodi se i da se „međunarodni sponzori Prištine i Aljbina Kurtija ponašaju se kao da je svakodnevno etnički motivisano nasilje sasvim normalna i uobičajena stvar“, budući da je izostala bilo kakva reakcija Kvinte u Prištini na najnoviju seriju napada.
„Ali i na hapšenje J. Š. na koje niko od međunarodnih predstavnika nije digao glas ni reč osude. Međutim, kada su u centralnoj Srbiji samo zadržana, a ne uhapšena trojica Albanaca za ratni zločin, onda nije bilo predstavnika Kvinte koji nije zvao, protestovao, pritiskao i javno reagovao, što direktno pokazuje politiku dvostrukih aršina međunarodne zajednice“, dodaju iz Kancelarije.
Prema njihovim rečima, za Kvintu su „Srbi očigledno postali legitimna meta, a nasilje protiv njih je kosponzorisano ćutanjem i nereagovanjem stranaca“.
„Oni koji danas ćute pred prizorima nasilja i užasa na severu Kosova i Metohije time šalju jasnu poruku o svojim željama i namerama, ne samo Srbima na Kosovu i Metohiji, već i Srbiji i čitavom srpskom narodu“, ističe se u saopštenju Kancelarije za KiM.
Srbi bojkotovali i prethodni popis
Prema poslednjem popisu stanovništva na Kosovu, koji je održan 2011. godine, ukupno je bilo 1,8 miliona stanovnika, od kojih je oko 25.000 Srba. Međutim, popis nije održan u četiri opštine na Kosovu, gde su Srbi većinsko stanovništvo, a na poziv Beograda popis je bojkotovala i većina Srba na jugu. Tako da se taj broj Srba ne smatra realnim, a prema procenama civilnog sektora, trebalo bi da ih je oko 100.000.
Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, svako lice može biti kažnjeno novčanom kaznom od 30 do 2000 evra ukoliko odbije da pruži podatke koje traži popisivač. Kazne su još veće za privrednike i idu do 20.000 evra.