Za mesec dana, na ovogodišnjem Beogradskom festivali igre bilo je 34 izvođenja 18 kompanija iz 12 zemalja sveta na 10 lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Subotici
U ovdašnjim krugovima medijske i kulturne scene Beogradski festival igre je asocijacija na miljenika vlasti, zato što godinama unazad na konkursima Ministarstva kulture za sufinansiranje programa i projekata dobija najviše novčane iznose. S obzirom da je direktorka ovog festivala Aja Jung bila druga na listi SNS na izborima za Beograd 2018. godine (pa je odustala), kao i da podržava vlast, pomenuta asocijacija je razumljiva.
Ali, šta god da su motivi i razlozi tradicionalnoj izdašnosti Ministarstva kulture prema Beogradskom festivalu igre, nepravedno bi bilo ne primetiti da je taj novac dobro upotrebljen.
Upravo završeno 21. izdanje Beogradskog festivala igre trajalo je mesec dana na deset lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Bilo je 34 izvođenja 18 kompanija iz 12 zemalja: SAD, Kina, Kanada, Izrael, Australija…, a sve to je odgledalo 17.000 ljudi.
Onima koji kažu da je program bio na visokom nivou se može, a i ne mora verovati, ali je činjenica da su na ovom festivalu bili selektori i slični profesionalci zato što im je bilo lakše da dođu u Beograd i na jednom mestu odgledaju sve što ih zanima, nego da putuju po svetu.
Shodno sloganu „Savršene različitosti“, predstavljeni su najraznovrsniji žanrovi savremene igre, od kamernih do velikih produkcija.
Najveću medijsku pažnju, organizatori kažu da je ove godine bila zavidna, dobili su Joan Buržoa i njegova Neuhvatljiva tačka odlaganja, vodeći koreografi današnjice Damjan Žalea (Proklizavanje) i Šaron Ejal (SAABA), u izvođenju Kompanije igre Opere Geteborga, i slavna Kristal Pajt sa Skupštinom – izvođenje u Novom Sadu je bila međunarodna premijera, i svakako Aurelija Tijere Čaplin, unuka Čarlija Čaplina, u komadu Zvona i čini.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U užarenoj frekvenciji političkih dešavanja i drama u Srbiji, pre desetak dana jedan je spektakularan događaj na više nivoa spojio akademsku sredinu, politiku, arhitekturu, Evropu, Novi Sad, mikropolitiku i vrhunsku umetničku manifestaciju. Vest da je Vladan Joler, umetnik, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i osnivač fondacije “Share”, osvojio Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu arhitekture odjeknula je kao da je reč o nekakvoj kolektivnoj pobedi, ili bar o obećanju dobrog ishoda
Ako želimo da govorimo o slobodi jednog društva, mora da postoji i društveni dogovor i konsenzus u vezi s tim šta smatramo neslobodom, kao i koje su i kakve granice kojima opisujemo jedno društvo
Kako „Vreme“ saznaje, novi umetnički direktor Bitefa je Miloš Lolić, a novi termin festivala je kraj novembra. Da donese ovu odluku, Odbor Bitefa čekao je nova pravila Skupštine grada
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
U govoru besmislenom s gledišta logike i celine, Vučić je svojim glasačima ponudio sve što oni žele da čuju. Ali, sve u protivrečnostima. Duh pobune se pak ne može više vratiti u bocu jer je boca slomljena
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
