U bioskope je upravo stigao novi film Darka Nikolića, triler sa elementima akcionog filma i komedije u kome Nenad Jezdić glumi Nenada Kuruzovića, penzionisanog pripadnika tajne službe koji, nakon pogibije supruge Mirjane Popović deset godina ranije, vodi povučen život sa svojim voljenim psom Čedom. Kada se u zemlju vrati Atanasije Marković (Miodrag Miki Krstović), kriminalac odgovoran za smrt njegove nikada neprežaljene žene, Nenad dolazi u iskušenje da se osveti… Zaplet zvuči poznato? Tako i treba da bude, jer su scenarista Branislav Bane Janković (niški pisac koji je za Lagunu objavio već šest krimi-romana) i koscenaristkinja Maja Todorović (Ajvar, Toma) očigledno i ciljali prepoznatljivost. Poslednji strelac je po mnogo čemu rutinski film, nastao u skromnim produkcionim uslovima koji bi, eventualno, mogli da budu srpski ekvivalent holivudskom B ili C filmu.
Reditelj Darko Nikolić je poklonicima trilera i kriminalističkog žanra poznat po filmu/seriji Jedni izlaz (2021), kao i po prošlogodišnjoj seriji Nemirni (2023). Nikolić sa Poslednjim strelcem ostaje u žanru, s tim što je u pitanju mnogo jednostavnija postavka nego u prethodnim radovima. Misterija je ogoljenija, ton ležerniji; ukupno gledano, ovo je film koji se može podvesti pod kategoriju “studija izvodljivosti”. Ima Poslednji strelac onog apolonovskog pristupa koji podrazumeva skromne ali funkcionalne produkcione okvire, a prednost mu je što je žanrovski “čistiji”. Pretencioznosti ovde nema, sve je postavljeno tako da zabavi ne preterano zahtevnog gledaoca.
Priča se kreće po poznatoj putanji mada je začinjena “tvrdim” i “politički nekorektnim” humorom, što Poslednjeg strelca usmerava ka parodičnom i grotesknom, a to na mahove ume bude zabavno. Jezdić se očigledno dobro zabavljao tokom snimanja, pametno procenivši da se nalazi u filmu koji ne zahteva preveliko udubljivanje – njegov Nenad Kuruzović je, bez obzira na tešku životnu priču, prilično lepršava i šarmantna pojava, a najbolje scene su one koje Jezdić deli sa psom – čupavim mešancem koji poseduje nespornu i za film poput ovog neophodnu fotogeničnost i nonšalantnost, a što pravi – verovatno namernu – motivsku sponu sa holivudskim blokbasterom Džon Vik.
Od poznatijih glumačkih imena u podeli su Miloš Timotijević, pomenuti Miki Krstović i Nataša Marković koji, svako na svoj način, prepoznaju gde se nalaze i odgovarajuće pristupaju poverenom im zadatku. Oni su više funkcije nego likovi, što je takođe česta odlika B filma. Timotijević glumi “prljavog agenta Baltazarevića”, praktično reciklirajući svoju rolu iz Južnog vetra. Nataša Marković glumi komšinicu Oliveru, profesorku francuskog u invalidskim kolicima, dakle, prilično nezahvalnu ulogu, s tim što uspeva da iz nje izvuče nešto šarma i spontanosti. Krstoviću je dato puno teksta, ne pamtim da je ovaj veteran u nekom filmu bio baš ovoliko raspričan, ali on to junački iznosi: više u pozorišnom nego u filmskom ključu, ali svakako zadovoljavjuće.
Četvrto ime na posteru pripada Aleksandri Belošević (sestri izvršne producentkinje Tamare Belošević), širim masama nepoznatoj glumici koja ovde svakako ne pokazuje neko preterano glumačko umeće, ali je u dobroj fizičkoj kondiciji i zaslužuje pohvalu zato što je bila rada da se skine pred kamerama i sa kolegom Timotijevićem upusti u prilično eksplicitnu scenu seksa koja diže tenziju i potpomaže ciljani B štimung. Njena “fatalna” Barbara, desna Atanasijeva ruka, jedan je od zabavnijih likova u filmu mada je i ona, naravno, praktično svedena na karikaturu.
Film Poslednji strelac rađen je u produkciji Nikole Burovca i Danijela Đurića (Film Plus Pictures), koji su prošle godine festivalskoj publici predstavili triler Prigušivač u režiji Gorana Nikolića, pa se u tom kontekstu Poslednji strelac može percipirati kao napredak. Ipak, ne očekujte previše. U pitanju je ostvarenje čije su ambicije veoma skromne – film lokalnog dometa čije pravo mesto nije na velikom nego na malom ekranu ili, eventualno, na nekom striming-servisu. Ima tu dosta zbrzanosti i pretrčavanja, krupnih “rupa” u priči i produkcione nemogućnosti da se snime relevantne akcione scene, ali Poslednji strelac svakako jeste pogodio metu – u smislu da je uspeo da do izvesne mere zaintrigira srpsku publiku. Iako se ispostavilo da Jezdić ipak nije srpski Lijam Nison, oko 8.000 gledalaca za prvi vikend sasvim je pristojan broj, tim pre što se film (za sada) ne prikazuje u kod nas dominantnom bioskopskom lancu Cineplexx.