Američka asocijacija za bolesti srca, epidemiologiju i preventivu u Čikagu saopštila je da osobe koje praktikuju dijetu periodičnog gladovanja ili „intermittent fasting" imaju 91 odsto veće šanse da obole i preminu od kardiovaskularnih bolesti. To je u suprotnosti sa prethodnim tvrdnjama
Keto, „intermittent fasting“ (periodično glasovanje), hrono i druge dijete, različite su opcije koje ljudi primenjuju kako bi smršali. Prema podacima Eurostata stopa gojaznosti prema indeksu telesne mase (BMI) u Srbiji u 2022. godini iznosila je 52,5 odsto.
Kako je „Vreme“ ranije pisalo analiza Svetske federacije za gojaznost predviđa da će do 2025. godine 7 od 10 osoba u Srbiji biti gojazno, a trenutno od gojaznosti pati 19,5 odsto muškaraca, 15 odsto žena i čak sedmoro od jedanaestoro dece.
Dijeta periodičnog gladovanja
Osobe koje praktikuju dijetu periodičnog gladovanja tzv. „intermittent fasting“ i koje dnevno konzumiraju hranu samo u vremenskom intervalu od osam časova imaju čak 91 odsto veće šanse da obole i preminu od kardiovaskularnih bolesti, saopšteno je na sastanku Američke asocijacije za bolesti srca, epidemiologiju i preventivu u Čikagu, prenosi FoNet.
Pacijenti koji pate od bolesti srca i raka, koji unose hranu u intervalu većem od osam, ali manjem od 10 časova dnevno, imaju, takođe, veću smrtnost za 66 odsto u odnosu na one koji hranu dnevno unose tokom perioda dužih od 12, 14 ili 16 sati.
Prethodni naučni nalazi ukazuju da je za održavanje dobrog zdravlja efikasno i uzimanje hrane u dnevnom intervalu od 12 ili 16 sati, ali da je, navodno, osmočasovni period konzumiranja namirnica najefikasniji, jer doprinosi bržem smanjenju naslaga glikogena u organizmu što uzrokuje primetno efikasnije sagorevanje masti u telu.
Novi nalazi – bez pozitivnih promena
Međutim, rezultati novog naučnog projekta pokazuju da dijeta periodičnog gladovanja nije donela nikakve pozitivne promene u dužini životnog veka, mada se sve do nedavno smatralo da upravo takav način ishrane doprinosi, ne samo lakom gubljenju viška telesne težine, nego i dobrom zdravlju kardio vaskularnog sistema.
A do novih nalaza došlo se proučavanjem ishrane oko 20.000 ispitanika prosečne starosti od 49 godina, rekao je jedan od učesnika u istraživanju profesor Viktor Vens Zong.
On naglašava da je analiza ishrane i zdravstveno stanje ispitanika, među kojima su podjednako bili zastupljeni žene i muskarci, trajala u proseku osam godina, ali da su neki od njih praćeni punih 17 godina.
Okidač za bolesti
Svakako, gojaznost je i okidač za mnoge druge bolesti, pre svega za dijabetes. U tekstu Dijabetes: Tihi ubica fizički neaktivnih i gojaznih „Vreme“ je pisalo da se zdrava ishrana i fizička aktivnost preporučuju kao prevencija niza bolesti.
Procenjuje se da je u Srbiji ima oko 710.00 ljudi sa dijabetesom – kod 460.000 ljudi bolest je ustanovljena, dok oko 250.000 još uvek ne zna da je obolelo, saopštio je krajem prošle godine Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. Novembra. Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.
U Srbiji od dijabetesa godišnje umre oko 3400 osoba i ona spada u zemlje sa visokom stopom umiranja od te bolesti.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
