„Incognito” market je jedna u nizu specijalizovanih platformi za povezivanje prodavaca i kupaca ilegalnih sredstava, uglavnom narkotika i oružja. Plaćalo se isključivo u kriptovalutama, a svaki korisnik je sredstva sa svojih kripto novčanika prebacivao na poseban kripto novčanik koji se nalazio na samoj platformi.
Suština kod ovakvih platformi jeste sama činjenica da se nalaze na „Darkvebu”, delu interneta koji nije pretraživ, već se samoj platformi pristupa isključivo direktno preko url adrese. Oni koji koriste ovakve platforme do njih obično dolaze na zatvorenim forumima, takođe na „Darkvebu”.
Međutim, sama registracija je bila vrlo jednostavna; što je sa sadašnje perspektive potpuno i logično – s obzirom da je cilj bio privući što više korisnika i onda zbrisati.
Većina skrivenih tržišta na „Darkvebu” nema dug vek trajanja jer najčešće budu hakovani, osnivači uhapšeni, ili vlasnici platforme izvrše prevaru zvanu „exit scam”. Oni uglavnom prvo izgrade poverenje između prodavaca i kupaca na skrivenom tržištu.
Kada se izvrši uplata, ona se prvo deponuje kod administratora sajta. Kada odluče da izvrše prevaru, aministratori sačekaju da se nakupi dovoljno veliki iznos i tada samo ugase platformu, nestanu bez traga, a kupci i prodavci ostanu “kratkih rukava”.
Ono što poslednju prevaru na „incognito” tržištu izdvaja od drugih je to što su administratori ucenili i kupce i prodavce, sa namerom da „izvuku” što više novca.
Platforma je navodno nudila više nivoa zaštite za korisnike. Prvo, kada je u pitanju sama transakcija, administratori su nudili opciju „auto-enkripcije”, dok je druga opcija bila da sami korisnici izvrše enkripciju. Oni koji su odabrali prvu opciju, naknadno su saznali da nikakve enkripcije nije ni bilo, te da su podaci o svim transakcijama završili u rukama administratora.
Druga navodna zaštita je bilo obećanje administratora da se svi podaci, uključujući i razgovore kupaca i prodavac brišu nakon određenog vremena. Ispostaviće se, ni to nije bio slučaj.
„Da, ovo je ucena”
Veruje se da je prevara počela 19. februara kada korisnici iznenada nisu mogli da povuku sredstva sa platforme. Dva dana kasnije, administratori su rešili „problem”, što je uverilo korisnike da je bilo reči o kratkotrajnom tehničkom problemu.
Međutim, od 5. marta, korisnici nisu mogli više da kontrolišu svoje virtuelne novčanike. Na platformi je izvedena prevara vredna između 10 i 30 miliona dolara.
Administrator platforme, koji je očigledno imao pristup kripto novčanicima korisnika, pokupio je sva sredstva i nestao.
Pet dana kasnije na veb stranici je objavljena poruka da imaju jedno neprijatno iznenađenje za korisnike i da je u pitanju ucena.
Administratori platforme su napisali, da iako su korisnicima obećavali „auto-enkripciju“ poruka između kupaca i prodavaca, i automatsko brisanje, poruke nisu bile šifrirane niti obrisane.
Zahtevali su od korisnika da dodatno plate od 100 do 20.000 dolara (u zavisnosti ko je koliko veliki igrač) kako bi njihove informacije bile uklonjene iz liste prikupljenih podataka, koje su obećali da će objaviti krajem maja.
„Da li će vaše i informacije vaših kupaca biti na toj listi, to je u vašim je rukama“, napisali su ucenjivači, koji sada prete da će objaviti podatke o preko 550 hiljada transakcija i preko 800 hiljada ID oznaka kripto novčanika.
Dvostruke nakande
U suštini, oni koji ne plate mogu očekivati da se među procurelim podacima nađu sve transakcije koje su obavili, njihovi kripto računi povezani sa onim na platformi, kao i sadržine razgovora koje su vodili sa ostalim korisnicima. Ne treba zaboraviti da su u pitanju nedozvoljena sredstva. Drugim rečima, olakšaće posao bezbednosnim organima u identifikovanju aktera digitalnog tržišta ilegalnom robom.
Međutim, kao i kod svih vrsta ucene ovog tipa, plaćanje „otkupnine” ne garantuje da će njihovi podaci zaista biti obrisani, niti da ucenjivači neće izaći sa novom sumom.
Administratori su već objavili listu koja navodno detaljno prikazuje ko je već platio otkupninu, a ko nije.
Stručnjaci kažu da ova taktika podseća na ransomware, zlonamernu aplikaciju ili kod koji sajber kriminalci koriste da ograniče pristup, izmene, unište ili pokradu najosetljivije podatke i sisteme.
Napadači tada povremeno zahtevaju dvostruke naknade: prvo od žrtava hakovanja kako bi ponovo pristupile svojim sistemima, a zatim drugu u zamenu za obećanje uništenja ukradenih podataka. Preporuka je da se otkupnina ne plaća, jer se na taj način finansira sajber kriminal, tako da je u nekim državama samo plaćanje i zabranjeno.
Međutim, ključna razlika je u tome što su ovde i ucenjivači i ucenjeni uhvaćeni u kriminalnim aktivnostima.