U talasu paorskih protesta koji proteklih meseci trese Evropsku uniju, od Holandije i Nemačke do Italije, Grčke i Portugala, i Francuska je u krizi zbog lošeg stanja u poljoprivredi. Iako se u EU izdvajaju mnogo veće pare za agrar nego u Srbiji, protesti su mnogo radikalniji
Francuski poljoprivrednici u petak, 1. marta su traktorima i balama sena blokirali saobraćaj oko čuvenog pariskog spomenika Trijumfalna kapija navodeći da je cilj njihovog protesta „spasavanje francuske poljoprivrede“.
Poljoprivrednici širom Evrope nedeljama protestuju zbog, kako navode, preterano restriktivnih ekoloških pravila, konkurencije jeftinog uvoza izvan Evropske unije i niskih prihoda.
Poljoprivrednici su podigli transparente oko spomenika na aveniji Jelisejska polja.
Poljoprivrednik Aksel Mason rekao je da se oko 100 njegovih kolega okupilo na kružnom toku od tri sata noću „na miran način i u skladu sa zakonom“.
„Ruralna koordinacija simbolično i mirno preuzima Trijumfalnu kapiju“, naveo je sindikat poljoprivrednika u saopštenju na mreži X, dodajući da je to vapaj da se „spasi“ poljoprivreda u Francuskoj.
Mason je rekao da su poljoprivrednici položili venac u znak sećanja na svoje kolege koje su finansijski problemi doveli do samoubistva, dodajući: „Država nas nikada nije čula“.
Nakon što je francuska vlada obećala reforme, poljoprivrednici su nastavili da blokiraju puteve i pale gume, govoreći da je potrebno više mera.
Gde je EU, a gde je Srbija?
O tome zašto su evropski poljoprivrednici složniji, pa smim tim i moćniji, iako dolaze iz sistema u kojima se za opstanak agrara izdvajaju mnogo veća sredstva nego u Srbiji, za „Vreme” je ranije govorio profesor Fakulteta političkih nauka i dugogdišnji sindikalac Zoran Stojiljković.
Kako je objasnio, situacija u kojoj su poljoprivrednici u Srbiji je samo primer nečega što postoji na svim drugim ravnima.
„Ono što je naša specifičnost u svemu tome, a to i jeste rezultat ranijeg razvoja ne samo u poljoporivredi već i u našoj privredi, jeste ta vrsta oslanjanja na državna obećanja i nespremnosti za autonomnu samoodrbranu, kao i organizovanje kod poljoprivrednika koji su pritisnuti s jedne strane korporativnim kapitalom, a sa druge krupnim zemljoposednicima”, rekao je ranije Stoiljković.
On je dodao da je sitni sektor pritisnut i ako nema adekvatnu razvojnu politiku i razvojnu strategiju države dolazi do vrlo neugodne situacije i povremene krize koja onda oneomogućuje privredni razvoj uopšte.
„Naši poljoprivrednici tek sada počinju da stiču ta iskustva efektivnog samoorganizovanja. Prvo su se naučili kao i svi da je predizborna kampanja pravi trenutak da vaši protesti budu vidljiviji i da izvučete neka značajnija obećanja, ali ono što sada uče je da ta obećanja i neki dogovori za budućnost traže i solidniju samoorganizaciju”, rekao je Stojiljković.
Kako bi sferu politike učinili koliko-toliko odgovornom, neophodno je prepoznati sopstvenu moć, rekao je naš sagovornik i podsetio da je to i funkcija medija, sindikata, udruženja, protesta…
„Teško se postaje politički punoletan”, zaključio je Stojiljković.
Otkako su, krajem prošle godine, studenti stupili u blokade fakulteta svih državnih univerziteta, predstavnici vlasti nekoliko puta su isticali negativne posledice protesta po ekonomiju.
Na Aerodrom „Nikola Tesla“ sleteo je poslovni mlaznjak Falkon 6X, najverovatnije novi avion Vlade Srbije. Vredan je oko 53 miliona evra, prema procenama portala „Biznis insajder“
Jeftina onlajn kupovina iz Kine uskoro postaje prošlost. Prodavci Temu i Šejn podižu cene zbog nove američke carinske politike koja stupa na snagu u maju
Vlada je i donela nove cene koje važe ove nedelje, pa je litar evro dizela 192 dinara, a litar benzina evropremijum BMB biće 179 dinara
Dok svetske berze divljaju pod Trampovim odlukama, kao tokom svetske ekonomske krize ili pandemije korone, privreda Srbije opet bi mogla da ispašta zbog sukoba velikih sila
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
