Na konferenciji o Ukrajini održanoj u Parizu više od 20 zemalja odlučilo je da Kijevu pruži još veću i još bržu pomoć. Ni slanje kopnenih trupa, koje je do sada bilo isključene jer se izbegavala direktna konfrontacija Zapada sa Rusijom na bojnom polju, više nije tabu
Dok ogromna većina Evropljana više ne veruje u pobedu Ukrajine koju je napala Rusija i dosta im je i ukrajinskih izbeglica, predsednik Francuske Emanuel Makron ne isključuje više upotrebu francuskih kopnenih snaga na ukrajinskom frointu. Ništa nije isključeno kako bi se sprečila pobeda Rusije u Ukrajini, izjavio je posle završetka konferencije o pomoći Ukrajini održane sinoć, 26. februara, u Parizu, prenosi Dojče vele (DW).
Na sastanku više od 20 šefova država i vlada ipak nije bilo zajedničkog stava u vezi s slanjem kopnenih snaga u Ukrajinu, rekao je Makron. Međutim:
„Danas ne postoji konsenzus o zvaničnom slanju kopnenih snaga, ali ništa se ne može isključiti. Učinićemo sve što je potrebno da obezbedimo da Rusija ne pobedi u ovom ratu.“
Mnogi ljudi koji su danas rekli „nikad, nikad“, isti su ljudi koji su pre dve godine rekli „nikada, nikada tenkovi, nikada, nikada avioni, nikada, nikada rakete većeg dometa“, podsetio je francuski predsednik, dodao da se danas raspravlja o tome kako biti brži i jači u isporuci tenkova i projektila i zaključio:
„Sve je moguće ako pomaže da se postigne naš cilj“, jer jeste opšti zaključak jda je u pitanju „bezbednost svih nas“.
Ruski poraz je, smatra, neophodan za stabilnost i bezbednost u Evropi, i zato oni koji podržavaju Ukrajinu moraju da ulože još više napora, a „mi smo u procesu obezbeđivanja naše bezbednosti danas i sutra“, rekao je Makron, a prenosi Dojče vele.
Sa druge strane, pre odlaska na sastanak u Parizu slovački premijer Robert Fico upozorio je na „opasnu eskalaciju tenzija“ s Rusijom. Pojedine zemlje, koje nije želeo da imenuje, očigledno su bile spremne da pošalju svoje vojnike direktno u Ukrajinu. To, međutim, ne bi ubedilo Rusiju da popusti, rekao Fico, već bi „povećalo rizik od širenja sukoba“.
Nova koalicija za dostavu naoružanja
Na sastanku je odlučeno da se formira koalicija koja će snabdevati Ukrajinu raketama srednjeg i dugog dometa, kao i bombama za udare daleko iza ruskih linija, objavio je francuski predsednik.
Kratkoročno bi za Ukrajinu trebalo da se mobiliše i dodatna municija iz sopstvenih zaliha, kao i iz trećih zemalja. Između ostalog, dogovorene su inicijative o kibernetičkoj odbrani, zajedničkoj proizvodnji naoružanja, o vojnim kapacitetima i municiji u Ukrajini, kao i o odbrani zemalja koje su direktno ugrožene ruskom ofanzivom u Ukrajini, posebno Moldavije.
Makron je takođe rekao da okupljene zemlje nameravaju da podrže Ukrajinu „nevojničkim“ snagama na njenoj granici sa Belorusijom. Tu se radi o deaktiviranju mina.
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
