Brojevi uništenih lokaliteta, muzeja, verskih objekata, spomenika, biblioteka, su veliki. Brojevi zauvek nestalih kulturnih dela se ni ne znaju. Od arhitektonskih vrednosti ostale su samo fotografije
Prema podacima Uneska, od početka rata u Ukrajini do 21. februara oštećeno je 343 lokaliteta, 127 verskih objekata, 151 zgrada od istorijskog ili umetničkog interesa, 31 muzej, 19 spomenika, 14 biblioteka i jedan arhiv.
Prema nešto ranijim podacima ministarstva kulture u Kijevu, oštećeno je ili uništeno više od 800 kulturnih objekata, uključujući 120 od nacionalnog značaja.
UNESKO
Već u martu 2022. godine Unesko je objavio da u Ukrajini ima sedam spomenika kulture koji su na listi svetske baštine, ocenivši da su sva ugrožena.
To su: Drvene crkve poljskih i ukrajinskih Karpata, Drevni grad Taurski Hersones i njegova hora, Kijevsko špiljska lavra i Katedrala Svete Sofije u Kijevu, Stari grad Lavrov, Rezidencija bukovinsko-dalmatinskih mitropolita, Struveov luk, i Bukove prašume u Karpatima i drugim područjima Evrope.
Prva zaštita, koju je Unesko preduzeo bila je obeležavanje objekata Plavim štitom, prepoznatljivim amblemom kojim se obeležavaju kulturna dobra u području oružanog napada, što je određeno Haškom konvencijom 1954. godine. Ovaj dokument su potpisale i Rusija i Ukrajina.
U oktobru 2022. Unesko je objavio da koristi satelitske snimke za praćenje uništavanja kulturnih dobara i svetske baštine koje je nanela ruska ofanziva u Ukrajini.
Januara naredne godine Unesko je saopštio da je istorijski centar Odese, proglasio za svetsku baštinu u opasnosti. U tom momentu, Odesa je bila nekoliko puta bombardovana. U prvim mesecima invazije uništen je deo staklenog krova i prozora Muzeja lepših umetnosti koji postoji od 1899. godine.
U septembru 2023. Unesko je uvrstio katedralu Svete Sofije u Kijevu i srednjevekovno jezgro grada Lavova na listu ugrožene svetske baštine, iako su oba ova lokaliteta već bila na Listi svetske baštine, kako bi dodatno odvratio Rusiju od eventualnih napada na te lokacije.
Katedrala Svete Sofije u Kijevu se nalazi u blizini sedišta ukrajinske tajne službe, pa bi svaki napad na tu zgradu oštetio i katedralu. Sveta Sofija je spomenik iz razdoblja Kijevske Rusije i smatra se najvećom znamenitosti Kijeva. Ona je ujedno i prvi spomenik iz Ukrajine na UNESCO-ovoj Listi lokacija svetske baštine u Evropi. Izgrađena je 1037. godine za vreme kijevskog kneza Jaroslava Mudrog i ukrašena je izuzetnim mozaicima i freskama.
Ministarstvo kulture Ukrajine
Već nakon prvih meseci rata, granatiranjem su oštećeni Muzej umetnosti u Harkovu kao i Državna naučna biblioteka Korolenko i Akademsko pozorište opere i baleta Nikola Lisenko, Černjigovski regionalni muzej umetnosti, Mariupoljski muzej lokalne nauke, a u Odesi Memorijalni muzej filozofa Hrihorii Skovoroda, Sumi teološki seminar, Svete planine Lavra Presvetog Uspenja i Voroncovska palata.
Ministarstvo kulture Ukrajine je uoči rata, još krajem 2021. i početkom 2022. godine, preduzelo „korake i prikupljanje informacija“ za evakuaciju umetničkih dela, ali nije precizirao o kakvim pripremama je reč, pozivajući se na sigurnosne razloge, preneo je tada BBC.
Na početku rata mediji su javljali da Ministarstvo kulture Ukrajine nije imalo unapred spremne planove za evakuaciju umetničkih dela, a pres-služba ovog Ministarstva je odgovorila da „niko nikada ne može biti 100 posto spreman za rat ovakvih razmera „. „Ministarstvo nije moglo fizički izmestiti objekte kao što su Svetogorska lavra Svetog Uspenja, Narodni muzej Grigorija Skovorode, Voroncovska palata u Odesi ili Lisičanska multidisciplinarna gimnazija“, napisano je u saopštenju.
Naveli su da je odluka o evakuaciji umetničkih dela doneta je 24. februara, kada je u Ukrajini uvedeno vanredno stanje, i objasnili da je lokalno donošenje odluka otežano ruskim udarima širom zemlje i brzim napredovanjem ruskih snaga na nekoliko frontova. Ocenili su da je veliki broj artefakata ipak uspešno evakuisan.
Slike Marije Primačenko
Mnogi muzeji nisu objavili evakuaciju zbog potrebe da se ne širi panika.
Redak primer dobre pripreme bio je Muzej likovnih umetnosti Odesa, čija zbirka obuhvata ukrajinska i ruska kulturna remek-dela, od ikona do platna Repina, Levitana, Vrubela i Kandinskog koji je svoja artefakta prebacio na sigurno mesto za privremeno skladištenje.
Jedno od prvih znamenitosti koja je stradala u ovom ratu bio je Istorijski muzej u malom gradu Ivankivu, osamdeset kilometara severozapadno od Kijeva. Granata ga je pogodila već 26. februara 2022. Ništa drugo u tom području nije oštećeno,
Muzej u Ivankivu je čuvao tradicionalne nošnje, keramiku i druge kulturne artefakte iz regije Polesia, oružje iz Drugog svetskog rata, čak i skelet mamuta.
No, najvredniji eksponati muzeja bila je kolekcija platna Marije Primačenko, predstavnice „narodnog primitivizma” poznate po svojim živopisnim slikama inspiriranim folklorom, bićima iz bajki, kokošijim nogama i fantastičnim cvećem sa ljudskim očima. Picasso je opisao rad Primačenkove kao umetničko čudo, a drugi su u njenim slikama isticali užase poput Staljinove velike gladi u kojoj je život izgubilo više od tri miliona Ukrajinaca.
Kad je ruska granata pogodila ovaj muzej, ljudi su krenuli da spasu prvo njene slike.
Zatim je krajem marta uništen Muzej Kuindži u Mariupulju. I tako redom, do danas.
Krađe
Tokom prve dve godine rata prijavljene su nebrojene pljačke kulturnog blaga. Ceo svet je saznao da je iz Melitopolja nestala zlatna tijara sa dragim kamenjem, jedan od najvrednijih artefakata iz perioda vladavine Atile, vladara Huna, iz 5. veka. Radnici tamošnjeg muzeja sakrili su tijaru i stotine drugih vrednosti u tajni podrum ali, ruski vojnici su ga nakon nekoliko nedelja potrage pronašli.
Nestale su i dragocenosti iz grobne humke skitskog kralja iz 4. veka pre naše ere koje je bilo izloženo u Muzeju istorijskog blaga u Kijevu.
Uništene građevine
Za ove dve godine stradalo je, kao što je već navedeno, 800 kulturnih objekata. Zbog toga je Arhiv iz Marburga u Ukrajinu oktobra 2022. poslao oko 20 domaćih fotografa u Kijev, Odesu, Nikolajev i Zaporožje. Do sad su fotoghrafisali oko 250, istorijski ili kulturno, značajnih građevina. Napravili su nekoliko hiljada fotografija spoljašnosti i unutrašnjosti objekata.
„Ako budu uništeni, fotografije služe kao osnova za rekonstrukciju, kao naučna dokumentacija i za kulturno pamćenje.“, rečeno je.
Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Harkovu marta 2022. uništeni su enterijeri, ikone, prozori, vitraži i ukrasi spoljne fasade. To je jednu od najstarijih pravoslavnih crkava u gradu, sagrađenu krajem 17. veka, poznata po zvoniku, koji je podignut u čast ruskog cara Aleksandra I koji je porazio Napoleona 1812. godine.
Crkva u Odesi, koja se našla pod vatrom krajem jula 2023. godine, takođe je žestoko oštećena. Kupola i krov su se urušili tako da rekonstrukcija više nije moguća. Ostale su samo fotografije.
Međunarodni savet za spomenike i spomeničke celine ICOMOS poslao je pismo predsedniku Vučiću i raznim ministarstvima, u kojima ih podseća da su prema Deklaraciji o nasleđu dužni da sačuvaju i Generalštab i Beogradski sajam
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
