Za “Vreme” iz Njujorka
U obilju božićnog šarenila oko Tajms skvera smestio se novi bilbord podrške Ukrajini, koji poziva građane Njujorka da, u vreme darivanja, odvoje nešto novca za pomoć državi koja se brani od ruske agresije. Lice devojčice sa digitalnog ekrana, oivičeno bojama zastave te zemlje, izgleda nestvarno tužno pored džinovske reklame za novu Netfliksovu seriju Money Heis, Tamašijevog izloga pretrpanog figurama junaka stripova i ogromnog Diorovog svetlećeg točka sa cvećem, zvezdama i leptirom. Dok se okolnim ulicama tiskaju reke turista iz čitavog sveta, Njujorčani zaobilaze ovaj deo grada u širokom luku. Oni obično neće ni da kažu zašto ne idu tamo jer misle da je to razumljivo bez objašnjenja i da, ako neko ne shvata zbog čega, neće videti u čemu je stvar ni nakon nabrajanja razloga.
Turisti kao turisti, došli su da se zabave i odmore, tako da na političke poruke sa bilborda niko ne obraća pažnju, ogromnu većinu jedino zanima norveška jelka ispred Rokfeler centra na čijem vrhu blešti zvezda sa 30 miliona Svarovski kristala. I oni koji bi, po prirodi stvari, trebalo da vode računa o američkim obavezama prema Ukrajini otišli su na odmor odlažući odluku Kongresa o novom paketu pomoći Ukrajini za neka bolja vremena. Čak je i predsednik Džozef Bajden, pre nego što je otputovao u svoju rezidenciju u državi Delaver koja, zavučena iz Merilenda, sa drvenim kućama i pašnjacima, podseća na ogromnu, besprekorno sređenu farmu, svoje ranije poruke da će se Ukrajini pomagati “koliko bude potrebno” sveo na to da će se pružiti “koliko se može”. Mala, ali bitna razlika u intonaciji na koju gotovo niko nije obratio pažnju.
OKLEVANJE KONGRESA
Samo dovođenje u pitanje dalje finansijske podrške Kijevu nije bilo manje iznenađenje od onoga koje su izazvale ukrajinske pobede i oslobađanja delova okupirane zemlje. Amerika je, kako je i obećala, do sada uredno slala pomoć Ukrajini, što je bilo krajnje dosledno budući da su predsednik Bajden i njegovi najbliži saradnici Vladimira Putina od početka rata nazivali “ratnim zločincem”, “krvnikom” i “tiraninom”, a ukrajinski rat “borbom za odbranu demokratskog sveta od autokratije”. Shodno tome, do sada je izdvojeno oko 111 milijardi dolara za naoružanje, opremu, humanitarnu pomoć i sredstava za saniranje deficita u ukrajinskom budžetu, mada je veliki deo tog novca ostao u džepovima ovdašnjih proizvođača oružja.
To je trajalo sve dok Bela kuća 20. oktobra nije poslala zahtev Kongresu da se odobri novih 106 milijardi dolara za Ukrajinu, Izrael, obezbeđenje granice sa Meksikom i humanitarnu pomoć stanovništvu u tim ratom zahvaćenim područjima, koji je dočekalo oštro protivljenje republikanskih poslanika. Nisu pomogle ni Bajdenove molbe članovima Kongresa i njegova upozorenja da će “istorija oštro suditi onima koji su okrenuli leđa slobodi”, niti pisma direktorke za budžet Bele kuće Šalande Jang da je Stejt department potrošio sve što je imao iz fonda za vojnu pomoć, a da Ministarstvo odbrane ima na raspolaganju još sasvim neznatna sredstva. Članovima Republikanske stranke bilo je daleko važnije ono što se dešavalo na granici sa Meksikom koju opsedaju migranti iz Latinske Amerike. Istorijski rekord zabeležen je pre par dana, kada je tokom dvadeset četiri časa u SAD ilegalno ušlo 12.600 ljudi, što je velikim delom posledica Bajdenovog ukidanja člana 42, koji je njegovom prethodniku Donaldu Trampu služio da se brutalno obračunava sa migrantima proterujući ih iz zemlje po ubrzanoj proceduri. Republikanske metode nisu se od tada mnogo promenile.
Guverner Teksasa Greg Abot postavio je na sredinu Rio Grande narandžaste, plutajuće bove, koje sprečavaju prelaz preko vode, ali i ometaju plovidbu rekom, duž čitave obale razvučena je žilet-žica, a svi su upravo mogli da vide snimak žene koja plačući, sa detetom koje jedva drži iznad bujice vode, moli pripadnike obalske straže da je prime u čamac, dok oni mirno, kao da se ništa ne dešava, veslaju pored nje. One koji uspevaju da savladaju te prepreke, često trpaju u zatvore na osnovu novih zakonskih uredbi Teksasa ili jednostavno šalju autobusima u države kojima vladaju demokrate.
IMIGRANTI NA PLOČNICIMA
Stanovnici Njujorka mogu ih videti kako zbunjeni i uplašeni sede na pločniku ispred hotela Rou u Osmoj aveniji i na drugim mestima u centru grada, majke koje vode decu do izloga obližnje prodavnice igračaka odakle posle ne mogu da ih odvoje, dok očevi pune mobilne u toaletima Targeta, a nekoliko ljudi deli jedan burito i enčiladu, kupljenu u kiosku kod uličnih prodavaca, čiji su ukus poneli sa sobom iz dalekog zavičaja zajedno sa pohabanim koferima koji leže razbacani na trotoaru čekajući da im neko kaže kuda da idu. Odgovora nema, ogromna većina onih koji žive u bogatijem delu Severne Amerike smatra da ovde nema mesta za sve one koji beže od bede, siromaštva i bandi koje haraju gradovima Južne Amerike.
Tako se Ukrajina našla u senci gorućeg, unutrašnjeg pitanja SAD o čijoj dubini rečito govori najnovije istraživanje Galupa. Na pitanje koji je najveći problem sa kojim se zemlja trenutno suočava, imigracija je izbila na drugo mesto, ispred ekonomije koja je uvek iznimno važna Amerikancima, odmah iza upravljanje zemljom, koje je zauzelo prvo mesto na listi nezadovoljstava. Delom i zbog toga, odjednom je postalo značajno ne samo da li će biti novca za Ukrajinu, nego i kako će se ta sredstva trošiti.
Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson odbacio je bilo kakvu mogućnost da se podrži novi paket pomoći Ukrajini bez nadzora o trošenju novca i jasne strategije Kijeva o narednim koracima, mada je ovaj posve pragmatični pristup ostao u koliziji sa onim što je demokrata Majkl Benet ponavljao pred polupraznom salom Senata uoči praznika, da se “mora shvatiti koja je visina uloga” i napadima na demokratiju “kod nas i u svetu”. No čak i da neposredno nakon božićne pauze dođe do dogovora, šteta je načinjena jer je poremećen dotok vojne pomoći, a samo oklevanje Amerike vidno je narušilo entuzijazam evropskih saveznika i moral samih Ukrajinaca.
POMOĆ ONIMA KOJI POBEĐUJU
Kaubojskom mentalitetu dela republikanaca jednostavno je strano da pomažu one koji ne pobeđuju, tako da shodno tome, oni hoće da čuju kako Ukrajina misli da povrati okupirane teritorije i koliko će to koštati poreske obveznike Amerike. Veliki deo onih koji tako razmišljaju pripada tvrdom krilu pristalica Donalda Trampa koje je uvereno da svaki neuspeh Bajdenove administracije predstavlja njihovu pobedu. Oni povremeno idu tako daleko misleći da će slika Amerike koja ne ispunjava obaveze prema svojim saveznicima biti neprijatna i samim Amerikancima, tako da neće glasati za one koji dovode zemlju u takvu situaciju.
Samo povezivanje pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu sa pitanjem imigracija može da ima i svojih dobrih strana jer je time taj ulog postao izuzetno visok za obe stranke koje su se našle pod pritiskom javnosti da dođu do dogovora, mada ne treba zaboraviti da je Kongres duboko podeljen i da se uz velike napore došlo do sporazuma o nastavku finansiranja vlade. No, uz sve razlike između demokrata i republikanaca, svima je više nego jasno da bi potpuno obustavljanje pomoći Ukrajini bio poraz američke spoljne politike koji bi se krajnje negativno odrazio na reputacije ove zemlje u svetu i da bi takva poruka duboko zabrinula sve njene saveznike, od Izraela do Tajvana. Stoga je čak onima koji se drže ogoljenog pragmatizma očigledno da neka vrsta Putinove pobede znači samo veća izdvajanja iz američkog budžeta za odbranu, zbog čega bi uvek bilo manje novca za ono što njih najviše zanima, bilo da je reč o kontroli granice ili drugim unutrašnjim pitanjima.
Možda je trenutni zastoj u prilivu američke pomoći Ukrajini zaista božićni poklon Putinu, kako je upozoravao Bajden, ali ruski predsednik slavi po drugom kalendaru, tako da još uvek može da ostane bez darova. Stoga u duhu ovdašnjeg prazničnog raspoloženja većina veruje da će se postići dogovor u Kongresu, ali dok dođe do toga, vreme praznovanja biće daleko iza svih. Ukloniće se ukrasi, ugasiti raznobojna svetla, Tajms skver će povratiti svoj uobičajeni izgled, a stanovnici ovog grada ponovo će brzim hodom juriti prema obližnjoj stranici metroa u 42. ulici. Neko od njih će tada verovatno lakše primetiti bilbord za pomoć Ukrajini i izdvojiti nešto iz svog džepa, tek da budu sigurni da se neće u potpunosti izneveriti data obećanja.
