Za ljude koji imaju problema sa telesnom težinom zvuči kao bajka: ubrizgavaš sam sebi potkožno preparat koji se zove wegovy i za nekoliko meseci smršaš 10 do 20 kilograma. Da li je to moguće? Lekari oprezno kažu da jeste. Ali i košta
Mnogi stručnjaci tvrde da nikada ranije nijedan medikament nije tako efikasno delovao protiv gojaznosti kao wegovy. Proizvođač milionima ljudi koji se iz estetskih, društvenih ili zdravstvenih razloga muče sa dijetama u izgled stavlja bolji, zdraviji i lepši život, piše nemački „Špigel“.
U Americi obećanje glasi: ušpricaj sebi pod kožu jednom nedeljno do 2,4 miligrama ovog čarobnog sredstva i za kratko vreme ćeš izgubiti 5, 10 ili čak 20 kilograma.
Čudesnu injekciju je nahvalila čuvena voditeljka Opra Vinfri, kao i vlasnik Tesle i milijarder Ilon Mask; britanska pop zvezda Robi Vilijams je izjavio da je in on težinu doveo u red zahvaljujući wegovy-ju.
Zvuči kao čist science-fiction, a da li je istina?
Raste broj debelih judi
Procenat gojaznih odraslih ljudi se u svetu za posednjih četiri decenije udvostručio i sada iznosi oko 39 odsto svetske populacije. Broj debelih se čak utrostručio na preko 13 odsto. I gojaznost kod dece postaje sve veći zdravstveni problem.
Prema analizi Svetske federacije za gojaznost u Srbiji će do 2025. godine 7 od 10 osoba biti gojazno. Podaci istraživanja koje je neposredno pred pandemiju koronavirusa sproveo Republički zavod za statistiku u saradnji sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazala su da je svaka peta osoba u Srbiji gojazna.
Istrživanja Insitta „Robert Koh“ pokazuju da je svaki peti odrasli Nemac gojazan, piše „Špigel“. Rizike po zdravlje kojima su izloženi gojazni ljudi, kao i neprijatnosti koje proživljavaju zbog diskriminacije, nije potrebno ponavljati.
Pitanja bez odgovora
Injekcija wegovy prozvođača Novo Nordisk je od 15. jula odobrena i dostupna u Nemačkoj. Iako u sebi, kao lekovi protiv dijabetesa, sadrži semaglutid, wegovy je isključivo u prodaji kao sredstvo protiv gojaznosti.
A tržište je već preplavljeno preparatima protiv debljine čiji proizvođači obećvaju svakojaka čuda, samo što uglavnom ne daju nikakve rezultate.
„Svako malo javi se nada da se pojavio lek koji će pomoći mršavljenju“, kaže za „Špigel“ nutrecionista Hans Hauner sa Tehničkog univerziteta u Minhenu koji upravo koordinara istraživanje jednog leka protiv prekomerne telesne težine i debljine. I uvek nanovo dolazi do razočarenja.
Međutim, sada je stručni časopis „Science“ grupu lekova u koje spadaju i injekcije za mršavljenje proglasio „naučnim prodorom u 2023. godini“. Ti lekovi, stoji u obrazloženju, ne menjaju samo način na koji se tretira debljina, već i to kako treba da se razume – „kao hronična bolest sa biološkim uzrocima“, a ne kao „puko posrtanje volje“.
Ali, da li injekcije za mršvljenje ispunjavaju što njihovi proizvođači obećvaju? U Sjedinjenim Državama wegovy se reklamira retuširanim fotografijama nekada debelih ljudi koji posle terapije izgledaju kao foto modeli; u Velikoj Britaniji su stručnjaci koji su hvalili ovaj preparat dobijali novac od Novo Nordiska; i u Nemačkoj je otkriven jedan tkav slučaj, piše „Špigel“.
I da li ovaj medicinski preparat dugoročno izaziva negativne nuspojve? Da li njegovo dejstvo prestaje posle izvesnog vremena kad se organizam navikne na lek? Ako je toliko efikasan, da li bi trebalo da ga pokriva zdravstveno osiguranje?
Mnoga pitanje ostaće još dugo bez odgovora jer je wegovy poptpuno nov na tržištu.
Preprat zaista deluje
Mnogo je jasnije, piše „Špigel“, kakvi su kratkoročni efetkti na skidnje kilograma. Istraživnje objavljeno u „New England Journal of Medicine“ sa gotovo 2000 gojaznih učesnika pokazuje da su konzumirjući wegovy za nešto više od godinu dana u proseku skinuli 10 do 15 procenata telesne mase.
Sa zepboundom, novim preparatom proizvođača Eli Lilly, ispitanici su čak za kraće vreme skinuli u proseku 22 odsto svoje telesne mase.
„Dejstvo injekcija za mršavljenje je ubedljivije od efekta svih drugih medikamenta koji bi trebalo da doprinesu mršavljenju“, kaže nutrecionista Hauner. Efektnija od toga je samo operacija smanjivanja želuca.
Lek za ceo život
Jedna međunarodna studija koja je obuhvatala više od 900 ljudi koji su pet meseci ubrizgavali wegovy, a potom je jedan deo njih ubrizgavao placebo, objavljena je u stručnom časopisu „Jama“. Oni koji su nastavili da koriste wegovy i dalje su mršavili, dok su pripadnici grupe koja je ušpricavala placebo za 12 meseci gotovo povratili početnu telesnu težinu.
Slične rezultate je imao i Eli Lilly na Weill Cornell medicinskom koledžu u Njujorku sa licenciranim preparatom koji sadrži tirzepatid.
Rezultati oba istraživnja navode na zaključak da bi gojazni ljudi, baš kao kod hroničnih bolesti, čitavog života morali da koriste injekcije za mršavljenje ako žele da ostanu mršavi.
Pitanje cene
U Nemačkoj državno zdravstveno osigurnje ne pokriva injekcije za mršvljenje, dok ih neka privatna osiguranja pokrivaju u slučaju da debljina ugrožava zdravlje pacijenta, piše „Špigel“.
A mršaviti na ovaj način nije jeftino. Za četiri nedelje sa maksimalnom dozom wegovy-ja od 2,4 miligrama sedmično treba izdvojiti 300 evra.
Hajp koji je napravio wegovy doveo je do oskudice lekova za dijabetes koji takođe sadrže semaglutid, ali je na njima daleko manja zarada
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
