Dok su zapadni političari i dalje prilično uzdržani, uticajni zapadni mediji sve češće šire sliku o Srbiji kao tvrdoj autokratiji Aleksandra Vučića koji je udaljava od Evropske unije i učvršćuje veze sa Rusijom i Kinom. Raste pritisak na EU i vlade država članica da nešto učine po tom pitanju
Uprkos svim svojim „nepočinstvima“ – neuvođenje sakcija Rusiji, Banjska i odnos prema Radoičiću, (pre)tesne ekonomske i političke veze sa Kinom, javno vređanje predstavnika država i institucija Evropske unije, izvrgavanje ruglu parlamentarne demokratije, politički kontrolisano sudstvo i policija, gušenje slobode medija, otvorena korupcija, Srpski svet,Vulin… – Aleksandar Vučić zbog svoje politike nije snosio nikakve međunarodne posledice: EU i SAD bi tu i tamo uputile poneku verbalnu kritiku i to je bilo sve.
Pojmovi „autokrata“ i „autokratija“ nisu se koristili u zvaničnoj komunikciji sa predsednikom Srbije i zemljom koja ima status kandidta za pridruživanje Uniji. Promena terminologije značila bi i promenu politike prema naprednjačkoj Srbiji.
Za razliku od političara, uticajni britanski, američki ili nemački mediji polednjih meseci neuvijenim rečnikom izveštavaju o vezama srpskog političkog vrha sa orgnizovanim kriminalom, „nameštenim“ izborima, vladavini jednog čoveka preko jedne predimenzionirane političke partije koja crpi državne resurse. U javnom mnjenju zapadnih držva počinje da dominira slika o Srbiji koja ima većih sličnosti sa Putinovom Rusijom ili Erdoganovom Turskom, nego sa političkim i društvenim uređenjem funkcionalnih demokratija, slika o državi koja je „skrenula sa evropskog puta“.
Pitanje je sada da li u Briselu i Vašingtonu preovlađuje mišljenje da Vučić posle skoro 12 godina de fakto udaljavanja Srbije od EU ipak može da se „vrati na pravi put“, ili će zapadna zajednica polako početi da ga pušta niz vodu. Na tu bojazan Naprednjaci i Socijalisti misle kada govore o „majdanizaciji Srbije“.
Aleksandar Vučić je obećao da će početkom ove godine otkriti koja je to „moćna zemlja“ čija tajna služba rovari po Srbiji ne bi li je „destabilizovala“, tj. koja podržava građansku opoziciju.
Školski primer zauzimanja države
U nizu sličnih u članaka u zapadnim medijima, najnoviji je urednički uvodnik u britanskom „Gardijanu“ koji analizira stanje u Srbiji u kojoj dominira „autokratski nacionalista“.
Nabrajajući sve primedbe i prigovore domaćih i evropskih misija koje su posmatrale izborni proces 17. decembra, „Gardijan“ konstatuje da se „kršenje demokratskih normi i vladavine prava u Srbiji postepeno ubrzavalo otkako je SNS preuzeo vlast pre više od jedne decenije“, te da je na delu „školski primer zauzimanja države“ pod komandom Aleksandra Vučića.
Predsednika Srbije ugledni medij naziva „autokratskim nacionalistom“ koji svoju moć koristi da „podstakne razdor na Zapadnom Balkanu“.
Kao indiktivno navodi zahvaljivanje premijerke Ane Brnabić ruskim obaveštajnim službama koje su srpsku vlast navodno upozorile da se građanska opozicija, koja protestuje protiv „izborne krađe“, još pre izbora spremala izazivanje nereda, nasilno preuzimnje vlasti, tj. „majdanizaciju Srbije“.
Šargarepa više nema nikakvog efekta
Nada da će izgledi za članstvo u EU ubediti vladu Srbije da se pridržava demokratskih normi i da se uzdrži od podrivanja susednih država, „pokazale su se neosnovanom“, piše „Gardijan“ . A s verom da će se Srbija potpuno izvući iz Putinovog zagrljaja, Zapad je bio isuviše tolerantan prema „gospodinu Vučiću koji je sledio svoju autoritarnu, etnonacionalističku agendu“.
Kao jedan od glavnih investitora u rastuću privredu Srbije EU, međutim, „poseduje ekonomsku i diplomatsku polugu koju može da upotrebi ako želi“, piše „Gardijan“. Do sada je Unija odlučila da to ne čini, zbog „razumljivog“ straha – koji deli i administracija Džoa Bajdena – da će Balkan ostaviti još otvorenijim za uticaj Moskve i Pekinga.
Ali, zaključuje britanski list, kako se Vučić sve više „učvršćuje u istočnom dvorištu EU“, sve je očiglednije da pristup njemu kao nekoj vrsti „rasipnog sina koji će se na kraju popraviti“ ne funkcioniše.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
