Belgija preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Izazova ima na svakom ćošku, a stvar komplikuju evropski, ali i belgijski izbori u junu
„Tipično belgijski kompromis, to je naša tajna“, kaže Hađa Lahbib sa osmehom. Tako odgovara na pitanje šta donosi belgijsko predsedavanje EU u prvoj polovini 2024. godine.
„Bolji smo u nalaženju rešenja nego u stvaranju problema“, rekla je ova liberalna ministarka spoljnih poslova koja dolazi iz Valonije, frankofonog dela Belgije, kada je početkom decembara predstavljala program predsedavanja.
Kraljevina Belgija je kao „višejezična i multietnička“ zemlja naviknuta na diskusije i traženje kompromisa, dodala je Lahbib. Njeni roditelji potiču iz Alžira, a onda sama je sveže lice u politici – donedavno je bila televizijska voditeljka.
Kao predsedavajuća EU, Belgija će do kraja aprila imati da izađe na kraj sa skoro 150 zakonskih predloga koji treba da prođu kroz Evropski parlament i druge institucije, piše Dojče vele. Tu spadaju reforma postupka azila i pravila za upotrebu veštačke inteligencije.
Jer, krajem aprila Evropski parlament poslednji put zaseda u ovom sastavu. U prvoj sedmici aprila su onda evropski izbori.
To znači da Belgija ima manje vremena nego inače – predsedavanja zvanično traju šest meseci, ali ovo će biti obeleženo cajtnotom zbog izbora.
Uprkos tome, liberalni premijer Aleksander de Kro želi da progura što više zakona koji menjaju privrednu sliku EU i čine je konkurentnijom u svetu. „To znači, štititi ljude, jačati ekonomiju i spremiti se za zajedničku budućnost“, kaže on.
„Za Belgiju je ovo već 13. predsedavanje EU. Trebalo bi da znamo šta radimo“, dodao je De Kro.
Belgija se 1957. našla među šest osnivača preteča EU.
Već na posebnom evropskom samitu 1. februara Belgijance čeka krupan zalogaj. Valja ispregovarati dugoročni budžet EU u kojem bi pedeset milijardi evra bilo opredeljeno za pomoć Ukrajini.
Na nedavnom samitu u decembru, mađarski premijer Viktor Orban je vetom blokirao dogovor o novcu za Kijev.
„Važno je da pokažemo da ćemo i dalje pomagati Ukrajini“, rekao je o tome belgijski premijer De Kro. Još nije rekao kako misli da ubedi Orbana.
Posebno je pikantno što Mađarska u drugoj polovini 2024. godine preuzima predsedavanje EU, upravo nakon Belgije. Brisel i Budimpešta će, dakle, morati da sarađuju.
Nejasno je da li će se prva međuvladina konferencija sa Ukrajinom i Moldavijom održati u prvoj polovini godine pod belgijskom palicom. Razgovori sa te dve zemlje uslediće jer je EU sa obema otvorila pristupne pregovore.
Inače, tema belgijskog predsedavanja biće i proširenje EU i posebno priprema same Evropske unija da svari to moguće proširenje.
Jer, EU ne funkcioniše ovako i moraće da vidi kako da reformiše unutrašnje procedure, kaže Janis Emanulidis iz trusta mozgova Centar za evropske politike.
Kako kaže, 2024. godina nosi nove izazove u mogućem stupanju ruskog vlastodršca Putina do samih granica EU, opasnosti da Evropa na evropskim izborima ode udesno kao i da u SAD ponovo bude izabran Donald Tramp.
„Putin nas posmatra. Ako izbori u Evropi i SAD ne prođu dobro, onda bi Putin mogao da nas izazove. Jesmo li za to spremni?“, pita se Emanulidis.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
