Građani Srbije iz dana u dan protestuju protiv izbornih nepravilnosti. Među njima su i mladi koji za danas u podne najavljuju blokade u Beogradu koje će trajati 24 časa. Pored Beograda, protesti su počeli da se organizuju i u drugim gradovima
Građani Srbije iz dana u dan protestuju zbog zbornih neregularnosti i što se nadležne državne institucije po tom pitanju prave da su gluve i neme. Od ponedeljka (18. decembra) na ulicama su svako veče. Pored protesta koje organizuje opoziciona lista “Srbija protiv nasilja” i studenti su počeli da se „samoorganizuju“ i demontriraju. Protesti se osim Beograda održavaju i u drugim gradovim.
Sinoć je tako u Zrenjaninu bio održan protest pod parolom “Izađi i kaži stop krađi”. Kao razlog za okupljanje organizatori su naveli „izbornu krađu“ i „potkupljivanje birača“ da glasaju za Srpsku naprednu stranku. Pružili su podršku studentima koji protestuju u Beorgadu, zahtevali da se puste iz zatvora svi oni koji su privedeni zbog učešća u građanskim protestima i pozvali sugrađane da se u subotu priključe velikom protestu kod Terazijske česme u Beogradu na koji poziva ProGlas.
Sinoć je održan i jedanaesti protest opozicije, a danas u 12 časova studenti su najavili početak 24-časovnih blokada koje će početi okupljanjem ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na raskrsnici između Birčaninove i Kneza Miloša.
Nakon 24-časnovne blokade, mladi će se pridružiti velikom protestu koji se organizuje u subotu u 12 časova kod Terazijske česme.
Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević kaže za “Vreme” da deluje da je ovo sada faza u kojoj opozicija, civilno društvo, ProGlas i studenti ispituju spremnost građana da izađu na ulice i da ponovo pokušaju da vrše vaninstitucionalni pritisak.
Navodi i da jedan deo problema svakako jesu praznici i praznična atmosfera, a drugi je da su građani čitavo proleće i leto proveli na ulicama, te da je to malo ispraznilo baterije društvenog aktivizma.
“Narednih nekoliko dana su dosta važni za to kako će građani reagovati na ovaj skup u subotu i na ovo što vidimo da se polako dešava širom Srbije”, ukazuje Spasojević i dodaje da je još uvek prerano da procenimo kakav je kapacitet i kakva je spremnost građana da reaguju na situaciju.
Ovih dana često možemo čuti i poređenja sa 1996. i 1997. godinom kada se iz dana u dan protestovalo zbog krađe na lokalnim izborima.
Dušan Spasojević kaže da postoje i sličnosti i razlike, ali da je u oba slučaja reč o izbornim nepravilnostima.
Međutim, 1996. godine izborne nepravilnosti su bile očigledne i lako dokazive, dok je sada reč o „utemeljenoj sumnji“ koju tek treba formalno dokazati“.
“Druga stvar je da je 1996. opozicija eksplicitno branila izbornu pobedu, dok nam sada nije najjasnije šta bi bili izborni rezultati u nekim poštenijim i normalnijim uslovima, odnosno koji je obim krađe”, objašnjava Spasojević.
Različit je i odnos vlasti prema protestima, u kojoj meri se primenjuje sila i da li se represija koristi samo kada imaju neku vrstu izgovora ili razloga, ili će je koristiti svakodnevno što je 1996. samo podsticalo proteste.
“Sada je taktika da se pusti da se protesti istutnje i da izumru sami od sebe, kao i u prethodnim slučajevima”, zaključuje Spasojević.
Mladi su se okupili i sasatvili konkretan zahtev, a zbog njegovog neispunjenja organizovali su blokade u pondeljak i u sredu, a novu 24-časovnu najavili u petak u podne. Sve do majskih protesta, kako navodi Spasojević, stalno se govorilo da je na ulici manje-više srednja generacija, visokoobrazovana, urbana. Sada je novo što se pojavila grupacija studenata i mlađih aktivista.
“Mislim da je potrebno vreme da oni dobiju neku vrstu legitimiteta da se organizuju i da počnu da utiču u većoj meri na svoju generaciju”, kaže naš sagovornik i dodaje da to sada već vidimo na ovim protestima, ali da se ništa ne gradi preko noći.
“Ne mislim da sada iz ovoga može da izraste neki veliki studentski pokret“, zaključuje, „ali bi ovo što sada gledamo moglo da bude neki zametak nečega sličnog”.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
