Vekovni teritorijalni spor između Venecuele i Gvajane produbljen je otkrićem nafte pre osam godina, a sada je došao do tačke ključanja.
Vlasti Venecuele su početkom decembra održale referendum za polaganje prava na suverenitet nad Esekibom, teritorijom bogatom mineralima koja čini dve trećine Gvajane i koja se nalazi u blizini velikih nalazišta nafte na moru.
Prema zvaničnim izvorima, 95 odsto birača je podržalo tvrdnje predsednika Nikolasa Madura da ta zemlja polaže pravo nad regijom Esekiba.
Čini se da je vojna konfrontacija za sada malo verovatna, ali nekoliko zemalja je više puta ukazalo na zabrinutost Gvajane zbog najavljene aneksije.
Zašto je granica predmet spora?
Sporna teritorija je Esekibo, koja obuhvata oko dve trećine Gvajane. Oko 160 hiljada kvadratnih kilometara dato je na upravljanje Gvajani arbitražnom odlukom donetom u Parizu 1899. godine.
Venecuela tvrdi da je bila žrtva zavereničke krađe zemlje, kao i da je sporazum između Venecuele, Britanije i britanske kolonije Gvajane potpisan 1966. efektivno poništio prvobitnu arbitražu.
Gvajana smatra da je prvobitni sporazum legalan i obavezujući i zatražila je od najvišeg suda Ujedinjenih nacija 2018. da tako presudi, ali to se još nije dogodilo.
Koja je uloga nafte?
Konzorcijum predvođen EksonMobilom prvi put je 2015. godine otkrio velika nalazišta nafte na obali Esekiba, što je izazvalo interesovanje Venecuele.
Konzorcijum je počeo da crpi naftu pre četiri godine, pretvarajući uglavnom agrarnu Gvajanu u četvrtog po veličini svetskog proizvođača nafte na moru.
Operacije donose oko milijardu dolara godišnje za osiromašenu zemlju od skoro 800.000 ljudi, čija je ekonomija porasla za skoro 60 odsto u prvoj polovini ove godine.
Očekuje se da će trenutna dnevna proizvodnja od oko 380.000 barela dostići 800.000 barela u narednim godinama. Gvajanski izvoz sirove nafte uglavnom je išao u Holandiju i Panamu prošlog meseca, a veći deo nafte iz Paname je potom ponovo izvezen na zapadnu obalu SAD, navodi S&P Global.
U septembru je Gvajana otvorila ponude za 14 dodatnih naftnih blokova na moru dostupnih za istraživanje i razvoj, sa šest kompanija i grupa koje su podnele ponude. Među njima su bili EksonMobil, koji se ponovo udružio sa američkom kompanijom Hess Corp.; China National Offshore Oil Corp. i Total Energies u vlasništvu Francuske, koja je bila u partnerstvu sa kompanijama u Kataru i Maleziji.
Dok je naftna industrija Gvajane cvetala, venecuelanska je opala. Venecuela ima najveće dokazane rezerve sirove nafte na svetu, ali njena naftna industrija je osakaćena zbog dugogodišnjeg lošeg upravljanja i ekonomskih sankcija nametnutih državnoj naftnoj kompaniji nakon spornog reizbora predsednika Nikolasa Madura 2018. godine.
Narodna skupština Venecuele još nije objavila tekst zakona kojim će pokušati da sprovede rezultate referenduma. Ali je za sada poznato da će lokalnim i stranim kompanijama biti zabranjeno da posluju u Venecueli ako posluju i u Gvajani.
Zašto je Maduro sada zainteresovan za Esekibo?
Maduro se nakon decenije vlasti suočava sa ozbiljnim padom rejtinga. Za njegovu vladajuću stranku, Esekibo je prilika da se pridobije podrška domaće javnosti i ućutkaju kritičari.
Sadio Garavini di Turno, osamdesetih je bio ambasador Venecuele u Gvajani, danas predaje na Univerzitetu u Karakasu.
Za nemački ZDF priča da je Madurova taktika prevashodno usmerena na unutra, kako bi hapsio političke protivnike koji su se protivili referendumu.
„Ne mislim da će biti vojne akcije. Venecuelanska armija nije u stanju da vodi ozbiljan rat, a rizik bi bio preveliki. Tu je i pitanje logistike. Nema puteva između Venecuela i Gvajane. Jedini kopneni put ide preko Brazila“, kaže on.
„Što se međunarodnih posledica tiče, ova eskalacija odvija se samo na nivou fantazije. Time ispadamo smešni na svetskoj pozornici“, kaže Di Turno.
Takođe, venecuelanski režim podgrevanjem ovog želi da smanji pritisak SAD koje traže oslobađanje političkih zatvorenika i pritvorenih Amerikanaca, kao i zahteve za slobodnim i poštenim predsedničkim izborima iduće godine.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com