Evropska komisija je objavila ove nedelje plan za rast Zapadnog Balkana od šest milijardi evra, čiji cilj je da zemlje regiona približi ekonomskom proseku EU.
Analitičari i eksperti u Briselu upozorvaju da je plan korak u dobrom pravcu, ali nedovoljan da odgovori na stvarne potrebe regiona, prenosi RTS.
Kakav je plan?
Plan Evropske komisije predlaže integraciju zemalja Zapadnog Balkana u sedam sektora jedinstvenog tržišta EU, bespovratnu finansijsku pomoć od dve milijarde evra i povoljne zajmove od četiri milijarde u periodu od 2024. do 2027. godine.
Postepena integracija u jedinstveno tržište predviđa slobodno kretanje robe, usluga i radnika, jedinstvenu zonu plaćanja, putnog saobraćaja, energetskog tržišta, jedinstveno digitalno tržište i integraciju industrijskih lanaca snabdevanja.
Plan predlaže i kompletiranje zajedničkog regionalnog tržišta na Balkanu zasnovanog na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo da donese 10 odsto rasta njihovim ekonomijama.
Pozitivan signal, sli nedovoljan
Steven Blokmans, iz Centra za evropske političke studije, smatra da je plan pozitivni signal spremnosti EU da ubrza neke integracione procese, ali da je u finansijskom smislu nedovoljan.
„Budžetski okvir od šest milijardi koji je Evropska komisija predvidela nedovoljan je da se smanji ekonomski jaz između EU i Zapadnog Balkana, za koju i sama komisija primećuje da se zapravo proširio poslednjih godina. Ako se uzme u obzir ekonomski napredak zemalja članica EU, koje dobijaju deset puta više iz strukturnih fondova EU nego Zapadni Balkan, kao i ekonomski uticaj krize i recesije – jasno je da će ponuda od šest milijardi evra svakako pomoći, ali je u široj slici to samo kap u moru“, smatra Blokmans.
Korina Stratulat iz Centra za Evropsku politiku u Briselu kaže da Evropska komisija nije odgovorila na očekivanja da će predstaviti mapu puta za faznu integraciju i inovativni pristup politici proširenja.
„Predstavljeni plan je više ‘posao kao i obično’ i ne odgovora tvrdnjama o izuzetnom vremenu u kojem živimo. Nismo sigurni da li će novac zaista moći da poteče ka Balkanu, jer su uslovi vrlo strogi i to upravo oni sa kojima nisu uspevali da se izbore do sada. Ukoliko su deo pomoći zajmovi koje kasnije treba vraćati, to može biti privremena pomoć, ali je pitanje koliko će biti efikasna“, navodi Stratulat.
Za Stevena Blokmansa iz CEPS-a, odgovornost za manjak ambicije u planovima za Zapadni Balkan, nije samo na Evropskoj komisiji. Smatra da su Ukrajina i Moldavija učinile mnogo više za svoj evropski put nego zemlje Zapadnog Balkana.
„Nije realno bilo očekivati da će zbog geopolitičke situacije komisija sada manje insistirati na vladavini prava, vrednostima i usklađenosti sa spoljnom politikom. Ako se traži geopolitički pristup, onda i zemlje Zapadnog Balkana treba da se usklade sa pozicijama EU, umesto da flertuju sa Rusijom. To je veoma snažan signal koji je poslat i koje zemlje treba da shvate ozbiljno“, kaže on.
Problem sa planom Evropske komisije po Blokmansu je i u tome što nije ponudio nikakvu ideju kako da se reformiše proces, koji zbog principa jednoglasnosti ima bezbroj mogućnosti blokade.
B.G./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
