Meštani su zvali policiju kada su čuli pucnje, a policija je stigla samo da pobroji mrtve. Trojica migranata su stradala, a jedan je ranjen u vatrenom obračunu kod Horgoša, potvrdila je policijska uprava u Kikindi.
Pucnjava se dešavala kod napuštenih objekata nekadašnjeg poljoprivrednog dobra „Bačka“. Na terenu su jake policijske snage, nije poznato da li ima uhapšenih.
Dugi krvavi niz
Tako se nastavilo bezakonje u pojasu od 175 kilometara srpsko-mađarske granice. Onde očito vladaju krijumčarske bande, koje su često jedina nada migrantima da se mogu prošvercovati iz Srbije ka zapadnoj Evropi.
Vesti liče jedna na drugu. U julu ove godine je u obračunu u Hajdukovu kod Subotice ubijen jedan Avganistanac, a dvojica su ranjena. Par dana ranije su u istom regionu vatrenim oružjem ranjena trojica Sirijaca.
U novembru prošle godine, u samom centru Horgoša, šest osoba je povređeno u sukobu marokanskih i avganistanskih kriminalaca. Objavljen je snimak sukoba na kojem se vide naoružani muškarci kako trče pored osnovne škole.
Meštani su očajni, tvrde da su prepušteni sami sebi. „Kao da živimo u ratnoj zoni“, rekao je nedavno na Novu jedan meštanin subotičkog naselja Makove Sedmice, gde se često pripuca.
„Oni pucaju jedni na druge, ali neprijatno je kada sedite u bašti i pijete kafu, a onda vam zazviždi metak iznad glave. Dešavalo se da zrna završe u zidovima“, dodao je on.
Policija radi sa krijumčarima?
Srpska policija povremeno sprovodi veće akcije, ali očito ne uspeva da povrati kontrolu.
Prema pisanju BIRN-a, najveći krijumčari u policiji imaju ne samo zaleđinu, već i policajce koji rade za njih.
„Ovo se ne dešava nigde drugde na Balkanskoj ruti – samo u Srbiji je ovako, da krijumčari pucaju iz kalašnjikova“, sa čuđenjem je u februaru ove godine izjavio za BIRN jedan krijumčar iz Sirije.
Prema saznanjima ove istraživačke mreže, automatsko oružje za krijumčare dobavljaju albanski kriminalci sa Kosova, juga Srbije i Albanije.
BIRN je posebno istraživao mrežu Alena Basila Dajuba, srpsko-sirijskog državljanina koji je navodno jedan od ključnih igrača u unosnom krijumčarenju ljudi iz Vojvodine u Mađarsku.
Njegova organizacija drugim krijumčarima iznajmljuje mesta na granici, naplaćujući im jednokratnu naknadu od 20.000 evra, kao i dodatnih 5.000 evra ‘rente’ mesečno, pisao je BIRN. U zavisnosti od dogovora, kao i koliko ima „mušterija“, pojedini krijumčari su dužni da grupi plate i 200-300 evra „po čoveku“.
Mađarska politika žilet-žice
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tvrdi da je najveći problem mađarska „politika zida i ograde“ i to što Mađari nezakonito vraćaju ljude na srpsku teritoriju.
„Upravo to je dovelo do jačanja krijumčarskih grupa do mere da one postaju organizovane strukture koje se oružano sukobljavaju“, rekao je Đurović nedavno za Dojče vele.
„Pre ili kasnije, svi koji dođu u Srbiju uspeju da prođu mađarsku ogradu i nastave put, samo je pitanje koliko puta će ih Mađari vraćati krijumčarima u ruke, koliko će puta oni rizikovati svoj život i zdravlje i plaćati krijumčarima da taj put nastave“, rekao je Đurović.
U Srbiji je u prihvatnim centrima zvanično oko tri hiljade migranata, a Komesarijat za izbeglice procenjuje da ih van centara ima još hiljadu. To je sve daleko od brojki sa vrhunca izbegličke krize koja je tekla Balkanskom rutom.
No, poznavaoci prilika tvrde da su i danas brojke bitno veće. Neki navode da dve do tri hiljade ljudi dnevno pokušava da prođe mađarsku žilet-ogradu na putu do nekih srećnijih država zapadne Evrope.
N.R/ N1, Birn, DW, Nova
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com