Početkom septembra Skupština Srbije je usvojila Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, važan međunarodni ugovor koji nam je otvorio mogućnost da se, ako su nam uskraćena ekonomska i socijalna prava, obratimo Komitetu Ujedinjenih nacija koji nadzire njihovu primenu.
Ova vest je prošla relativno nezapaženo verovatno zato što je Opcioni protokol usvojen na onoj sednici koju je opozicija opstruirala pištaljkama i vuvuzele zvucima, pa je pažnja otišla u drugom pravcu. Posle usvajanja Opcionog protokola, trebalo bi da uslede razgovori o načinima primene ovog međunarodnog ugovora koji ima ogroman potencijal da transformiše način na koji se Srbija odnosi prema poštovanju ekonomskih i socijalnih prava – svakodnevnih prava koja često ni ne percipiramo kao da su prava koja nam pripadaju.
Opcija za bolju zaštitu ekonomskih i socijalnih prava
„Prinudna iseljenja, niska socijalna pomoć, radna eksploatacija, neadekvatna zaštita na radu, preduge liste čekanja za medicinske preglede, pristup obrazovanju ranjivih društvenih grupa, sve su to pitanja koja se tiču ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava i sva ona, od sada, neće više biti samo u ingerenciji domaćeg zakonodavstva“, objašnjava Danilo Ćurčić, iz udruženja A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, koje se poslednjih pet godina zalaže za ratifikaciju Opcionog protokola.
Nedavno je u Beogradu održana i debata na ovu temu na kojoj je učestvovao i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov, koji je najavio da će ministarstvo uskoro krenuti u izradu priručnika za primenu Opcionog protokola i organizovanje obuke za zaposlene u državnim organima koji se u svom radu bave zaštitom i ostvarivanjem ekonomskih i socijalnih prava.
Najviše problema u oblasti radnog prava
U zemlji koja je u samom vrhu po ekonomskoj nejednakosti pomalo je besmisleno rangirati ugroženost ekonomskih i socijalnih prava. Da li je veći problem to što je iznos socijalne pomoći malo viši od 11.000 dinara ili to što ga uglavnom ne primate cele godine nego samo devet meseci, kao da ona tri meseca ne živite?
„Najviše pritužbi dolazi iz sfere radnih prava, to smo više puta čuli i od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, a i istraživanja ove institucije ukazuju na to da građani najviše osećaju da su im uskraćena prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu“, pojašnjava Milica Marinković iz Inicijative A 11.
Postavlja se pitanje i da li se može očekivati da se građani čija su ekonomska i socijalna prava prekršena sami upuste u podnošenje predstavki Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Imajući u vidu da je, veoma često, reč o ugroženim kategorijama stanovništva, gotovo je izvesno da će im biti potrebna i dodatna podrška.
Inicijativa A 11 će u narednom periodu raditi na tome da o ovom novom mehanizmu zaštite ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava informiše sve kojima su ova prava ugrožena, i nastojati da praksu Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava približi domaćim pravnim stručnjacima, predstavnicima pravosuđa, sindikatima, drugim udruženjima i konačno – organima javne vlasti pred kojima ostvarujemo svoja ekonomska, socijalna i kulturna prava.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com