Heroin, kokain i državni aparat

Državljani Srbije neretko blistaju na svetskim i evropskim tronovima kao visokorangirani sportisti, naučnici, istraživači. Međutim, poslednjih godina Srbija prednjači u Evropi, pa i svetu i u neslavnim veštinama, poput organizovanog kriminala.

Od 193 države u svetu, Srbija je, po dominaciji organizovanog kriminala, na 40. mestu, dok je u Evropi izbila na treće mesto koje deli sa Italijom.

U delu koji se odnosni na saradnju pojedinaca iz vlasti sa organizovanim kriminalom piše da mafijaške grupe u Srbiji uživaju zaštitu od političkih ličnosti i koriste se kao produžena ruka države u kontroli privatnog sektora. Njihovi članovi se često regrutuju iz huliganskih grupa.

Globalni indeks je rezultat rada više od 400 istraživača i stručnjaka koji su dve godine analizirali kako se organizovani kriminal menjao u 193 države od 2021. godine, kada je prvi Indeks objavljen. Fokusiran je na 15 ključnih ilegalnih tržišta i 5 kriminalnih aktera. Uticaj organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu premašuje svetske i evropske proseke: trgovina heroinom, finansijske mahinacije i krijumčarenje ljudi su vodeći oblici organizovanog kriminala koji potresaju region, a najjači kriminalni akteri dolaze iz državnog aparata. Baš kao što se kaže u jednom aforizmu: “U državi u kojoj se institucije raspadaju od neorganizovanosti, organizuje sa samo kriminal”.

TRANZITNO ČVORIŠTE ZA HEROIN I KOKAIN

U izveštaju za Srbiju ukazuje se da je zemlja tranzitno čvorište za heroin i kokain, što uključuje više organizovanih kriminalnih grupa, kao i da “kriminalne grupe iz Srbije sarađuju sa krminalnim grupama u susednim državama”. (…) “Postoje dokazi o saradnji srpskih kriminalnih grupa sa crnogorskim. Zajedno čine kriminalnu mrežu koja je povećala količinu kokaina koji se krijumčari iz Latinske Amerike, a povezana je sa distribucijom kokaina u centralnoj Evropi. Konkurencija između rivalskih kriminalnih grupa u Crnoj Gori prelila se na Srbiju. Registrovan je niz povezanih ubistava u tom kontekstu”, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se takođe da Srbija ostaje jedan od najvećih proizvođača oružja u Istočnoj Evropi, dok se vatreno oružje preusmerava u ilegalno tržište.

“Poboljšana kontrola granica, određeni stepen tržišta, zasićenje i povećanje kapaciteta za sprovođenje zakona dovelo je do značajnog pada nivoa krijumčarenja, što pokazuje i smanjenje broja vatrenog oružja i municije presretnute na granicama proteklih godina”, ukazuje Globalna inicijativa.

Međutim, kako se ukazuje u izveštaju, tržište nedozvoljenog vatrenog oružja i dalje je značajno, a ilegalna trgovina oružjem “i dalje je popularan izvor prihoda za kriminalne grupe u Srbiji”.

TRGOVINA LJUDIMA

Jedan od prepoznatih problema je i trgovina ljudima. Srbija je u izveštaju označena kao “izvor, tranzit i destinacija” za žrtve trgovine ljudima.

“Žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući dečji brak, u susednim zemljama, dok se trgovina muškarcima obično odvija radi prisilnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji”, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da se strani muški radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije “navodno susreću sa prinudom rada u Srbiji”. I nisu u pitanju samo muškarci. Ne zaboravimo da je nedavno uznemirio javnost i slučaj Filipinke G. M, koja je prijavila da je žrtva trgovine ljudima radi radne eksploatacije u Srbiji i to u elitnom delu Beograda, kod poznate porodice biznismena. Stiče se utisak da su institucije više radile na zataškavanju nego na rešavanju tog slučaja, s obzirom na to da je i dalje bez epiloga.

Što se tiče međunarodne saradnje, situacija u Srbiji je delimično poboljšana poslednjih godina, posebno kada je reč o zaplenama kokaina. U svim ostalim segmentima za borbu protiv organizovanog kriminala Srbija stagnira.

Nedavno je koordinator Globalne inicijative Saša Đorđević na TV Insajder rekao, komentarišući izveštaj, da je plasman Srbije zabrinjavajući i da je nastao kao rezultat više uzroka. “Geografski položaj kao deo balkanske rute kriminala, duboko ukorenjena korupcija koja stvara iskrivljen ekosistem privilegija i nedostatak dosledne primene zakona samo su neki od uzroka ovog ozbiljnog problema. Posledice obuhvataju ozbiljne ekonomske gubitke, narušavanje ugleda u međunarodnoj zajednici i urušavanje vladavine prava. Trgovina heroinom, finansijske mahinacije i krijumčarenje ljudi su vodeći oblici organizovanog kriminala koji potresaju Srbiju i region”.

Đorđević je komentarisao i to što su pokrenuti procesi u kojima su na optuženičkoj klupi i pojedinci iz MUP, BIA pa i VOA povezani sa organizovanim kriminalnim grupama, ali i istrage na osnovu nađene Skaj komunikacije i to ne samo u Srbiji nego i u Crnoj Gori i u Bosni. Zanimljivo je, međutim, da u Srbiji nema identifikacije nikoga ko je na visokom položaju.

“Za razliku od Bosne i Hercegovine i Crne Gore gde su pojedinci na visokim položajima uhapšeni, uključujući policajce, sudije i tužioce, u Srbiji nije tako. O razlozima može samo da se pretpostavlja – od toga da nisu koristili Skaj uređaje, preko činjenice da nadležni organi još uvek tumače ko se krije iz različitih nadimaka, do toga da se čeka neki pravi momenat”, navodi Đorđević.

“OVO JE OVDE BALKAN”

Od zemalja regiona, iza Srbije je po Globalnom indeksu organizovanog kriminala Crna Gora, koja se nalazi na petom mestu u Evropi (od 44 zemlje).

Slede Bosna i Hercegovina (zauzima osmo mesto u Evropi), Albanija (na 15. mestu), Hrvatska (na 16. mestu u Evropi) i Severna Makedonija (na 18. mestu u Evropi). Za Kosovo nisu dostupni podaci.

Da se zaključiti da kriminal buja u zemljama koje su deo projekta Otvoreni Balkan. Koordinator Saša Đorđević kaže da od tog projekta ne treba odustati, već napraviti drugačiji pristup borbi protiv kriminala, kao i da Globalna inicijativa ipak radi istraživanja i na Kosovu.

“I za Kosovo postoje podaci, ali oni nisu deo rangiranja jer Kosovo nije država članica Ujedinjenih nacija, što je opseg koji Globalni indeks koristi. Elem, glavni cilj inicijative Otvoreni Balkan je uklanjanje svih pograničnih prepreka između tri zemlje do 2023. godine. (…) U praksi, bi to značilo da iskusni kriminalci mogu da natovare kokain iz Latinske Amerike u kamion u Draču i bez većih problema da ga transportuju do Subotice. Sa ili bez inicijative Otvoreni Balkan, kriminalci na Zapadnom Balkanu već se kreću i sarađuju preko granica, a pogranične oblasti sve više postaju žarišta organizovanog kriminala. Otvoreni Balkan bi verovatno ubrzao stvari, ali to ne znači da zbog organizovanog kriminala treba odustati od ideje, već naprotiv, jačati istražne kapacitete organa za sprovođenje zakona. U tom pogledu, praksa država Šengen zone može da bude jako korisna”, kaže Đorđević.

U izveštaju o globalnom indeksu ukazuje se na to da crnogorske kriminalne grupe dominiraju kriminalnom ekonomijom u Srbiji, dok Kina i Rusija, takođe, imaju snažan uticaj, što im omogućavaju jake političke veze i ekonomski prodor u zemlji. Tu je i sve veći turski uticaj, posebno u regionu Sandžaka. Đorđević navodi da u regionu deluje balkanska kriminalna mreža koju mediji i Evropol često nazivaju balkanski kartel.

“Mreža, to nije u klasičnom smislu kao karteli u Kolumbiji ili Meksiku. Mreža je organizovana u ćelijskom modu koje deluju u određenoj zemlji. Procenjuje se da postoji 20 ćelija u balkanskoj kriminalnoj mreži. Svaka ćelija ima od 10 do 15 osoba. Crnogorski i srpski deo mreže je najjači. Koliko su zapravo jaki govori i činjenica da se više od trećine policijskih akcija koje je koordinisao Evropol od 2018. do 2021. godine bavilo kriminalnim organizacijama sa Zapadnog Balkana”, zaključio je koordinator Globalne inicijative.

RAT U UKRAJINI RASEJAO KRIMINALNU MREŽU

Tri kriminalna tržišta koja su zabeležila najveći porast u Evropi su krijumčarenje ljudi, trgovina sintetičkim drogama, trgovina oružjem i trgovina kokainom.

Krijumčarenje ljudi se proširilo u centralnoj i istočnoj Evropi kao rezultat sukoba i krhkosti u Avganistanu i na Bliskom istoku. Ipak, krijumčarenje ljudi je takođe poraslo, i to za nešto više, i u severnoj Evropi. Rat u Ukrajini je ubrzao najbržu i najveću migraciju izbeglica u Evropi od Drugog svetskog rata, sa oko 7,8 miliona ukrajinskih izbeglica od novembra 2022. Haos humanitarnih operacija u prvih nekoliko meseci sukoba učinio je Ukrajince potencijalno ranjivim na eksploataciju od strane trgovaca ljudima i švercera iako su dokazi o široko rasprostranjenom krijumčarenju Ukrajinaca ostali veoma ograničeni. Pored toga, regrutacija u Rusiji i Ukrajini stvorila je talas migracija bez presedana u pogranične zemlje, uključujući Moldaviju, Rumuniju, Poljsku i Mađarsku. Krijumčari drugih roba, kao što su alkohol i duvan, iskoristili su potražnju za kretanjem, navodno su prešli na krijumčarenje regruta, dok su ljudi bez kriminalnog iskustva počeli da postavljaju sofisticirane šeme šverca.

U Centralnoj i Istočnoj Evropi zabeležen je najveći porast trgovine sintetičkim drogama na kontinentu, pri čemu se proizvodnja i distribucija ovih droga nastavlja širom regiona uprkos poremećajima i raseljavanju. Rast ovog tržišta droge bio je podstaknut potražnjom sa prve linije ukrajinskog rata, kao što je bio slučaj sa nelegalnom trgovinom oružjem, pri čemu je trgovina oružjem zabeležila najveći porast od svih kriminalnih tržišta kako širom kontinenta tako i unutar regiona.

Iako su brojne bitke s kriminalom izgubljene, da nije sve tako crno, pokazuje podatak da je Evropa ne samo postigla najviši rezultat otpornosti na globalnom nivou, već je i jedan od tri kontinenta, zajedno sa Okeanijom i Afrikom, koji su zabeležili blagi porast prosečne otpornosti u 2023. Kao i na druga dva kontinenta, “međunarodna saradnja” je doživela najveći porast, a slede “nacionalne politike i zakoni” i “prevencija”.

Globalni indeks za 2023. godinu ukazuje kontinuirani rast organizovanog kriminala na globalnom nivou, pri čemu 83 odsto svetske populacije živi u uslovima visokog kriminala.

(GI–TOC je međunarodna nevladina organizacija za razvoj strategija za borbu protiv organizovanog kriminala sa sedištem u Ženevi.)