Protesti
Ponoš: Kobre će hapsiti Vučića kad dođe vreme
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Sve više penzionera u Srbiji umesto odmora nakon odlaska u zasluženu penziju, nastavlja sa radom. Prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata oko 100.000 njih se radno angažuje. Poslodavcima su zanimljivi kandidati zbog manjka radne snage, a penzioneri na ovaj način dopunjuju kućni budžet
Usled nedostatka radne snage poslodavcima su sve interesantniji kandidati – penzioneri. Sve više ljudi u trećem dobu u Srbiji umesto odmora nakon odlaska u zasluženu penziju, nastavlja sa radom.
Svake godine Srbiju naspusti oko 50.000 potencijalnih radnika. Zdravstvenom sektoru nedostaje isto toliko medicinskih sestara, a zbog boljih uslova rada život u inostrantsvu biraju lekari, nastavnici, vozači…
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za portal “Vremena” da penzioneri rade isključivo da bi dopunili kučni budžet.
“Znamo koliko su niske penzije i da jednostavno nisu dovoljne za normalan život. Mislim da će sve više penzionera u Srbiji morati da radi. S jedne strane zbog pomenutog kućnog budžeta, sa druge strane poslodavci imaju ogroman manjak radne snage. To se vidi i po vozačima u GSP-u na primer, oko 20 odsto njih su bivši vozači koji su vraćeni na ta radna mesta zbog deficita zaposlenih.
Kada svemu tome dodate inflaciju, koju osete i zaposleni sa većim primanjima, a kamoli penzioneri, oni moraju da traže dodatne prihode. Njihov položaj ne može da popravi 20.000 dinara koji im se dodeljuju. To je samo trenutna dobit od koje mogu da kupe malo više lekova i to je sve”, kaže Savić.
Penzioneri poželjni kandidati zbog iskustva
Prema podacima ASNS, oko 100.00 penzionera nakon odlaska u penizju nastavlja da radi. Problem je što više od polovine radi na crno, u sivoj zoni pa podaci nisu precizni.
“Firme koje pružaju usluge tehničkog obezbeđenja, na primer, uglavnom zapošljavaju penzionere na crno. Veliki broj penzionera radi i kao vozači, naročito su traženi majstori različitih zanimanja, varioci, građevinki radnici…
Medicinske sestre su takođe vrlo tražene i one nastavljaju da rade bez problema po odlasku u penziju.
U poslednje vreme penzioneri su sve interesantniji poslodavcima naročito jer im manjka iskusnih radnika. Mladi koji su na raspolaganju, uglavnom nemaju radno ni tehničko iskustvo. Potrebno je vreme da steknu iskustvo, pa nama poslodavci često upućuju pozive tražeći da ih povežemo sa penzionerima koji žele da rade”, kaže Savić.
Plata uz penziju
Prema zakonima Republike Srbije, osoba koja je ostvarila pravo na starosnu penziju može ponovo da zasnuje radni odnos, ukoliko ispunjava opšte uslove utvrđene Zakonom o radu, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Kada su u pitanju invalidski i porodični penzioneri, situacija je drugačija.
Radni odnos, kao i sa svakim drugim zaposlenim, zasniva se zaključenjem ugovora o radu. Angažovanje može biti dogovoreno na neodređeno ili na određeno vreme.
Starosni penzioner koji se radno angažuje ima, generalno govoreći, ista prava i obaveze kao i ostali zaposleni – pravo na pauze tokom rada, godišnji odmor, naknadu troškova i prevoza, uz nekoliko izuzetaka.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve